Pavle Vuisić, srpski i jugoslovenski glumac rođen je na današnji dan 1926. godine na Cetinju, a preminuo je 1. oktobra 1988. godine u Beogradu. Po struci je bio pravnik i u periodu od 950. do 1986. godine snimio 129 dugometražnih i 14 televizijskih filmova, kao i 17 televizijskih i šest mini serija. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja (Zlatne arene, Sedmojulske nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, Car Konstantin…) o od 1993. godine se u Nišu na Filmskom festivalu u dodeljuje nagrada Pavle Vuisić za glumcu za životno delo.
Prepoznatljiv po ulogama u filmovima i serijama „Ko to tamo peva”, „Maratonci trče počasni krug”, „Povratak otpisanih”… Prenosimo divan tekst o Paji Vuisiću, koji je objavljen na Fejsbuk strani Beleške o filmu.
97 godina je prošlo otkako je ovaj svet prisustvom počastio jedan od najvećih glumaca sa ovih prostora, ne samo po ovdašnjim poznavaocima filma. Često ide priča da se samo ponašao pred kamerom i da uopšte nije glumio, i svakako je tako delovalo. Međutim, ima hiljadu svedočanstava koliko je bio temeljan, studiozan, koliko se spremao za svaki kadar i koliko mu je stalo da bude dobar.
Foto: FB Beleške o filmu
Vulkanska energija koju je posedovao činila je da se scene i ostali glumci prilagođavaju njemu, umesto obrnuto, kao što je uobičajeno. Po tome je upoređivan sa Žanom Gabenom, koji je takođe raznosio sve pred sobom kad uđe u kadar. Nije bio sladak čovek, i nije se sa mnogo ljudi iz branše slagao, a još manje njih puštao u neku svoju intimu (Dušan Janićijević je bio jedan od njih), ali je bio jedinstven lik sa posebnim osećajem za pravdu i istinu.
Glumu je uvek nazivao poslom i uvek je preferirao da bude pored reke nego ispred kamere, ali kad se taj posao uradi kako treba, to je bilo milina gledati (a skoro uvek je tako). I pijan je glumio bolje od većine treznih, a bio je jedan od retkih koji je svakome mogao reći sve, zna se već sve o tome kako je izašao pred Tita, šta je napisao u testamentu, i sve ostalo što niko drugi nije smeo i mogao.
O potencijalnom nasledniku nema svrhe pričati, jer ni treća liga nekadašnjih glumaca danas nema naslednike, a kamoli jedan Paja. Možemo samo uživati u dostupnim ulogama i nadati se da će neki od preostalih filmova postati dostupni, da se ponovo uverimo u ono što smo nekad imali (pre svega mislim na film „Tri koraka u prazno” Voje Nanovića koji ima samo kinoteka, a prva je Pavlova glavna uloga). Pogledajte i vi neki film, da proslavimo nebeski rođendan legende.
Izvor: FB Beleške o filmu
