Istorijski čas rokenrola Petra Pece Popovića u Cirihu


Minulog vikenda u Gradskoj kući u Cirihu održano je veče druženja sa čuvenim doajenom našeg novinarstva Petrom Pecom Popovićem. Ljubitelji njegovog lika i dela došli su iz cele Švajcarske na istorijski čas rokenrola. Organizator ovog događaja je bio RADIO KRUG.

Na samom ulazu u salu, Petar Peca Popović dočekao je sve goste jer kako je rekao, „kako drugačije dočekati prijatelje kada dođu ne žaleći svoje vreme da čuju njegovu priču”.Sala je bila doslovno puna gostiju, pa su organizatori morali da traže stolicu više. U skoro dva sata druženja gde je publika  slušala priče „kako se kalio rokenrol”, Petar Peca Popović  je stajao. Na pitanje zašto ne sedne, rekao je da kada stoji može sve ljude da gleda u oči.

Sam početak večeri je bio jako emotivan, pozdravljen uvodnim rečima Violete Aleksić, jedne od urednica Radio Kruga i velikim aplauzom dobrodošlice, Popović nije krio suze.

„Kada vidim sva ova iskrena lica koja nisu žalila vreme da dođu iz Lucerna, Cuga, St.Galena, Berna, Lozane, moje srce je ispunjeno ogromnom zahvalnošću i ljubavlju, sad znam da sam došao kod NAŠIH”, naglasio je Peca Popović.

Foto: arhiva V. Aleksić

Kroz njegovu priču, publika je doživela rađanje domaće rok scene, putovanja sa samo 4. dolara u džepu kada je autostopom otišao na koncert Roling stonsa. Opisao svoje dvorište kao baštu u kojoj se nije samo mirisalo cveće, već su dočekivani  širom raširenih ruku svi gosti i gde su se rađali „novi čupavci rokenrola”.Ta kapija njegovog dvorišta se nikada ne zaključavala do dana današnjeg, jer kako Peca reče, otvoren za sve putnike namernike. Zašto? Jer je i on bio jedan od njih na mnogim stranama sveta. Preko Džef Beka, Joko Ono, Leonarda Koena, Arsena Dedića, Duška Trifunovića, Mike Antića, i mnogih drugih, objasnio je šta znači biti pionir u vremenu. Svoje snove je želeo da odsanja jer kao što reče, snovi nisu ono što se dešava dok spavamo, već ono zbog čega se ne može zaspati.

Objasnio je takođe da je jako važno čuvati u dalekom svetu sve ono što je naša kultura, jer kako reče mi smo potomci one prve generacije velikih ljudi koji su stvarali istoriju učeći u dalekom svetu ono što će kasnije poneti u svoju zemlju; zatim svoje putovanje sa knjigama po gradovima gde mu je ostajalo srce. Proveo je goste kroz svoj put do Radio Beograda koji je potekao iz desete Beogradske gimnazije odakle ga je lično Karaklaić doveo u studio. Tvrdi i danas da se najbolji filmovi o muzici gledaju uz radio …

Te večeri je generacijski jaz, doslovno bio izbrisan. U publici je bilo ljudi od 20. do 80. godina. Završilo se uz ogroman aplauz i suze publike koja nije krila svoje oduševljenje. „Knjiga je bilo premalo, svi smo hteli da ponesemo ovaj TRAG U VREMENU ili bukvar rokenrola svojim kućama, jer mislim da svaka biblioteka mora imati sve ove knjige koje su neizbrisiv trag u vremenu. Ali Peca nam je obećao da će ponovo doći i mi se svi tome jako radujemo”, naglasila je Snežana Petrović, o ovom druženju. „Ovoliko iskrenosti, i priče koja zaslužuje da uđe u školski program je zaista privilegija u našem gradu. Drago mi je da sam bila deo ove večeri sve pohvale Peci i organizatorima. Rasplakao nas je i dirnuo svojim pričama, iskrenošću i poučnim rečima”, dodala je Monika Rajlić.

