Samo za Božić i Vaskrs okuse meso – Martin i Matija (12) beru jagode i nose gajbice da bi sakupili za kopačke!

Predstavnici humanitarne organizacije Srbi za Srbe preneli su još jednu tešku životnu priču jedne porodice iz Srbije, koja ima petoro dece i žive u nehumanim uslovima. Ovoga puta oni su javnost pozvali da podrže njihov rad i da pomognu porodici Jevtić iz Marenova kod Varvarina, kojima je potrebna nova kuća, jer je stara, trošna u veoma lošem stanju.
Prenosimo njihovu priču u celosti, u nadi da će se što veći broj ljudi uključiti i u ovu akciju:

 „Deca mi samo za Božić i Vaskrs okuse meso. Nekad traže, ali nemam otkud. I rasplačem se onda, žao mi je što nemam mogućnosti da im pružim bolje uslove. Svako jutro se krste i Bogu mole da dobiju kuću!” – započinje priču Milan Jevtić iz Marenova kod Varvarina.

Dečaci Martin i Matija (12) žive u zaista teškim uslovima. Dok se druga deca igraju, oni s tatom idu u nadnicu, beru jagode i nose gajbice. Dok druga deca kupuju nove telefone, oni prikupljaju novac za kopačke i loptu. Dok druga deca bezbrižno odrastaju, oni spavaju u hladnoj sobi u istom krevetu sa roditeljima, pokrivajući se zbog zime sa što više ćebadi i posmatrajući ulegli plafon njihove oronule kuće. „Plaše se. Kad je bio zemljotres, samo što se nije sručila. Sledeći malo jači potres i kuća ode. To je katastrofa. Ali vredni su, pomažu. Hoće sa mnom i u nadnicu. Sitna je to para, ali oni zberu, zberu, zberu i onda kupe patike” – nastavlja Milan.

Pored njih, tu su još majka Žaklina, Nikola (21) koji ima smetnje u razvoju, Nenad (20), Tamara (17) i Nemanja (15). Svi zajedno dele tri sobice stare kuće i svega dva kreveta. „Najteže nam je za Nikolu. Bilo je problema na porođaju, neki živac u mozgu mu je oštećen i ostao je pod manu, ne može da zbori. Razume onako pomalo, ali ne zna da odgovori. Moramo stalno da smo uz njega, da ga kupamo, da ga hranimo. Ne daj Bože sam na put da izađe, skoro je bio negde i nije znao da se vrati. Kad ja radim supruga je tu, kad ona radi, ja ne mrdam i tako. Dok možemo, borićemo se za njega, sutradan će braća i sestra da brinu”.

Jevtići nemaju kupatilo. Kupaju se u koritu i koriste poljski toalet. Kuća im se i bukvalno raspada, puna je vlage i buđi. Dobar deo spoljnog zida je odvaljen, pa ga pokrivaju ceradom! Što se tiče Martina i Matije, naših junaka s početka priče, osim što dele zajedničku želju cele porodice da imaju kuću i kupatilo, ispričali su nam nekoliko stvari: „Ja bih voleo da budem stolar ili snimatelj, a Matija majstor. Nemamo auto, ali volimo da gledamo kada ih drugi popravljaju. Stanemo sa strane i posmatramo. Na Jutjubu ne možemo jer nam ne radi kompjuter. Voleli bismo i neke životinje da čuvamo, sada imamo samo kokoške. Drugari nam nikada nisu dolazili, sramota nas je da ih dovedemo jer nemamo kao ostala deca!”

Skromna i čestita porodica u kojoj se svi bore, od najstarijeg do najmlađeg. Prerano odrasli, svesni u kakvoj su situaciji i ispunjeni nadom. Jevtići zaista zaslužuju podršku i vetar u leđa!

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće akciju pomoći s ciljem kupovine kuće porodici Jevtić. Pozivamo sve dobre ljude da svojim donacijama podrže i ovaj projekat, pružimo im šansu za bolji život!

Više o porodici i načinu pomoći se može videti ovde.