Jedno smo srce mama i ja – radovi učenika Srpske škole u nemačkim pokrajinama Baden-Virtemberg i Bavarska


„Kad ljubav i mašta iz dece progovore, od toga nema ništa lepše. I zato su učenici dopunske nastave na srpskom jeziku u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u pokrajinama Baden-Virtemberg i Bavarska sa svojim učiteljicama pravili osmomartovske čestitke za svoje majke, u kojima je spojeno ono najlepše“, istakla je koordinatorka Srpske dopunske škole zaduženja za ove dve nemačke pokrajine Tatjana Popović.
Kao što smo već istakli u tekstovima o Srpskoj dopunskoj školi, međunarodni Dan žena svake godine se obeležava na časovima dopunske nastave na srpskom jeziku u okviru različitih nastavnih i vannastavnih aktivnosti.

„Ove godine u skladu sa trenutno aktuelnom epidemiološkom situacijom, izostale su tradicionalne priredbe, ali sa istom količinom ljubavi prema majci, na prigodan način, nedelja koja je prethodila i nedelja u kojoj se slavi ovaj praznik bila je posvećena svim majkama, bakama, sestrama i tetkama. Onima koje su najlepše i najvoljenije“, dodala je koordinatorka Popović.

U srpskim dopunskim školama u Bavarskoj i ove godine đaci su motivisani od svojih učiteljica da izraze svoje kreativne potencijale, ispisivali čestitke sa porukama ljubavi za svoje mame.

Učenici iz Ingolštata, nastavnice Aleksandre Cvetković, su na časovima srpskog jezika, nakon što su nešto naučili o samom prazniku, krenuli na put mašte  u izradu kreativnih poklona, pretežno za svoje mame. U Pasau su đaci, sa svojom nastavnicom Ivanom Đurić, za svoje mame i bake pripremili slatko iznenađenje, pa su u osmomartovsku čestitku upakovali i nešto slatkiša, kako oni kažu, „da bi se i mame malo zasladile“, a malo i da bi ih sa njima podelile.  I u Minhenu, na časovima nastavnice Tatjane Hot, osim sticanja novih saznanja o položaju žena u Srbiji kroz istoriju, bilo je i pregršt kreativnih poklona i šarenih čestitki sa različitim porukama, od kojih su se sve slivale u jednu  najvažniju:„Žive nam i zdrave bile naše mame mile“.

„Kada postaneš mama, više nikada nisi sama!“, poruka je sa časa  nastavnice Gordane Budiše, na kome su učenici iz Nirnberga, svojim vrednim ručicama i sa mnogo ljubavi pravili poklone za svoje mame i sa osmesima i najtoplijim rečima čestitali im praznik Osmi mart. Učenici u Rozenhajmu, sa svojom nastavnicom Brankom Stanojević, obeležili su praznik čitanjem stihova i pesama posvećenih majkama i izradom čestitki za svoje najlepše mame na svetu koje nose jedinstvenu poruku „Majka je majka, najlepša bajka!“

U pokrajini Baden- Virtemberg, priredbe koje su ranije održavane povodom Osmog marta, ove godine zamenjene su takođe čestitkama satkanim od ljubavi i radosti obeležavanja maminog praznika.

Učenici iz Rojtlingena, Kornvesthajma, Gibela, Štutgarta i Fojerbaha, osim za mame, pravili su čestitke i poklon – magnete,  za svoje bake, ali i uvek omiljene tetke, a sve aktivnosti video-snimkom zabeležila je njihova nastavnica Jovana Knežević.

Koliko su mame važne i koliko u životu svakog deteta zauzimaju bitno mesto, pokazao je entuzijazam učenika iz Štutgarta, Gepingena, Kornvesthajma, Leonberga i Bad Kanštata, nastavnice Slavice Simić. Oni su motivima ljubavi prema majci pravili magnete ručne izrade, slikovnice i čestitke ispisane stihovima pesme „Mamino srce“ srpskog dečjeg pisca Dragana Lukića. Pesmom su im poručili da njihovo srce kuca u maminom srcu, a lik im uvek stanuje njihovom oku. Svim mamama poslata je jedinstvena čestitka u o obliku kratkog filma, prepunog radosti i dečjeg osmeha.

Poslednje nedelje februara i početkom marta, tema časova srpskog jezika i vannastavnih aktivnosti nastavnice Nataše Milenković bila je takođe „Majka“. Obeležavanje praznika počelo je čitanjem, analizom i recitovanjem najlepših stihova o majci i nastavilo se pričama o neprospavanim noćima i brižnim očima, o najlepšim i najsmešnijim trenucima koje su učenici proveli sa svojim majkama, ali i onome šta bi oni sami izmenili u odnosu sa njima. Učenici su crtali portret svoje majke, pisali pesme i sastave u kojima su prevladavale rečenice „Moja mama je najlepša na svetu“, „Moja mama je najbolja“. U svim nastavnim  grupama u Rojtlingenu, Ulmu, Kirhajmu, Ajslingenu, Kalvu i Zindelfingenu, osim za mamu pravili su se pokloni  i čestitke, i za baku, drugaricu, učiteljicu…  Iskazujući svoju kreativnost, ali i toplinu i ljubav ka osobi koja ih je donela na svet, sa željom da sve majke na svetu žive dugo u ljubavi i sreći, u čestitkama su ispisani divni stihovi, poruke, pesme, priče i oslikani crteži. I dok se na časovima orila pesma: „Najlepša mama na svetu“, nastavnica Nataša je od dečjih radova napravila kratak film, zbog kojih je krenula i poneka suza radosnica u oku njihovih majki i baka.

Rad učenika nastavnice Jovane Knežević

U okviru obeležavanja praznika, u Nojgerojtu i Štutgartu, časovi srpskog jezika nastavnice Tatjane Popović “, počeli su stihovima pesme srpskog pesnika i pisca Dušana Radovića, „Imate li nešto za mame…“, na koje su se nadovezale priče o važnosti uloge majke u životu, da bi svi zajedno došli do odgovora „…Imamo krilo, dlan i rame…“, koje im dajemo kada su one tužne i same ili kada nešto boli mame. U bojama mašte, njeni đaci su kreativno  oslikali  osmomartovske čestitke i ćirilicom, perom ljubavi prema majci kao najlepšoj i najvoljenijoj osobi, ali i prema školi i jeziku vekova, ćirilici čija su slova krasila poruke majkama. 

Učenici u Pasau