„Ostanite u čvrstoj veri prema ideji postojanja Republike Srpske”- Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva R. Srpske

Ministar energetike i rudarstva u vladi Republike Srpske Petar Đokić je čest gost srpskog rasejanja, posebno u Nemačkoj i Švajcarskoj. Zbog svoje posebnosti, jasne i ujedno uvek tople komunikacije, rasejanje ga je odlično prihvatilo. O njemu se govori kao čoveku iz naroda, koji jasno razume potrebe naroda i želi da mu pomogne, koji nikoga nije odbio da sasluša i koji uvek uputi lepu reč, ma koliko se ne slagao sa sagovornikom.
Upravo zbog omiljenosti Petra Đokića, medijski portal Rasejanje.info objavljuje i prvi intervju sa jednim političarem. Razgovarali smo o ulaganju u Republiku Srpsku, potencijalu saradnje srpskog rasejanja sa RS i o odnosu prema srpskom rasejanju.

Koliko srpskog rasejanja danas ima u privredi Republike Srpske?

– Udeo našeg rasejanja u privrednim aktivnostima Republike Srpske se u ovom trenutku povećava. Taj proces se odvija na različite načine i na različitim nivoima – od vrlo malih ulaganja i vrlo malih poslovnih aktivnosti, da kažemo biznisa, pa do ozbiljnih i većih investicija, koje mi registrujemo u različitim područjima RS. Ta činjenica me raduje i to je u stvari bio naš dugoročno postavljeni cilj, koji smo sada već počeli i da ostvarujemo. Naravno, nismo ga u potpunosti još uvek ostvarili, ali radimo na tome i želimo da ohrabrimo naše rasejanje da ulaže više.

Sa kojim planovima?

– Nama je jako važno, da u narednim godinama povećavamo obim investicija u našu privredu. Svakako da bi rasejanje moglo da bude izuzetno važan faktor ostvarenja toga cilja zato što je u dijaspori već sada profilisana ne jedna, nego dve nove generacije. Ovde se posebno radi o mladim ljudima koji su se rodili u dijaspori, obrazovali se i dostigli visok nivo znanja. Oni bi mogli da budu važan faktor u funkciji razvoja Republike Srpske i da imaju sopstveni interes. Da ulažu vlastito znanje i novac, i da tako ulažu u RS. Naš cilj će biti da u narednom periodu radimo na tome.

Koje to povoljnosti nudi Republika Srpska svome rasejanju da počne da ulaže u nju?

– Mi odavno imamo doneseno i usvojeno zakonodavstvo, koje podstiče inostrana ulaganja. Često, kada govorimo o inostranim ulaganjima, ljudi misle da se to odnosi samo na kompanije iz inostranstva čiji su vlasnici građani tih država, dakle stranci. Mi se u principu radujemo investicijama koje dolaze iz inostranstva, a kod kojih su u pozadini naši ljudi – kompanije čiji su oni vlasnici ili u kojima su na najvišim pozicijama te organizacije. Takvih primera ima i želimo da ih ima što više. Dakle, zakonodavstvo smo odavno doneli.
U tom zakonodavstvu imamo predviđen niz olakšica, koje mogu biti podsticaj za ulaganja. Posebno naglašavam poresku politiku, koja je vrlo stimulativna za ulaganja u RS. Imamo energetsku politiku, koja polazi od toga da osiguravamo električnu energiju pod najpovoljnijim uslovima u regionu. Možemo da kažemo da imamo i dosta radne snage koja bi mogla biti angažovana sa prostora Republike Srpske, mada se taj rezervoar radne snage malo po malo troši, jer su stanovnici Republike Srpske u velikoj meri radno angažovan. Imamo jedan deo nezaposlenih, ali mislim da smo mi u velikoj meri kroz postojeću privrednu strukturu dosta ljudi zaposlili, tako da će se ubuduće javiti i potreba za dodatnu radnu snagu.

Pretpostavljamo da i iskustvo koje ima sprsko rasejanje može da bude od velike koristi za RS?

–  Naravno. Rasejanje može biti korisno i na bazi iskustava, koje je steklo u državama u kojima živi. To iskustvo može preneti i kod nas. Ta njihova pozitivna privredna iskustva i znanje su itekako dobro došli. Ono što je danas trend u privredi na primer Nemačke ili neke druge države, to će sigurno biti preneseno na područje Balkana pa i u RS. Zato je važno da napravimo što bolji kontakt sa ljudima koji žive u rasejanju. Zato su nam sve manifestacije uvek dobrodošle, koje sami organizujemo ili čiju organizaciju podržavamo putem naše mreže predstavništava i naših ljudi koji rade u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine po raznim gradovima i regijama Evrope. Mi na taj način želimo da priđemo bliže našim ljudima, da ih ohrabrimo i da kod njih razvijemo interes da dođu da investiraju u RS.

