Prvi srpski klub u Beču (drugi deo) –Bili smo samo stranci


Fudbalski obračun na livadi u Beču 1970.

Nastavak priče dr Marka Lopušine i profesorke Svetlane Matić iz Beča o aktivnostima nekadašnjih Jugoslovena na prostoru grada Beča. Danas objavljujemo i drugi deo priče o Prvom srpskom klubu u Beču.

– Fudbalski tim IKMJ je bio toliko nadmoćan u igri sa loptom, da je predlagao da postane član Austrijske fudbalske lige. U tome su čelnike FK  IKMJ podržavali i neke Bečlije, ali Fudbalski savez Austrije nije prihvatio taj predlog.

– Mi smo za njih bili samo stranci i ništa više, pa nisu želeli da mi igramo u njihovoj Prvoj ligi – govori danas Božin Jovanović.     

U Internacionalnom klubu mladih Jugoslovena je bio formirana i ženska rukometna ekipa, koja je odmeravala snage sa austrijskim rukometašicama. Tome je najviše „kumovao” sam Bratoljub Ćuk, koji je bio rukometaš.

– U Vrnjačkoj Banji sam igrao rukomet za RK Partizan. Bio sam desni bek, jer sam levak. Nastavio sam da igram i u Beču za RK Rapid punih pet godina. Ubrzo sam zbog porodičnih i poslovnih obaveza napustio aktivno igranje i postao rukometni sudija. Napredovao sam toliko da sam kao stranac, postao prvi savezni sudija u rukometu u Austriji. Sudio sam u Austrijskoj rukometnoj ligi od 1977. do 1987. godine – priča nam Ćuk.

Posle rukometašica, UKMJ je dobio i muški sastav, tako da su oba tima 1971. godine imali ukupno 25 članova. Austrijski sindikat im je darovao sportsku opremu, a Austrijska rukometna liga ih je prizvala u svoje državno takmičenje. U svojim podrumskim prostorijama je u maju 1971. godine, održano prvo Jugoslovensko takmičenje u stonom tenisu u Beču. Učestvovali su klubovi IKMJ, Jedinistvo iz Beča i Jugoslavija iz Badena pored Beča, koji je osvojio prvo mesto. Nagrade su podelili Božin Jovanović, predsednik i sekretar Slobodan Vučković iz IKMJ. Stonoteniseri IKMJ su jedno vreme bili članovi Bečke stonoteniske lige. Osvojili su 1971. godine prvo mestu u Beču, kao prvi tim stranaca uopšte. Među stonoteniserima, najaktivniji su bili Žarko Bogović iz Beograda, njegov  komšija Manojlović, kasnije čuveni vaterpolista i austrijski komšija Taubar. 

Kada je 1973. formirana Stonoteniska liga jugoslovenskih klubova Austrije, u prvoj sezoni takmičenja pobedio je klub Mladost, tada je u maju 1973. godine. Božin Bata Jovanović kao igrač bio proglašen za najboljeg stonotenisera ove lige. Kao međunarodni stonoteniserski sudija, Božin Bata Jovanović je, na primer, 1981. godine učestvovao na Eurotop, prvenstvu najboljih stonotenisera Starog kontinenta. U Prokuplju je Jovanović bio osnivač stonoteniskog kluba Topličanin. Šahovska ekipa IKMJ imala je šezdeset članova. Šahiste je predvodio majstor drvenih figura Lazić, poreklom iz Valjeva.  Klub IKMJ je 1971. godine organizovao i prvo Pojedinačno prvenstvo u šahu.  Učestvovala su dvanaestorica šahista. Titulu prvaka osvojio je Zdravko Spajić sa 9,5 poena, drugi je bio Jovan Aćimov, a treći Radomir Jovanović.

– Vrlo brzo posle našeg kluba, formirana su 1970. godine fudbalski klubovi Jugoslavija u Badenu kod Beča, Ilinden u Beču, Jedinstvo u Beču i FK Radnik Bad Feslau. Prvi klub je vodio Aleksandar Petrović, drugi Ilija Trajkovski, treći klub Jedinstvo sa čak 480 članova vodio je Momčilo Mirković. I četvrti je vodio Ilija Držaić, tada predstavnik hiljadu jugoslovenskih radnika u Bad Feslau – zapisao je novinar i fotograf Jovan Ritopečki, dopisnik beogradske Ilustrovane politike.

Bratoljub Ćuk i ženski rukometni tim

IGRANKE U DISKOTECI

Vrlo brzo sa sportskih aktivnosti mladi Jugosloveni i Srbi u Beču su počeli da se bave i kulturnim priredbama.

– Sa vlasnikom zgrade i stanarima, potpisali smo sporazum od tome da naš klub radi subotom i nedeljom, da održavamo zabave od 20 sati uveče do ponoći. Tada smo održavali i igranke. Mi smo otvorili u ovom klubu prvu srpsku i jugoslovensku diskoteku u Beču, u kojoj je diskmajstor bio Branko Uzelac iz Beograda. Za barom je služio konobar iz Slovenije, a garderober i prodavac ulaznica bio je jedan momak, Laza iz Kikinde. Prava mala Jugoslavija okupljala se u našem podrumu. Već posle godinu dana rada, mi smo imali 800 članova sa plaćenom članarinom. Naši članovi su bili i osmoro Austrijanaca, hvali se prvi predsednik Božin Jovanović. I nabraja nam da su u klubu gostovali narodni umetnici iz otadžbine: Esma Redžepova, Nedeljko Bilkić, Silvana Armenulić, Duško Jakšić, Nada Mamula, Nedžad Imamović, Meho Puzić, Usnija Redžepova i harmonikaš Jovica Petković.

