Vića Mitrović izbran za predsednika parlamenta grada Sankt Galena

Vića Mitrović je prvi čovek sa naših prostora koji se nalazi na čelu jednog normativnog organa gradske vlasti u Švajcarskoj, a koji ima i srpsko državljanstvo. Time je postao u ovoj 2024. godini, kako se to ovde popularno kaže, osoba sa najvišom funkcijom u jednom gradu Švajcarske.

„Tog 16. januara svi smo bili ponosni na našeg sunarodnika, koji je u prepunoj sali gradskog parlamenta jednoglasno dobio zvanje prvog čoveka grada St. Galena. Čestitke su pristizale kako od sabornika tako i od građana, prijatelja raznih nacija koji žive u Švajcarskoj, a sama organizacija je predstavila njegov karakter koji se klesao u dve domovine. Načinio je kulturološki most svojim radom odavno, a sama organizacija proslave njegovog imenovanja za predsednika gradskog parlamenta je pokazala da se svojih korena nikada nije odrekao, već je upoređivao i spoznao koliko god da smo različiti da ipak delimo iste vrednosti. Te večeri se čula violina i harmonika, svirao se valcer i Svilen konac. Folklorom rodnog kraja je pokazao raznolikost i kolorit nošnje, čašicom domaće radinosti nazdravio svima dobrodošlicu, a boga mi i kolo se odigralo. A u tom kolu se sjatila mala Evropa. I kako čovek da ne bude ponosan na nekog svog u ovakvom času”, istakla je Violeta Aleksić, urednica Radio Kruga.

Ko je zapravo Vića Mitrović, pa da krenemo redom …

„Kad god nisam znao gde da idem, okrenuo sam se da vidim odakle dolazim”

Kao migrant prve generacije, Vica Mitrović́ je želeo da nastavi borbu protiv diskriminacije. Kada Vića Mitrović́ priča o tome kako će od „Juga” preći do najvišeg čoveka Sent Galena, odnosno predsednika gradskog parlamenta u ovoj godini, ima i malo opravdanog ponosa i mnogo zahvalnosti. Zadovoljan je što može da preuzme tako odgovornu funkciju.

Gradski parlament uobičajeno, u prologu njegove četvrte knjige, koju su Švajcarci naturalizovali 1998. godine, na srpskom jeziku, stoji: „Imao sam želju i nameru da kažem nešto o gastarbajterima. Kao što i ja pripadam ovoj vrsti ljudi – ovoj klasi, moglo bi se reći. I ja se osećam izabranim da ovo uradim. O nama ima više nego dovoljno diskusije. Ponekad se na nas gleda kao na problem, ali ponekad se na nas gleda kao na one koji nude rešenje za mnoga pitanja”. Mitrović́ u svojim razgovorima uvek ističe koliko je važno da se dobro uklopiš u svoj novi dom, ali i da ne zaboraviš svoje korene: „Kad god nisam znao gde da idem, okrenuo sam se da vidim odakle dolazim”.

Od politikologa do sindikalnog sekretara i prevodioca

Vica Mitrović́ je studirao političke nauke (međunarodna politika, pravo i ekonomija) pre nego što je emigrirao u Švajcarsku. Iako je Tito tada još uvek bio na čelu Jugoslavije, naglašavao je da je mogao mnogo da nauči na studijama. U to vreme je opisao Beogradski univerzitet kao „slobodno mesto” u konformističkoj zemlji sa nedostatkom slobode govora. Svi važni politički sistemi su takođe otvoreno predavali zapadni profesori. To je i koren njegovog shvatanja onih koji politički misle drugačije, što je postala jedna od njegovih maksima. Na njega su uticala i prva iskustva po dolasku u istočnu Švajcarsku, kada je tri godine radio kao nadničar. Upoznao je njihove probleme i njihovu perspektivu, što mu je pomoglo kasnije kao profesionalnom sekretaru u sindikatima u današnjoj Uniji. Za njega poslodavci nisu protivnici, već prepoznaje njihova preduzetnička dostignuća. S druge strane, ima i crnih ovaca, koje se ne pridržavaju propisa i koje zahtevaju doslednu sindikalnu intervenciju. Mitrovićeva samostalna delatnost od 2005. godine je po vokaciji konsultant i tumač. Kako ističe, njegov konsultantski rad je veoma širok i većina ljudi koji traže savet mu se obraćaju sa gomilom pitanja. Mnogim migrantima je potrebna i podrška u svakodnevnim problemima i zvaničnim odlukama, jer se u početku često osećaju otuđenim. Kulturni posrednik, kako sam sebe naziva, ne samo da savetuje razuman pristup, već se trudi da stvori razumevanje za lokalna pravila i potpuno drugačiji mentalitet. Često daje informacije o tome kako funkcioniše direktna demokratija, za koju smatra da je izvanredno političko dostignuće i koja ga je ohrabrila da postane aktivan u politici. On to, priznajući preterivanje sa osmehom, opisuje kao „predvorje raja”. Mitrović rado preuzima i zadatke prevodioca, jer pored maternjeg jezika, rumunskog i srpskog, govori i piše bosanski i hrvatski. Na taj način može stvoriti i jezičko razumevanje. To je dokazao, na primer, preuzimanjem predsedavanja „Okruglim stolom“ religija u Sent Galenu.

Mitrović́ je poslanik u gradskom parlamentu od 2010. godine. Nema straha od svog novog predsedničkog zadatka, koji će u novoj godini imati kao aktuelni potpredsednik Saveta. On je na poslednjoj računovodstvenoj sednici već dokazao da je sposoban da upravlja parlamentom, jer je morao da uđe u kratkom roku. Ima i osećaj sigurnosti jer može da računa na odličnu podršku gradskog službenika i cele uprave. Kao „najviša osoba u Sent Galenu“, on ne želi da daje brojne preporuke, već želi da se ponaša racionalno kao predsednik. Mitrović se sa radošću raduje brojnim reprezentativnim zadacima, jer je druželjubiva osoba sa mrežama u raznim klubovima. I ovde se brine za stvaranje razumevanja za migrante, izgradnju mostova i jačanje vrednosti naše demokratije. On nema viših političkih ambicija. S obzirom na to da će uskoro doći u penziju, želi da se polako povuče iz politike, ali bez odustajanja od dobrotvornog rada.

Nekoliko švajcarskih dnevnih novina je povodom njegovog izbora objavilo članke u vezi sa tim:

• „Od Jugosa do osobe sa najvišom funkcijom u gradskoj zakonodavnoj vlasti”
• „Od pomoćnog radnika do najviše funkcije u gradu”
• „Od sasvim dole do samog vrha”

Biografija: Vića Mitrović rođen je u Homolju, istočna Srbija, 1961. Diplomirao je 1986. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Posle završenih studija otišao u Švajcarsku. Dugo se bavio migrantima sa zapadnog Balkana. Objavio je nekoliko knjiga/romana životnih priča naših migranata u dijaspori: „Rusalka, žena koja pada” (2008); „Ljubav nad ljubavima” (2011); „Zašto muškarci plaču” (2016); „Nebeska magija Vlaha”– muški roman o vlaškoj magiji (2021); „Šapat Magije” (2022) i „Gastarbajter” (2023). Živi u Sankt Galenu i ima sina Petra.

Izvor: Radio Krug