Još jedan vrlo važan segment tržišta i jaka spona sa RS su brojne porodice koje su tako organizovane, da par njihovih članova živi Republici Srpskoj, a par negde u nekoj od evropskih država ili van Evrope. Oni vrlo često doznačavaju ne mala, nego kad se gleda u masi jako velika finansijska sredstva koja ulaze i postaju deo novčane mase koja cirkuliše kroz RS. To bitno doprinosi vrednosti platnog prometa i ukupnom obimu finansijskog prometa, koji se odvija u RS. Dakle, već je mnogo efekata koji su već sada pozitivni u pogledu odnosa RS i njenog rasejanja.

Iz kojih zemalja ima najviše privrednika srpskog porekla odnosno predstavnika srpskog rasejanja, koji ili ulažu u RS ili su za to zainteresovani?

– Najviše ih ima Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj. To su tri države iz kojih imamo najviše investicija koje realizuju naši ljudi. U poslednje vreme ima još i investicija iz Francuske i iz Italije, tako da možemo da ih priključimo ovim trima državama.

Kakav je kontakt sa srpskim rasejanjem?

– Naš zadatak treba da bude da u narednom periodu putem naših institucija u RS ostvarimo što neposrednije kontakte sa rasejanjem, da razvijemo kod njih interes da nas čuju i prepoznaju šta bi to moglo biti u interesu za njih. Mi imamo takvih skupova i kod nas u RS, a i u Evropi. Moramo još više na tome da radimo. Naši ljudi raspolažu, osim znanja i određenim finansijskim sredstvima i mogu da budu nosioci investicija. Neuporedivo je bolje da ih ulažu u privredu RS, nego da im stoje na računu bilo koje od banaka. Jedna zanimljiva oblast, u kojoj imamo malo investicija iz inostranstva je učešće na finansijskom tržištu, na koje izlazi RS. Kada govorim o tome, mislim na trgovanje finansijskim obveznicama, vrednosnim zapisima i sličnim finansijskim instrumentima i želim da ljudi to shvate kao poziv da učestvuju u finansijskim transakcijama kada RS izlazi na finansijsko tržište na razne načine i kada želi da ostvari svoje interese.

– Da možda ljudi nemaju strah zbog nepovoljne političke situacije vezane za RS upravo zbog pritisaka koji se vrše spolja? Mislite li da je to možda jedan od glavnih razloga što se manje ulaže?

– Nemamo registrovano ni jedno takvo iskustvo. Možda ima neki primer o kome se malo govorilo, da je negativan. Nemamo registrovano negativno iskustvo naših ljudi, koji su ulagali u Republiku Srpsku. Dakle, sva ulaganja su pozitivna i ljudi su ostvarili finansijske efekte ili su uspeli da dođu do profita, koji im je, naravno, bio motiv da investiraju kod nas. Zbog toga smatram da je tržište RS povoljno za investiranje. Smatram da je RS u finansijskom smislu stabilna i ima izuzetno dobro organizovane institucije i da mi dajemo pune garancije svakom investitoru. Ne postoji ni jedan investitor koji je oštećen od strane RS do sada. Ja verujem da neće biti oštećenih ni u budućnosti.

Kada govorimo o političkoj situaciji, ja neću reći da je ona nestabilna, zato što nestabilnu situaciju hoće da stvaraju oni koji nemaju dobre namere prema RS i onda oni po Evropi šire tu negativnu priču o RS kao o nekom problemu na Balkanu i u BiH. To apsolutno nije tačno. Republika Srpska, štaviše, daje veće garancije svakom ko je naš partner, čak i više nego što to može dati Federacija Bosne i Hercegovine. To je zato što smo mi jednostavnije organizovani i zato što imamo veoma stabilne institucije, koje daju garancije svakom, ko je naš partner u ekonomsko-privrednom ili u političkom smislu.

Kada neko želi da ulaže u RS šta je potrebno da uradi?

– Dovoljno je da se obrati vladi ili bilo kojoj resornoj oblasti. Ljudi se najčešće javljaju iz privrednih razloga. Tu ima nekoliko ministarstava koja se bave privrednim aktivnostima. Pored toga imamo Agenciju za razvoj RS, koja se ranije zvala Agencija za mala i srednja preduzeća, koja je takođe vrlo inventivna i kvalitetna organizacija, koja je podrška privrednim aktivnostima kada se kreće sa manjim biznisima sa tendencijom njihovog razvoja i rasta. Dakle, RS je otvorena, zakonodavno veoma dobro uređena i organizovana da ljudi mogu ne samo da komuniciraju, nego da pouzdano, sa velikim nivoom poverenja ulaze u projekte za koje imaju interes.

Čest ste gost srpskog rasejanja u Nemačkoj i Švajcarskoj, a pretpostavljam i u drugim državama. Kakvo je Vaše iskustvo sa srpskim rasejanjem?

