Spoji iz Inzbruka održao humanitarno veče sa Darkom Miličićem

U organizaciji Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (Spoji) iz Austrije, minulog vikenda održano je humanitarno veče Darkom Miličećem, našim proslavljenim košarkašem, bivšim reprezentativcom Srbije, koji je na popularnom NBA draftu 2003. godine bio izabran sa druge pozicije odmah posle Lebrona Džejmsa (a ispred Karmela Entonija, Dvejna Vejda i drugih i koji je bio najmlađi draft-pik ikada sa samo 17 i po godina). Bio je i prvi srpski košarkaš koji je osvojio NBA šampionat i to 2004. godine. Kasnije preduzetnik i poljoprivrednik, ali kako ističe najznačajnije je to što je sa svojom suprugom Zoranom osnovao porodicu i što su roditelji dva sina i jedne ćerke.

Humanitarno veče pod nazivom „Razgovor sa Darkom Miličićem” održano je u u prostorijama KUDOstrog. Moderator je bio Sava Samardžić, voditelj sa Televizije Hram. Kako su istakli predstavnici Spoji na ovoj divnoj večeri okupio se značajan broj ljudi iz celog Tirola, Beča, Graca, Minhena, ali i Srbije.

Mr Vladimir Vlajić, jedan od osnivača Spoji i domaći večeri pozdravio je sve prisutne među kojima su bili supruga Darka Miličića, Zorana, prota Slobodan Radojčić, paroh Srpske pravoslavne crkvene opštine u Inzbruku, Aleksandar Matić, član Upravnih odbora Srpskog centra u Beču i Saveza Srba u Austriji, Nebojša Anđelković i Branislav Kuruca, članovi tekvondo reprezentacije Srbije koji su došli sa bronzanom medaljom koju su tog dana osvojili na Evropskom prvenstvu u formama koje se održavalo u Inzbruku, Delije Minhen, Boris Reljić, predsednik KUD Ostrog i njihovi članovi, Ostoja Popadić, predsednik KSK Petar Kočić – Zmijanje i njihovi članovi, Suzana Jović, predstavnica Asocijacije srpskih studenata u Austriji za Tirol, Igor Đukić, predstavnik Humanitarne organizacije Srbi za Srbe iz Graca, i mnogi drugi, a posebno raduje veliki broj mladih ljudi koji su došli da čuju ovaj humanitarni razgovor i učine jedno humano delo za ugrožene porodice na Kosovu i Metohiji i najugroženije slučajeve u Tirolu.

„Zatim je nakon obraćanja Save Samardžića i Darka Miličića svim prisutnim gostima krenuo humanitarni razgovor između njih dvojice, koji je praćen vrlo pažljivo. Govorilo se o odrastanju, sportu, životnim iskušenjima, humanitarnom radu, veri, porodici, kao i o poljoprivredi, a posle glavnog dela razgovora gosti su postavljali vrlo zanimljiva pitanja na koja je Darko Miličić sa puno volje i strpljenja rado odgovarao”, istakli su predstavnici Spoji. „…Gospod mi je dao mnogo iskušenja, a koja su mi bila na korist i koja su imala za cilj da me promene na bolje. Neka prelomna tačka bio je moj prvi odlazak na Svetu Goru. Tada sam shvatio šta je to vera i crkveni život. Shvatio sam tada šta je poenta života i kojim putem trebam da hodim. Hvala dragom Bogu što mi je pokazao da mogu da se menjam na bolje, nije još gotovo, put je još dug… Smatram da je Gospod i preko poljoprivrede hteo da mi pomogne da se popravljam kao čovek, jer sam bio potpuno poludeo, i nadam se da je uspeo u tome. Mnogo toga sam probao i radio, ali sve to dođe i prođe, a crkva, vera i Gospod su za života…” – rekao je između ostalog Darko Miličić tokom razgovora.

Sava Samardžić je kao uvod na temu o porodici pročitao jednu pouku Svete Carice Aleksandre Fjodorovne Romanove, koja je u delu Darujte ljubav rekla: „Ne samo da sreća muža zavisi od žene, nego i razvoj i rast njegovog karaktera. Dobra žena je blagoslov neba, najlepši dar mužu, njegov anđeo i izvor bezbrojnih blaga. Njen glas je za njega najslađa muzika, njen osmeh mu obasjava dan, njen poljubac je čuvar njegove vrednosti, njene ruke su balzam za njegovo zdravlje i ceo njegov život, njena vrednoća je zalog njegovog blagostanja, njena stidljivost je njegov najbolji ekonom, njene usne njegov najbolji savetnik, njene grudi najmekši jastuk na kojem se zaboravljaju sve brige, a njene molitve njegov advokat pred Gospodom”

