Iz godine u godinu sve više je više kulturnih aktivnosti srpskog rasejanja, koja se ne odnose samo na folklor. Neguje se i lepa pisana reč, objavljuju se mnoge knjige na srpskom jeziku te stoga se sa puno radosti podržavaju razni književni susreti i organizuju sajmovi srpske knjige. Upravo to su imali priliku da dožive Srbe u skandinavskim zemljama, kada su nedavno imali prvi Sama srpske knjige. U gradu Geteborgu u Švedskoj, održan je prvi Sajam srpske knjige u Skandinaviji, u organizaciji udruženja Inicijativa za kreativnu komunikaciju. Na sajmu su predstavljena dela 14 pisaca koji dugo žive i stvaraju u Švedskoj, Danskoj i Norveškoj, a bilo je i gostiju iz Srbije. Cilj odražavanja manifestacije bio je zajednički doprinos očuvanju kulture, tradicije i jezika.
Ovu veliku kulturnu manifestaciju su otvorili Dragan Momčilović, ambasador Srbije u Švedskoj i Gordana Antunović, osnivač Inicijative za kreativnu komunikaciju i inicijator ove kulturne manifestacije. „Prvi sajam srpske knjige u Skandinaviji je veoma značajna kulturna manifestacija i predstavljanje srpske kulture, promociju srpskog jezika”, istakao je ambasador dodavši je oduševljen naporom koji je uložen da se okupe 14 autora iz čitave Skandinavije, nekoliko iz Srbije, i da na ovom prostoru u Geteborgu organizuje ovako važna manifestacija. „Drago mi je što je i kulturna zajednice Švedske podržala sajam”, dodao je.
Foto: arhiva G. Antunović
Na sajmu su učestvovali Vitomir – Vito Martić, Aleksandar Draganović, Branko Nikolić, Vesna Kartal, Julija Stenborg (Švedska), Aco Stanković, Ljiljana Bulajić, Tihomir Barbulović, Aleksandar Bulajić (Danska), Velika Tomić, Branko Dimeski i Lejla Dinić (Norveška). Predstavljene su i knjige Alekse Sakala (Švedska) i Duška Topalovića (Norveška) koji nisu mogli da prisustvuju. A posebna pažnja pridata je promociji knjige glumca, Žarka Lauševića „Padre, idiote!”, koju je predstavila Benita Marinović, izdavač knjige, koja je za ovu priliku došla iz Srbije.
Gost-domaćin na ovoj manifestaciji, bila je nastavnica predškolskog iz Norveške, koja je naglasila da je ovaj sajam „okupio pisce, izdavače i posetioce iz bivše Jugoslavije, Norveške, Danske i Švedske. Neki su promovisali svoje istraživačke radove, neko poeziju, a neko romane. Svako je nosio svoju veliku priču koja je srušila granice i stvorila atmosferu doma, makar na dva dana. Na sajmu se našlo i par pisaca za decu među kojima sam bila i ja. Promovisala sam svoju knjigu „Livada svitaca”, koja će se, nadam se uskoro, naći u rukama naše dece”, istakla je Lejla Dinić.
Tema o kojoj se skoro neprekidno govorilo je bilo očuvanje maternjeg jezika u rasejanju, imidž srpske kulture kojem ovakvim kulturnim dešavanjima dodajemo svetlu boju i sama naša država, od koje iako smo daleko, nismo je sasvim napustili i nikada nećemo, dodala je Lejla.
I ovaj sajam bio je divna prilika da se sklope nova prijateljstva, sazna o novim izdanjima i upoznaju se postojeća, da se razmene iskustva i izrode nove ideje. Održana je i panel diskusija na temu Jezik kao identitet. U njemu je učestvovala Slobodanka Spendrup, slavista i profesor dopunske nastave na srpskom jeziku u Švedskoj. Za vreme sajma bila je organizovana i izložba Sanje Banović – slobodne umetnice iz Negotina koja živi i stvara u Švedskoj. Sanja je ujedno bila i modertor programa.
Uz sve ove aktivnosti i predstavljanje dela radilo je Veselo ćoše, dečiji kutak, u kome su najmlađi mogli kreativno da se izražavaju kroz muziku i pozorište. Kreativni studio je vodila Biljana Vujović Bajka, jedna od dve gošće iz Srbije, a članovi dečjeg studija glume „Pipi Lota” su mališanima omogućili da učestvuju u predstavama i programu koji su im pripremili.
Foto: arhiva G. Antunović
