Bogdana Brezovac, profesor srpskog jezika i književnosti i nekadašnji novinar, izabrana je u julu mesecu ove godine za predsednicu Srpskog prosvetnog i kulturnog društva Prosvjeta, ogranka u Štutgartu, u Nemačkoj. Po stupanju na dužnost ona je organizovala niz kulturnih manifestacija i tribina, kojima je obeleženo četiri godine postojanja Prosvjete u Nemačkoj. Svečana akademija privukla je veliki broj zainteresovanih, uz jasnu poruku da je Prosvjetin zadatak da u tu organizaciju uđe što više pojedinaca, koji zajedničkim radom mogu da daju samo dobre i veoma pozitivne rezultate.
Takođe, za to kratko vreme članstvo se umnožilo, a Prosvjeta, ogranak u Nemačkoj se vratio pod okrilje GO SPKD Prosvjeta iz Istočnog Sarajeva uz nesebičnu pomoć i savete Prosvjete iz Beča, Banja Luke, Bijeljine i Beograda. „Osnaženi ovom podrškom, ali i blagoslovom episkopa diseldorfskog i nemačkog Grigorija, mi ćemo sve naše buduće radnje usmeriti na dobrobit našeg rasejanja kroz kulturne programe, koncerte, tribine i umetničke radionice za decu i odrasle”, naglasila je aktuelna predsednica, koja je protekle nedelje sa svojim timom i u saradnji sa Savetom stranaca u nemačkom gradu Vajblingenu organizovala nastup učenika Srpske dopunske škole iz Vinendena i Vajblingena na Božićnoj pijaci Vajblingena, nastup na kome su prisutnima pokazani deo naše kulture i tradicije i kako deca (uz divne dečije pesme) sa radošću dočekuju Božić i Novu godinu.
Bogdana, koja je veoma savesno prihvatila mesto predsednika ove velike srpske organizacije, naglašava da je „prošle godine Srpsko prosvetno i kulturno društvo Prosvjeta obeležilo 120 godina od osnivanja. Danas je aktivno više od 40 odbora Prosvjete u Republici Srpskoj, Srbiji, BiH, regionu i dijaspori. Te daleke 1902. godine grupa od 29 srpskih intelektualaca je osnovala čisto humanitarno društvo, koje bi prvenstveno pomagalo školovanje đaka i studenata. Niko od njih nije mogao ni naslutiti današnje razmere i značaj njihovog tadašnjeg udruživanja, kao ni to da će Prosvjeta postati jedna od najznačajnijih i najsvetlijih ideja srpskog naroda uopšte”, naglasila je Bogdana Brezovac.
Odbor za Nemačku SPKD Prosvjeta osnovan je 20. maja 2019. Prva predsednica bila je Desa Burazer Aslanidu. Za te četiri godine postojana Prosvjeta iz Štutgarta ugostila je niz književnika, pesnika, slikara i drugih ličnosti iz kulturno-društvenih sfera, iz svih delova Srbije, Republike Srpske, Nemačke i Evrope.
„Kroz više projekata sarađivali smo i sa Forumom kultura, krovnom organizacijom migrantskih udruženja u Štutgartu kao i sa Ministarstvom za kulturu, omladinu i sport iz ove pokrajine”, dodala je Bogdana, koja je u prethodnom mandatu Prosvjete bila sekretar udružena. Ona je podsetila da su jeku korona pandemije članovi Prosvjete organizovali balkon koncerte, muzičke i književne susrete na otvorenom, u par navrata imali smo tematske večeri u prostorijama GK RS u Štutgartu, poslednja od njih je bila posvećena našem nobelovcu Ivi Andriću.
„Veoma smo ponosni na Malu kreativnu, umetničku radionicu za decu, pisca i umetnice Gordane Breberine Trkulja koja je ove godine okupila veliki broj dece oko Prosvjete. Ovaj projekt osmišljen je u cilju da se deca starosne dobi od 5 do 15 godina usmere ka lepom kreativnom radu, da uz druženje, vežbu i zabavu otkriju svoj talenat. Uz Gordaninu pomoć, koja je iskustvo stekla višegodišnjim radom sa decom, još u Beogradu, mali kreativci su potpuno usvojili jednu tehniku umetnosti- dekupaž, koja se brzo uči, potpuno je bezbedna za rad, ne traži nužno i talenat, već kroz rad i trud, uz maštu deca svojim rukama stvaraju jedinstvene predmete”, ispričala nam je Bogdana Brezovac, predsednica Prosvjete u Nemačkoj.
