Da učenici dopunske nastave na srpskom jeziku u pokrajini Baden-Virtemberg, koja je u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije, učestvuju aktivno na svojim časovima, pokazale su njihove nastavnice Ksenija Gaćinović i Tatjana Popović. U toku oktobra u grupama Srpske dopunske škole u Manhajmu, Hajdelbergu i Hajlbronu održale su se radionice u toku vannastavnih aktivnosti, koje su imale za cilj lakše i brže savladavanje i učenje slova ćiriličnog pisma. Nastavnica Ksenija Gaćinović je sa svojim đacima na zanimljiv način približila deci ćirilicu i tako kroz kreativni rad deca su nesvesno učila i pamtila slova. Rad je rađen tehnikom vajanja, a za materijal je uzet bio plastelin u raznim bojama. Mlađa deca su radila štampana slova, dok su stariji učenici radili pisana slova. Ono što je bilo posebno interesantno je to što su deca prvo dobila papiriće, tj. materijal sa slovima koja su bila u obliku neke životinje ili predmeta, tako da su imali dupli zadatak. Prvi zadatak je bio da pogode koje je slovo u pitanju, a nakon toga da to slovo naprave u bojama koje žele.
„Deca se raduju svakom obliku nekonvecionalnog učenja i mi nastavnici uvek pronalazimo neki drugačiji način da učenje učinimo zanimljivim”,izjavila je nastavnica Ksenija Gaćinović. „Srećni smo što imamo puno zanimljivih zadataka koje nam nastavnica zadaje i jedva čekamo sledeću aktivnost”, dodala je učenica Tara Radosavljević.
„Deca učeći i vizuelno stvarajući sliku gotovih znakova i simbola koja u našem pismu označavaju jedan glas-jedno slovo, čini da na jednostavan način se nauči jedna od najsavršenijih azbuka na svetu, a to je ćirilica”, dodale su nastavnice.
Foto: T. Popović / K. Gaćinović
U okviru nastavnog sadržaja, nastavnica Tatjana Popović obradila je sa učenicima u Degerlohu, Nojgerojtu i Štutgartu nastavnu temu „Reke Srbije”. Kako su nastavne grupe heterogene, imalo se na umu da svi učenici, od najmlađih do najstarijih budu uključeni aktivno u obradu date teme.
Prvo su pronalazili najznačajnije reke koje teku kroz Srbiju, obeležavali ih na karti, zatim uočavali manje reke koje se ulivaju u veće, učeći pri tome i pojam pritoka, a sve uz pomoć mapa uma. Na zanimljiv način naučili su šta su to slivovi i samostalno zaključili zašto se neki sliv zove crnomorski, a zašto neki egejski ili jadranski sliv. Na kraju su učenici podeljeni u grupe napravili velike plakate Srbije sa njenim rekama. A za sam kraj naučila se i narodna pesma: „Ja sam rođen u Srbiji, brale”, koju su pratili zvuci violine učenice Ane Jergić.
„Veoma lako su đaci savladali tekst, pošto su prethodno naučili i savladali imena reka naše lepe Srbije“, zadovoljno je zaključila njihova nastavnica Tatjana.
Obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu u organizaciji je Ministarstva prosvete Republike Srbije i potpuno je besplatan za sve učenike srpskog porekla, a koji su se izjasnili za ovaj vid nastave.
Za portal Rasejanje.info nastavnice T. Popović – K. Gaćinović