U aprilu počinje obnova rodne kuća Mileve Marić u Rumi
Ministarstvo kulture Republike Srbije podržalo je obnovu porodične kuće Mileve Marić Ajnštajn (1875–1948) u Rumi, a u susret velikom jubileju – 150 godina rođenja srpske naučnice. Iz ministarstva su istakli da kuća u kojoj je Mileva živela sa porodicom, ima nespornu istorijsku vrednost.
Radovi na fasadi treba da počnu u aprilu, a nakon završetka rekonstrukcije objekat će imati memorijalnu sobu posvećenu porodici Marić. O porodici Marić naša javnost nedovoljno zna, a život Zorke i Miloša koju su se upravo rodili u Rumi obavijen je velom misterije.
Foto: Mileva Marić Ajnštajn; Zorka Marić, rođena u Rumi – Foto knjiga, Đorđe Krstić; Miloš Marić, rođen u Rumi Foto knjiga, Đorđa Krstića; Milevina deca u Cirihu kada ih je čuvala tetka Zorka 1917 i 1918. – Foto knjiga, Radmila Milentijević
„Nažalost, i Milevu, kao i njenu sestru Zorku (1883—1938) do danas prate brojne neproverene glasine i neistine. Tome, već jednom, treba stati na put. Zorka je bila obrazovana žena, školovala se u Rumi, Zagrebu, Novom Sadu, Beču, Pragu i Cirihu. Tečno je govorila mađarski i nemački jezik, svirala je klavir i bila najmuzikalnija od svih Marića. Zorka se nije udavala. Ona je kao aktivan član učestvovala u ženskom pokretu od 1906. u Novom Sadu – u Dobrotvornoj zadruzi „Srpkinja Novosatkinja”. Krajem 1877. njihov otac je dobio mesto pisara u sudu u Rumi, gde su živeli narednih 14 godina”, kaže na početku razgovora novinarka iz Kanade, Marina Bulatović, koja je istražujući za svoj novi roman „Srećna srpska Nova godina” došla do mnogih otkrića o porodici Marić.
Miloš je bio priznati naučnik i postavio je temelje u oblasti medicine koja se danas zove kloniranje, živeo je i preminuo u SSSR-u, ali je nedovoljno poznat našoj široj javnosti. Na Vikipediji postoji stranica o Milošu Mariću (1885—1944), sa jako malo osnovnih informacija o njemu.
„Mileva je jedan od pet junaka mog novog romana, pored Tesle, Pupina, Milankovića i Milene Pavlović Barili. Nedavno sam kontaktirala zaposlene na Srpskoj Vikipediji, pa se iskreno nadam da ćemo uskoro imati i stranicu o Zorki Marić. Ukoliko svoju stranicu na Vikipediji ima Marija „Maja”, sestra Alberta Ajnštajna u čijoj biografiji nema podataka da se bavila društvenim aktivizmom, ne vidim razloga da svoju stranicu nema Zorka. Mileva je bila jako bliska i sa sestrom i sa bratom koji su često posećivali Alberta i nju. A posle razvoda Milevi je u goste dolazila Zorka i pomagala joj oko dece. Zorka je bila jako vezana za sestru, pa kada je njen brak sa Albertom zapao u krizu i kada se Mileva sa dva sina preselila u Cirih, Zorka dolazi u julu 1917. da joj pomogne. Tada se Albert nudi da Zorki pomogne da dobije dozvolu da uđe u Švajcarsku. On piše svom prijatelju: „Moja svastika je krajnje pouzdana i veoma vezana za Micu i decu”. Albert je pismo poslao Dr Hajnrihu Cangeru, lekaru; krajem maja 1917. Milevin mlađi brat Miloš je tokom posete Bernu (1904/1905.) iz prve ruke video kako teče njihov život i zajednički naučni rad. Ta svoja zapažanja detaljno je preneo porodici, rođacima i prijateljima”.
Od naše sagovornice saznajemo još par detalja. Milevina prijateljica, Lizbet Hurvic iz Ciriha, u svom dnevniku je 4. novembra 1917. zabeležila utiske o Zorki. „Od pre mesec dana Mileva je opet kod kuće. Neguje je njena sestra, koja ostavlja više nego solidan utisak”. U to vreme, Mileva je pisala najboljoj drugarici Heleni Savić iz Beograda da je Zorka sa njom, „što je za mene vrlo ugodno, a i mojoj deci je dobro…”
Mileva je u Rumu stigla kao izuzetno mala devojčica, sa dve godine, tu je završila osnovnu školu i odatle se vinula u svet nauke, svedoče istorijski podaci. Kada je upisala Politehniku, Mileva se našla među 20 žena koje su studirale prirodne nauke i matematiku na svim nemačkim i švajcarskim univerzitetima. Bila je jedina žena među studentima fizike u svojoj generaciji na Politehnici.
„Miloš Marić je diplomirao na univerzitetu u Klužu (Rumunija). Tu se oženio prvi put 1913. sa bogatom Martom koja je imala francusko poreklo. Sudbina ga je kasnije odvela u SSSR, gde se oženio drugi put sa Marijom Vasiljevnom Karpovom i sa njom usvojio troje male dece. Njegov prvi brak zvanično je okončan tek 1924. kada je u Klužu proglašen nestalim, a njegova prva supruga Marta udovicom. Miloš je izabran za šefa katedre histologije na Saratovskom državnom medicinskom univerzitetu u Ruskom gradu Saratovu. Vrlo brzo postao je uvaženi naučnik u sovjetskoj Rusiji i objavljuje brojne naučne članke i monografije. Postoje podaci i da je bio u timu koji je učestvovao u pripremi balsamovanja tela Vladimira Iljiča Lenjina. U Ajnštajnovoj porodici takvih genijalaca nije bilo…” dodaje Marina i za kraj razgovora podseća: „Njihov otac Miloš Marić, bio je veoma imućan čovek i dosta novca je odvajao za školovanje dece.. Zorka je stigla u Švajcarsku 1917. i prijavila se kao vanredni student biologije na Univerzitetu u Cirihu. Milevini roditelji su povremeno finansijski pomagali Alberta i Milevu. Od tog novca, mladi supružnici su kupili dve sofe, dve stolice i sto na razvlačenje. O tome postoji beleška trgovca nameštaja iz Berna od 24. septembra 1908. Otac Miloš, završio je podoficirsku školu, nakon koje je stupio u vojnu službu, gde ostaje preko 13 godina, sve do ukidanja Vojne granice. Miloš je odlično vladao nemačkim jezikom i matematikom, a Mileva je ove talente nasledila od oca. Za njega se govorilo, da zna koliko puta se okrene točak u kolima od kuće do njive, i za koje vreme, uz određeni utrošak enegije. Mileva je govorila mađarski, nemački i francuski, a tokom čitavog školovanja imala je najbolje ocene iz matematike i fizike”.
Izvor: Danas / Vladimir Matković