Gordana sa Malom kreativnom nastavlja i sledeće godine. „Svu draž naše radionice prvi su prepoznali naši prijatelji iz Srpskog kulturnog i sportskog centra Hajlbron, zato idemo tamo. Naša radionica je putujuća…pored dece budući polaznici biće mame, tate, bake i deke jer kako Gordana sama voli da kaže potrebu za nežnošću i lepotom ne možete da prerastete, gornja starosna dob ne postoji…”, dodala je predsednica.
Za Prosvjetu je veoma važno da njihov rad prate deca, kao što to radi Anica Kočić od samog osnivanja ovoga društva i koja je najmlađi član. Nju podučava članica Prosvjete, profesorica pevanja Gergana Ana Stevanović.
„Sa mojim dolaskom na poziciju predsednice Prosvjete težište interesovanja i podrške još više smo usmerili na mlade naraštaje, na porodicu, na omladinu. Na mlade ljude kao što je Anica ili naš član Branimir Stojičić koji je izuzetan muzički talenat, koji svira više od tri instrumenta a upravo je krenuo i na pravni fakultet. To su naši budući prosvetari i budući članovi srpske zajednice u Štutgartu. Zbog toga je naš zadatak da stalno radimo na razvijanju svesti o tome koliko je važno da roditelji ličnim primerom odgajaju decu u tradicionalnom duhu. Mi živimo u samom središtu Evrope, izloženi smo svim modernim uticajima koji mogu biti od koristi u ljudskom razvoju ali imamo i onih koji su manje korisni i od kojih moramo našu decu zaštititi”, istakla je Bogdana.
„Nažalost raste broj dece sa mentalnim oboljenjima, pojačana je zloupotreba opijata ali i drugih poroka a sve je to rezultat udaljavanja od istinskih porodičnih i tradicionalnih vrednosti. Dužnost nam je da našu decu usmerimo na sport, na folklorne aktivnosti ali i da ih edukujemo kroz stručna predavanja koja će ih osposobiti da sami donose ispravne odluke. Ako se vodimo time da je preventivno delovanje najbolje rešenje onda bi ovde u Štutgartu za koju godinu trebao da se osnuje srpsko-njemački vrtić po ugledu na već postojeće tursko-njemačke ili grčko-njemačke vrtiće. Gde bi mališani od samog početka bili obuhvaćeni programom koji je identičan predškolskom obrazovanju u Srbiji”, nije krila deo planova aktuelna predsednica Brezovac.
Jedan korak dalje će svakako biti i rad na inicijativi da se srpski jezik uvede u redovne nemačke škole kao drugi strani jezik, opet po istom kriterijumu kako su se za to izborili predstavnici turske zajednice.
„Naravno da to neće biti moguće u svakoj školi ali kroz pilot projekte omogućili bi deci srpskog porijekla da im se maternji jezik prizna kao ravnopravni drugi strani jezik. Zamislite da za par godina u Štutgartu imamo gimnaziju koja nudi srpski jezik kao izborni strani jezik. Ili da već na narednim Vidovdanskim sportskim igrama pozovemo u goste nekoga od naših uspešnih sportista koji su poneli titulu „najbolji na svetu”. Zar to ne bi bio dobar primer našoj deci i pravi pokazatelj da se svakodnevnim, upornim radom na sebi mogu postići vrhunski rezultati. Oni to naravno poznaju i iz ovdašnjih sportskih udruženja u kojima su aktivni i ostvaruju zapažene rezultate. Ali ne znaju da je braniti boje svoje zemlje, kada za tebe navija cijela nacija, podstrek da se bude još bolji”, jasno je stavila do znanja predsednica Prosvjete u Štutgartu, Bogdana Brezovac.
Ona je naglasila da je vreme provedeno na treningu ili na probama dok se uvežbavaju koraci nove koreografije je isto toliko bitno kao i vreme koje naša deca provedu u krugu porodice. „Da bi obogatili takva druženja mi smo pokrenuli više projekata. Jedan od njih smo sproveli u delo sa Udruženjem žena iz Srpca iz Republike Srpske. Vredne članice su ručno izradile poklon paketiće u vidu vunenih čarapica i malih igračkica za novorođenčad. Naša ideja je da za Sv. Nikolu ili za Božić darujemo te paketiće novorođenčadi na izabranim odelima porodilišta kliničkih centara u Štutgartu. Time bi se na najljepši mogući način predstavili ali ujedno i promovisali naše narodne rukotvorine. Takođe, naš cilj je da pronađemo među vama ovde iste te vredne žene koje bi s nama nastavile ovu akciju .Ja znam da su ovo mali koraci ali mi ćemo ih zajedno napraviti. Time ćemo postati prezentniji i stvoriti put za predstavljanje ozbiljnijih ideja”, dodala je Bogdana.