„…Bez zdrave porodice nema ničeg. Sva iskušenja kroz koja sam prošao, ne bi ih prošao da nisam imao zdravu porodicu koja me je podržavala kroz sve to. Živimo u teško doba, u doba nerazumevanja, niko ne želi da trpi i da čeka. Mnogi samo okrenu leđa i ne žele da čekaju. Hvala Gospodu Bogu, porodica je bila veliki stub i oslonac baš i u periodu uzrastanja u poljoprivredi koji je bio dosta bolan i mučan. Bogu hvala, na kraju je sve prošlo dobro. Hvala Mu što je i za moju decu stvorio uslove da vide šta je to život, da nije samo med i mleko, i samo telefon i razne budalaštine, već da čovek treba da se posveti nečemu, bez obzira na uslove i mogućnosti koje ima…”, dodao je Miličić. „…Da ne zameri supruga, ali ona to zna, Bog je za mene sve. Da nije Njega ne bih imao nju, da nije nje ne bismo imali ovo troje dečice. Sve je vezano za Gospoda. Svi mi imamo razna iskušenja. Ranije sam razmišljao kada naiđu iskušenja, kao i svi mi, jao pa što ja, ali sam kasnije shvatio da je sve to na korist. Pa kad naiđe malo duži bolji period uplašim se, da li me Gospod nije zaboravio…”

„…Ne znam šta da kažem, da li bih voleo da moja deca postaju profesionalni sportisti. Volim što se bave sportom, ali ako im se neki put otvori, hvala Bogu na tome. Nažalost danas su ogromne pare u sportu koje kvare čoveka. Te pare nose velika iskušenja i pritiske, a ne nose se svi sa tim kako treba. Ako ne naiđete na odgovarajućeg trenera koji će vas voleti i podržavati, možda se taj put neće otvoriti, pašćete u razočarenje i nervozu. Kada se onda tome dodaju mediji koji dodaju dodatni pritisak svojim kritikama i procenama… Da sam ja tada imao duhovnika koji bi me usmeravao, pretpostavljam da bih i dan danas igrao. Imao sam sve što je bilo potrebno da igram, ali se to vremenom gasilo…”; „…Većina mojih snimaka koji kruže po internetu nisu za pohvalu. Sve su to bili momenti slabosti i ludila, kada nisam imao te temelje duhovnosti da bih sebe mogao da kontrolišem. Nemam opravdanja za te klipove i to su neki od najtežih odgovora koje pokušavam da pronađem kad me moja deca pitaju za to…”, neka su od razmišljanja i poruke koje je to veče Miličić izgovorio a preneo Spoji.

Domaćini su uručili zahvalnice i poklone Zorani i Darku Miličiću, Savi Samardžiću i brojnim podržavaocima i prijateljima, koji su iz daleko i izbliza došli na humanitarno veče. „…Trudimo se da dovodimo zanimljive i dobre sagovornike. Lično smo mi iz SPOJI-a uživali u ovoj večeri i dosta toga naučili, a nadamo se da ste i svi vi, jer smatramo da je Darko večeras bio pravi čovek na pravom mestu, čovek koji je prošao korz razna iskušenja i nevolje, ali se uvek uzdigao i vratio jači i bolji nego pre. Darko je pre svega dobar čovek, ka čemu svi trebamo da težimo, a ako smo večeras izvukli pouke i ka tom cilju učinili bar jedan pravi korak, onda smo već učinili dobru stvar…” naglasio je mr Vladimir Vlajić na samom kraju večeri.

SPOJI još jednom zahvaljuje svima na velikom srcu i podršci jer je na ovoj humanitarnoj večeri koje je bilo puno ljubavi, emocija i pouka na kraju sakupljeno 1.650 evra za ugrožene porodice na Kosovu i Metohiji i najugroženije slučajeve u Tirolu.

Pre humanitarne večeri predstavnici Spoji su svoje goste upoznali sa nekim od najinteresantnijih mesta u Inzbruku koja imaju veze sa srpskim narodom. Obišli su grob i spomen-ploču Diane Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata od genocida u ustaškim logorima u NDH spasila preko 10.000 srpske dece. SPOJI je 2010. godine kao jedan od prvih u Austriji pokrenuo nekoliko inicijativa za sećanje na njen lik i delo, te je 2020. godine jedan gradski vrtić preimenovan u vrtić Diane Budisavljević a 2021. godine je postavljena spomen-ploča na njenoj rodnoj kući u samom centru grada – za ispravan tekst na istoj SPOJI se tokom skoro cele 2020. godine borio i izborio kako istina o poreklu spašene dece ne bi bila prećutana. Odmah pored njenog groba su posetili i grob Raula Stojisavljevića, pionira austrijskog vazduhoplovstva koji je izgradio prvi aerodrom u Inzbruku. Poreklom je sin Srbina iz Hrvatske i jedne Tirolke. Obišli su i najstariju livnicu zvona na svetu – Grasmajer – koja datira još iz 16. veka, a u kojoj je rađen jedan deo zvona za Hram Svetog Save u Beogradu, kao i gore pomenuta spomen-ploča.