Proširena nastavna grupa srpske škole u Ingolštatu, u Nemačkoj


Na radost svih, i roditelja, i đaka, i nastavnice Aleksandre Cvetković, i koordinatorke Srpske dopunske škole u Bavarskoj Tatjane Popović, Generalnog konzulata u Minhenu kao i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u Ingolštatu je poraslo interesovanje za Srpsku dopunsku školu.  Ove jeseni otvorena je i treća nastavna grupa.

„Blista nakit od šimšira,

jedra repa i bundeva,

potok svira kao lira –

dete raste kada peva”.

Kako počinje stih Momčila Tešića, baš u poznu jesen, kada su gradovi u Nemačkoj prošarani jarkim bojama bundeva, tako je i u Ingolštatu, baš u jesen, značajno porastao broj učenika u nastavnoj grupi u Ingolštatu. Dopunska nastava na srpskom jeziku, u Ingolštatu u Bavarskoj, uspešno funkcioniše već drugu godinu. Da je odaziv zainteresovane dece i roditelja za ovakav vid nastave progresivan, pokazuje i proširenje druge nastavne grupe.

„Prvačići, krupnih očiju i nesigurnih prstiju sa nestrpljenjem su čekali svoj prvi čas na srpskom jeziku. Tema je bila zanimljiva, pričali smo o Prvom svetskom ratu. Crtali smo Natalijinu ramondu. Stariji uzrasti pomno su slušali o temi i razumeli njen sadržaj. Pojedinci su ponosno izjavili da jedva čekaju naš sledeći susret”, prokomentarisala je nastavnica Aleksandra Cvetković.

„Uvek me obraduje uvećan broj učenika u svakom odeljenju. To je pokazatelj da su roditelji zadovoljni radom srpske dopunske škole, a meni kao koordinatoru da nastavnici kvalitetno i zanimljivo deci drže nastavu”, istakla je koordinatorka Tatjana Popović.

Da deca rastu dok pevaju, pokazuje i njihovo interesovanje za naše rodoljubive pesme. Zajedničkim snagama đaci su naučili reči pesme „Ovo je Srbija”. Nastavna tema oko Prvog svetskog rata protezala se u mesecu oktobru,  te su učenici uspešno savladali gradivo i pokazali svoju likovnu i muzičku sposobnost. Svako je nacrtao Natalijinu ramondu, a pojedinci su bili zaprepašćeni kada su čuli da je tada postojao vojnik, ne mnogo stariji od njih, Momčilo Gavrić. Bili su veoma inspirisani njegovom biografijom pa se njegov portret našao na crtežima pojedinaca.

Foto: arhiva A. Cvetković

Gavrilova majka, Verica Jovanović izjavila je: „Skoro smo se doselili iz Srbije u Ingolštat. Plašila sam se kako će se prvo deca, a zatim i mi, odrasli, snaći u novom gradu. Sve je za nas bilo novo. Škola, grad, zapravo nov život i to od početka. Dobili smo vetar u leđa. Shvatili smo da u Ingolštatu ima puno naših Srba, a posebno nas je obradovala vest da se održava dopunska nastava na srpskom jeziku i folklor. Imam samo pohvale za organizaciju i trud naše učiteljice, Aleksandre Cvetković. Bez nje, mislim da ova škola ne bi bila to što jeste! Cela moja porodica, oseća se kao da je kod kuće. Kao da smo i dalje u našoj Srbiji!”

Nastavnica Aleksandra dodala je za kraj: „U Nemačkoj se bliži zima, te nas čekaju mnoge zanimljive teme. Tako bih ja, i završila ovaj izveštaj, stihovima Momčila Tešića:

„Zima kao konj protrča,

beže magle golubaste,

blešte lokve kao srča –

kad se igra dete raste”.

„Igraćemo se, pevati, crtati, učiti, sve dok moja deca ne porastu. A kada porastu, sigurna sam, svako dete će poneti sa sobom barem delić mojih reči o Srbiji, našoj domovini, našoj tradiciji i kulturi”, ponosno je istakla nastavnica Aleksandra.

I svi se naposletku slažu u jednom, da je učenje maternjeg jezika izuzetno bitno, a nastava na srpskom jeziku će decu oplemeniti i podstaknuti da se i samostalno bave izučavanjem srpskog kulturnog nasleđa, a stvoriće i čvrste veze sa otadžbinom.

Srpska dopunska škola je besplatna i realizuje se pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete,  nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Za portal Rasejanje.info Aleksandra Cvetković