Jedna od njih bi trebala da se sprovede u delo uz veliku pomoć nove generalne konzulke Bosne i Hercegovine u Štutgartu, Vere Sajić. „Radi se o promociji kulturnog dobra „Zmijanjski vez”. On je poznat i pod imenom plavi vez a predstavlja specifičnu tehniku narodnih rukotvorina koju su praktikovale žene na Zmijanju, selu kod Banja Luke. Njegovom promocijom želimo zemlji domaćinu pokazati da smo, i potpuno integrisani, opredeljeni da očuvamo svoje kulturne posebnosti i tradiciju, što je važan element u međusobnom upoznavanju i uvažavanju”, pojasnila je Bogdana.
Zmijaljski vez predstavlja prvi element koji je upisan u Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva sa prostora BiH. Uz podršku Glavnog odbora kao i odbora iz Beograda i Banja Luke a putem predavanja, diskusija, književnih večeri, integrativnih projekata i kulturnih manifestacija želja je Prosvjete u Štutgartu da predstavi sve ono najvrednije iz istorije, kulture, književnosti i svih drugih oblika umetničkog stvaralaštva i time obogatimo srpsku zajednicu u Štutgartu i šire.
„Prosvjeta naravno planira da nastavi sa svim kvalitetnim sadržajima koje smo do sada nudili. Okupljaćemo na našim književnim susretima dva puta godišnje sve ljubitelje pisane reči. Radićemo na proširivanju našeg malog prosvetinog hora. Želimo da sarađujemo sa svim udruženjima i institucijama koji u nama prepoznaju partnere u istoj misiji i želji da zajedno doprinesemo kulturnom i duhovnom jedinstvu srpskog naroda, gde god on živio”, pojasnila je Bogdana Brezovac.
Od naredne godine uz podršku Prosvjete iz Beograda u planu je da se pokrene i izdavačku delatnost. „U Prosvjetinom Zborniku bi svoje mesto pronašli svi ljubitelji pisane reči ali i deca iz srpske dopunske škole kao mali specijalni gosti”.
Takođe, jedno od najvažnijih zaduženja biće, da u ovom vremenu opšte globalizacije nastoje da sačuvaju neguju tradicionalne identitetske vrednosti i obeležja naroda kome pripadamo ali istovremeno i da ih razviju u skladu sa tekovinama savremenog kulturnog progresa i socijalnim i društvenim kretanjima. „Mi treba da iskoristimo prednosti dvojezične pismenosti i obrazovanja, multikulturalnosti i suživota u multietničkim sredinama. Upravo zbog toga SPKD Prosvjeta Nemačka se zalaže da se međusobno povežemo, time bi stvorili mesto i prostor gde bi uspešni, pogotovo mladi ljudi mogli da rade i stvaraju”, rekla je Brezovac.
Foto: D. Đorđević
„Želim da skrenem pažnju i na nešto što verovatno svi već znate prva Gramatika srpskog jezika, prvi Riječnik srpskog jezika kao i prvi Bukvar objavljeni su u Beču. Kao što znamo Vuk Stefanović Karadžić reformu srpskog jezika radio je daleko od Srbije, u Beču. Njega ta udaljenost od Srbije nikada nije sprečavala da napiše vredna istorijska i etnografska dela o srpskom narodu, pokazujući Evropi pravo lice srpskog naroda. Da je Vuk naš savremenik to bi značilo da bi bio jedan od nas. Neko ko živi daleko od matice ali koji je pravi ambasador svoje zemlje.
Ni tada nije bilo a ni danas uopšte nije lako i jednostavno boriti se za srpske interese u Evropi ali da bi u tome bili uspešniji i bolji osnov svega je da budemo jedinstveni po pitanju vitalnih nacionalnih interesa. Jer samo tako možemo danas započeti nešto što će svoje rezultate pokazati tek budućim generacijama”, podvukla je aktuelna predsednica Bogdana Brezovac.
Kao što kažu i reči Stefana Nemanje:
„Kad čovek zida kuću, ne zida je za sebe, nego za svoju decu i unučad. Tako nastaje porodica i domaćinstvo. Kada vladar zida crkvu, ne zida je za sebe, ni za svoje sinove, ni unučad, nego za narod koji će je kroz vjekove pohoditi. Tako se stvara država…”
On kaže dalje:
„Naši daleki potomci prepoznaće nas u Studenici. Znaće ko smo i kakvi smo. I čedo moje, biće ponosni- što nas imaju, pouzdano znam da hoće.
Ponosiće se što su pleme Nemanjićko”.
„Iz knjige Zaveštanja Stefana Nemanje- Mile Medić – to isto smo mi dužni ovde u Štutgartu.
Dužni smo da započnemo sa zidanjem- ne za sebe, nego za naše potomke koji će nas nekad u budućnosti prepoznati po delima koja smo im ostavili u nasleđe”, jasno je poručila Bogdana Brezovac, predsednica Prosvete u Štutgartu.