– Vi ste divan čovek gospodine Bato, možete li da me čuvate, ovde je strašna gužva – zamolima me jednom prilikom Silvana Armenulić  – seća se Božin Jovanović,koji joj je kao organizator pomogao da ima divan nastup. Umetnike je iz Jugoslavije u Beč slala država, a njihovi nastupi su održavani u Kongreshausu  sa 1.500 mesta.

– Interesovanje naših ljudi za koncerte naših umetnika bilo je ogromno, da bi i stadion Rapid bio mali da primi sve Jugoslovene. U klubu je proradio i bioskop, jer su se na velikom platnu prikazivali domaći filmovi. Prvi film koji su naši radnici gledali u ovom klubu, bio je „Pop Ćira i pop Spira“. Filmove je klubu nabavljala Ambasada Jugoslavije. U to vreme ambasador je bio Mitja Vošnjak, Slovenac, koji je pomagao prvi jugoslovensku klub.

– Internacionalni klub mladih Jugoslovena bio je naše sigurno jugoslovensko utočište u Beču. U njega smo dolazili kao u svetilište. Svi bi se lepo obukli. Muškarci bi bili u odelima i sa kravatama, a dame u haljinama. Naše zabave su za njih bile veliki doživljaj, čak svečanost. Pijanih i nestašnih gostiju nije bilo. U tom uređenom podrum,u mi smo dočekivali Nove godine. Organizovali smo balove, pa takmičenja u plesu sa damama, ali i sa jabukama između čela plesača. Bilo je jako lepo i veselo – pamti prvi predsednik Božin Jovanović, poreklom iz Prokuplja, koji je svega osam godina živeo i radio u Austriji.

U međuvremenu sekretar kluba postao je Bratoljub Bajo Ćuk, koji je vodio ženski rukometni tim, a bio sa suprugom Milicom višestruki pobednik u plesnim takmičenjima. Prvi Internacionalni klub mladih Jugoslovena aktivno je delovao samo četiri godine. Ugašen je 1973. jer je prvi i jedini predsednik kluba Božin Bata Jovanović, otišao na odsluženje vojnog roka u Skoplje. Niko u Beču iz rukovodstva IKMJ, nije hteo da preuzme predsedničku funkciju. Prvi jugoslovenski klub se ugasio, jer je njegov prvi predsednik ostao da živi i radi u svom Prokuplju.  A penzionerske dana provodi sa suprugom, sinom i unucima u Barajevu kod Beograda. Božin Bata Jovanović posle odlaska iz Beča radio je kao službenik, korespondent i prevodilac u Fabrici obojenih metala RTB Bor. Imao je kancelariju za prevođenje i Školu za prevodioce. Već 30 godina bavi se veslanjem. Ženio se dva puta, dobio je troje dece. Njegov sin Danijel Jovanović živi i radi u varoši pored Beča.

Najbolji jugoslovenski stonoteniseri u Beču 1971.

NOVI KLUBOVI

U podrumskim prostorijama zgrade u ulici Urbangase broj 10. u 17. okrugu grada Beča, danas se nalazi fitnes klub.

– Internacionalni klub mladih Jugoslovena jeste se ugasio 1973. godine, ali su u njegovom krilu rođeni novi naši fudbalski klubovi – Jedinstvo, Požarevac, Jugoslavija Baden i Sloga koji će uskoro do slave pola veka postojanja i aktivnosti.

– U formiranju FK Požarevac učestvovali su: Dragoslav Dragi Milivojević, Mita Živanović, Radiša Filipović, Miodrag Životić, Slobodan Kojić, Novica Stojanović i Miroslav Đorđević. FK Sloga su vodili: Beli Đorđević, Razinac, Jajić i Pejčinoski.  Bila su to četiri fudbalska kluba sa kojima su učinjeni prvi koraci ka stvaranju buduće fudbalske Jugo lige i Udruženja klubova kao krovne organizacije na nivou Austrije – zadovoljno govori Božin Jovanović. Već naredne 1972. godine, nastali su i fudbalski klubovi Santos, kog je vodio gospodin Vasić sa sekretarom Žikicom Kostićem i FK Ilinden. Interesantno je da su prostorije IKMJ  u Urbangase broj 10. u 17. okrugu grada Beča, često davane na uslugu ovim klubovima da u njima razvijaju svoje kulturne aktivnosti.

– Kad smo dolazili u Austriju pre pola veka, bili smo ponosni „gostujući radnici”, a potom smo dobili pežorativno tumačenje tog zvanja – gastarbajteri. Mi smo svi u duši bili patriote, nostalgični zavičajci, koji su patili za otadžbinom. Da bi smo imali svoje parče otadžbine u Austriji, osnivali smo klubove, udruženja, društva i zajednice. Od 1970. do 2015. godine, osnovali smo u Beču veliku našu koloniju sa ukupno 102 kluba  – nabraja nam Bratoljub Bajo Ćuk.

Božin Jovanović Bata danas

Dr Marko Lopušina/ Prof . Svetlana Matić