– Veoma pozitivno. Razvijamo i jačamo ideju veze naših ljudi, koji su otišli iz naših krajeva, želeći da osiguraju egzistenciju na nekom drugom mestu sa ciljem da ostvare više nego što su mogli ostvariti kod nas. Želimo da jačamo veze sa njima i da ih ohrabrujemo da održe vezu sa RS, da i ovde gde žive brinu o identitetu Republike srpske i srpskom identitetu u celini. To znači da u okviru svojih porodica neguju te vrlo važne komponente, koje čine obeležja nacionalnog identiteta, kao što je jezik – da govore srpski jezik i pišu srpskim pismom, da koriste srpsko pismo ćirilicu, da se upoznaju sa našom istorijom, sa kulturom, sa tradicijom i sa običajima; da žive život u pravoslavnoj veri. Republika Srpska je posebno uspela da ojača saradnju sa srpskom pravoslavnom crkvom, jer crkva nije odvojena od društva. Crkva je u stvari narod ili narod je crkva. Mnogo je važno da to ljudi shvate i da to približimo ljudima – da ta vrsta veze sa pravoslavljem i ta duhovna vrednost koju mi kroz pravoslavlje negujemo, budu jako zastupljene u svakodnevnom životu naših porodica. Smatram da to daje puni smisao i sigurnost za buduće vreme, posebno u onom delu, kada govorimo o identitetu. RS isto tako jako puno insistira i brine o nacionalnom identitetu, kako same Republike, tako i srpskog naroda koji je stvaralac RS.

Koja bi bila Vaša poruka srpskom rasejanju?

– Ostanite u čvrstoj veri prema ideji postojanja Republike Srpske. Borite se na svakom mestu gde možete i štitite interese Republike Srpske. Brinite o RS podjednako kao što i mi brinemo, koji smo operativno zaduženi za razne poslovne. Naravno, održite čvrste veze sa svojim zavičajem i sa krajevima iz kojih ste potekli.

Tako se razvijajte i tako vaspitavajte svoju decu, na tim tradicijama. Da ta veza ostavi trag. Da li će naše rasejanje ubuduće još neko vreme ili duže živeti van RS – treba da zna da to ne predstavlja nikakav problem, da se njeni predstavnici ne bi osećali Srbima i građanima Republike Srpske i onima kojima itekako kao i nama koji tamo živimo stalo da Republika Srpska napreduje.

Republika Srpska nije pretnja nikome. Republika Srpska je radost i ljubav naroda koji je nju stvarao. Republici Srpskoj i srpskom narodu je učinjena velika nepravda, kada su potkraj 1991. godine druga dva naroda mimo stavova srpskog naroda donela odluku da žele izdvojiti Bosnu i Hercegovinu iz Jugoslavije jednostranim odlukama. Oni su kasnije organizovali referendum, na kome su učestvovala dva naroda protiv jednog, protiv srpskog naroda i time je u BiH srušen princip pozitivnosti. Ja samo želim da mi znamo taj deo istorije, da ga pravilno razumemo i tako ga tumačimo i na kraju i branimo – braniti pravo naših političkih predstavnika koji su tada osnovali RS kao izraz potrebe da budemo ravnopravni i slobodni u okvirima BiH.

Želim da nastavimo da jačamo veze sa našim rasejanjem, da posebno radimo na afirmaciji kulturološke vrednosti i sadržaja, obrazovnih aktivnosti. Da nalazimo načina da u saradnji sa Srbijom – jer to je jedna zajednička politika – obrazujemo što više mladih ljudi u duhu identiteta i Srba i RS i Srbije.

Republika Srpska ima otvorena predstavništva u više zemalja: u Srbiji, Nemačkoj, Austriji, Americi, Izraelu, Grčkoj i Rusiji. Da li se razmišlja o otvaranju još nekog?

– Razmatra se i ta mogućnost otvaranja novih predstavništava. Međutim, prvo moraju da se stvore uslovi za rad. Nama nije cilj da se predstavništvo otvori iz nekog formalnog razloga, nego da postoji ambijent da predstavništvo odmah po osnivanju može da bude funkcionalno i da ostvaruje one ciljeve zbog kojih smo otvarali predstavništva u nekim drugim državama i koja sada aktivno rade i bitno doprinose ostvarenju ciljeva o kojima smo govorili.

Razgovor vodila Katarina Krstić-Tadić

Biografija Petra Đokića

Rođen je 1961. godine u Brčkom, u kome je završio osnovnu školu. Srednju školu unutrašnjih poslova završio je u Sarajevu, a zvanje diplomiranog ekonomiste stekao je u Beogradu. Radio je u organima unutrašnjih poslova u Brčkom, gde je pre rata obavljao i značajne političke funkcije. Obavljao je dužnosti člana Izvršnog odbora Skupštine opštine Brčko, a u više mandata je bio i odbornik Skupštine opštine Brčko.

Važne dužnosti obavljao je u Komesarijatu za izbeglice Republike Srpske. Bio je direktor i vlasnik privatnog trgovačkog preduzeća Intermarket iz Brčkog i predsednik Upravnog odbora Matičnog državnog preduzeća UNIS iz Republike Srpske. U više mandata biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Dva puta je bio predsednik Narodne skupštine Republike Srpske u mandatima od 1997. do 2000. godine, a u više saziva Narodne skupštine obavljao je i dužnost predsednika Odbora za odbranu i bezbednost. Dužnost ministra rada i boračko-invalidske zaštite obavljao je u mandatima poslednje dve Vlade RS. Za svoj rad je više puta pohvaljivan i nagrađivan. Otac je jednog deteta.