Peca je bio dirnut ovakvim dočekom i iskrenom pažnjom ljudi: „Cirih, Bože dragi koliko mi je drago! Jedina magija koju lično znam nije izvlačenje zeca iz šešira; već je pravi doživljaj kad tvoja duša lebdi u društvu sličnih duša. Hoću da kažem: čak se i nama gubitnicima ponekad posreći. Drage Violeta i Tanja, braćo i sestre iz Ciriha, Sent Galena, Cuga i drugih krajeva Švajcarske pretrpali ste jedno srce snagom vaših emocija. Kad si mangup, pokušaj da to zaboraviš. Ako možeš”, dodao je Petar Peca Popović.

Urednice radio Kruga i organizatorke promocije knjige: Tanja Radojević (levo) i Violeta Aleksić (desno) sa Petrom Pecom Popovićem
Foto: arhiva V. Aleksić

Tanja Radojević i Violeta Aleksić, urednice Radio Kruga istakle su da će im to nezaboravno veče ostati u trajnom sećanju. „Peca nam je održao lekciju o vremenu, poštovanju, korenima, uzorima, i smislu onoga što izaberemo da radimo u životu. Naučio nas je da se ne treba brukati i raditi ništa na pola, a samo je ljubav potrebna da budemo iskreni u svemu što radimo, tako prenosimo na buduće naraštaje uzor, i to je poenta našeg postojanja…Radio Krug je počastvovan ovakvim gostom, i kroz ovo veče shvatile smo da i mi našom emisijom upravo to radimo, pričamo i pronosimo glas o ljudima  koji su  dobri uzori… Hroničarima novog vremena, koji budu istraživali kulturne fenomene 20. veka, najveću pažnju će svakako zaokupiti rokenrol kao muzički pravac, ali i filozofija života kultnih ličnosti koje su ga stvorile i proslavile. Onima koji će želeti da stvore kompletnu sliku o svetskom fenomenu koji je spojio nespojive nacije, države i ljude, biće neophodno da na internetu, ukucaju ime PETAR  PECA POPOVIĆ. …Dužnost nam je da budemo čuvari, svih proleća Topčiderskih, svih leta Vojvođanskih , svih jeseni Šumadije i Župskih berbi, svih zima Kopaonika i Golije. Dužnost nam je da krug velikih ljudi bude trag u beskraju tako što će se vrteti kao ploča Bitlsa , gde se ponavlja da nam je samo i jedino ljubav potrebna. A svet i jeste buvlja pijaca – na nama je šta sa nje prenosimo nekim novim klincima …”, naglasile su Tanja i Violeta.

Biografija Petra Pece Popovića:
Petar Peca Popović, srpski je novinar, publicista, muzički kritičar i urednik novina.
Rođen je 1949. godine u Beogradu. Bio je urednik časopisa Džuboks i Rok 82. Pisao je za Politiku, Politikin zabavnik, Blic, Sportski žurnal i mnoge druge časopise. Radio je za Radio Beograd i Radio 101.
Kao novinar i urednik dao je veliki doprinos na afirmaciji zabavne muzike i rok muzike. Pomogao mnogim muzičarima na početku karijere: Zdravku Čoliću, Bijelom dugmetu, grupi Azra, Ribljoj čorbi, Bajagi i instruktorima, Poslednjoj igri leptira i mnogim drugim.
Po ideji Pece Popovića, 28. avgusta 1977. godine, održan je besplatan koncert Bijelog dugmeta kod beogradske Hajdučke česme. To je jedan od koncerata sa najviše posetilaca u bivšoj Jugoslaviji.

Autor je više knjiga:

Čuvar buvlje pijace, Književna opština Vršac, 2022.g.
Tragovi u beskraju,Književna opština Vršac
Proleća u Topčideru,Književna opština Vršac
Biti rokenrol, Službeni glasnik (Zajedno sa Mihajlom Pantićem)
Rokopisi, Cepter buk vorld