„Prošlost nas obavezuje i prema današnjici, a to je dokaz da smo mi još uvek i posle toliko godina prisutni ovde na ovim prostorima”.
Na dokovima Budima na jednom od brodića prisutne je u ime organizatora dočekao Borislav Rus, predsednik Srpske samouprave u Budimpešti. On se najpre i obratio prisutnima podsećajući na istorijski događaj iz 1690. godine kada se najveći broj Srba, na čelu sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem naselio u ove krajeve, tadašnje Ugarske. Podsetio je i da su Srbi sa sobom nosili i mošti srpskih srednjovekovnih vladara i svetitelja, rukopisne i štampane knjige i crkvene dragocenosti.
„333 godišnjica je od Velike seobe, a naša samouprava obraća veliku pažnju na očuvanje tradicije i naše prošlosti. Ali ta prošlost nas obavezuje i prema današnjici, a to je dokaz da smo mi još uvek i posle toliko godina prisutni ovde na ovim prostorima. Bilo je mnogo takvih momenata u našoj istoriji kada se postavljalo pitanje opstanka Srba, no još uvek postojimo, a vidimo i to iz poslednjeg popisa stanovništva. Surova je istorija, opstati u tuđini je izazov. Tu su emocije. Ne smemo zaboraviti odakle smo došli ovde, ne smemo zaboraviti da ovde u ovom prostoru srpska kultura i danas deluje, i mislim da je suština opstanka ovde biti Srbin”, rekao je Borislav Rus, predsednik Srpske samouprave u Budimpešti.
Na brodu su učenici SOC Nikola Tesla izveli recital pesama, a igrama iz Srbije predstavilo se Kulturno umetničko društvo Taban, dok se za dobro raspoloženje pobrinuo Orkestar Kolo iz Tukulje, pod upravom Ladislava Halasa. Po pristanku u Sentandreju protojerej stavrofor otac Vojislav Galić uz sasluženje protosinđela Varnave Kneževića osveštao je Lazarev krst.
Ispred ovog istorijskog obeležja koje je pre 225 godina postavljeno na to mesto u blizini same obale Dunava, odmah uz čuveni srpski restoran Korner poznatiji među Sentandrejcima kao restoran „kod Mileta Margaritovića”, vence su položili Aleksandar Lončarević, otpravnik poslova Ambasade Srbije u Budimpešti, Pera Lastić, direktor Srpskog instituta, Borislav Rus, predsednik Srpske samouprave u Budimpešti, kao i Mile Margaritović, predsednik Srpske samouprave u Sentandreji i Sava Galkan, ipođakon.
Lazarev krst samo je mali delić onoga što su Srbi ostavili Sentandreji u kojoj još uvek deluju 4 srpske pravoslavne crkve, od nekadašnjih 7. „Bitno je i to da se srpska kultura predstavi u jednom novom svetlu, Evropskom svetlu, ne bih rekao zapadnoevropskom, jer mi smo svi u jednoj Evropi i srpski narod je evropski narod. Treba da je ponosan na svoju prošlost i kulturu, jer mnogi narodi, nemaju to što mi imamo”, rekao je Borislav Rus, predsednik Srpske samouprave u Budimpešti.
Putnici koji su stigli brodom u Sentandreju su zajedno sa organizatorima ovog programa „Dan seobe” obišli Muzej Srpske pravoslavne crkve i prošetali krivudavim ulicama Sentandreje, gde su se zadržali ispred rodne kuće Jakova Ignjatovića čuvenog srpskog pisca rođenog 1882. godine. U večernjim satima, putnici meću kojima je bio i Ljubomir Aleksov, srpski predstavnik u Parlamentu Mađarske su se brodom vratili u Budimpeštu, sumirajući utiske sa ovog jedinstvenog programa.
Izvor: Srpske nedeljne novine
