Na poslednjoj izbornoj skupštini Saveza Srba Francuske održanoj u Parizu za novog predsednika ove organizacije izabran je dotadašnji potpredsednik i ujedno predsednik udruženja Deca Jasenovca, David Jakovljević. Osoba, koja je unela mnogo svežine u rad ove organizacije u poslednjih godinu i koja je svojim radom nastojala da uključi i dovede u Savez što više udruženja iz cele Francuske, „jer je to ipak Savez Srba Francuske” u kratkim crtama je iznela šta je sve urađeno za godinu dana. Organizovano je niz aktivnosti širom Francuske, kao na primer međunarodna konferencija u Bordou, pa je posle Pariza prikazan film Dara iz Jasenovca u Bordou i Nici; organizovan je prvi pomen na Zapadu za stradale i deportovane Jevreje iz Dransija kraj Pariza i obeležen 22. april, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i fašizma uopšte u Drugom svetskom ratu (pri tom pominjući i sećajući se i novomučenika Jasenovačkih); uspostavljena je saradnja Savezom veterana Francuske, obeležen Vidovdan u Parizu kao i u Kanu, održan Karavan kulture, obeležen Dan primirja sa predstavnicima stranih delegacija, zatražene su subvencije Evropskog parlamenta, pokrenuti projekti vezani za turizam, kulturu, ekonomiju i istoriju, organizovani kulturni događaji sa piscima, uspostavljeni novi projekti sa pariskom regijom…
Foto: Rasejanje.info
Ideja i zamisao sada prvog čoveka Saveza je zajedništvo i povezivanja svih udruženja iz cele Francuske, uvođenje reda na svim nivoima, sloga, projekti koji će srpsku zajednicu vratiti na mestu gde treba da bude, saradnja sa francuskim i evropskim institucijama, saradnja sa drugim srpskim savezima u rasejanju, pomoć matici tamo gde ne može sama da dođe do rezultata, poštovanje hijerarhije, zaobilaženje politike u najširem krugu, saradnja sa domaćim i francuskim medijima…
Da je zajedništvo važno već se po pokazalo po izboru članova upravnog odbora u kome su već predstavljeni i mnogi gradovi van Pariza, Bordo, Kan i Lion a uskoro će tu biti i predstavnici drugih (gradova). O prvim utiscima i prvim planovima medijski portal Rasejenje.info je razgovarao sa predsednikom Saveza Srba Francuske, Davidom Jakovljević, jer je veliki broj čitalaca postavio pitanje šta će biti novo u ovoj najstarijoj krovnoj organizaciji Srba u Evropi. Jakovljević je svojim radom preko udruženja Deca Jasenovca privukao veliku pažnju naših čitalaca, a te su se predstavnici mnogih udruženja širom Evrope javili redakciji Rasejanja, sa željom bude gost na mnogim tribinama i manifestacijama koje će u narednom periodu organizovati.
Čestitamo na izboru. Kakav Vam je prvi utisak?
– Zahvaljujem se svima na datom poverenju da budem na čelu jedne divne zajednice, kojoj je potreban novi put i kojoj su potrebni novi izazovi. Kuća se ne može graditi ako nije početa od temelja i ja danas ne bi mogao da budem ovde da ovaj naš Savez Srba Francuske nije reaktiviran posle 100 godina. Tako da se zahvaljujem prethodnicima i svim članovima i u Parizu i van njega koji su puno toga časnog uradili za našu srpsku zajednicu.
Lepo je biti na čelu Saveza jedne organizacije kao što je Savez Srba Francuske. Podsetimo se da je ovaj Savez registrovan i odobren pod francuskom zakonom 1901. Naše je da poštujemo zakone ove zemlje i da Savez učinimo atraktivnim za sve.
Šta za Vas znači Savez i koja je njegova misija?
– Misija Saveza Srba Francuske je fantastična. Savez nije jedno obično udruženje, on je magija, zajednička snaga. Više se u našoj zajednici neće tolerisati reči „ja sam”, nego od sada samo „mi smo”. Svi koji žele da budu posebni, lični, nema potrebe da se uključuju u zajednicu. Podsećam da je savez zajednica, a snaga zajednice nema i ne može da ima lični interes. Interes je samo kolektivan. Svi koji smo ovde dajemo besplatno svoje vreme i svoju snagu drugima i radujemo se radosti koju stvaramo.
Zvanično na papiru ja sam predsednik zajednice ali ću raditi na tome da me svi članovi Saveza dožive samo kao koordinatora svih udruženja. Sa članovima svoga upravnog odbora, pošto ne možemo svi biti u upravi, krenućemo sa novim programom. Saslušaćemo predloge svakog udruženja, razumećemo njihove potrebe. Nama je potrebno da oni poštuju hijerarhiju i da prestanu da gledaju lične interese već da samo interese zajednice. Članovi Saveza Srba Francuske treba da postanu svesni da oni više nisu pojedinci nego članovi jedne fenomenalne energije, jedne divne organizacije u kojoj se nalaze mnogi talentovani ljudi, koji žele zajednički rad i zajednički cilj. Bez članova Saveza ja sam ništa. Moja želja nikada nije bila niti će biti da se zapamti moje ime ili moj lik, već mi je želja uvek bila i biće doveka kolektivni rezultat, mir, radost i obraz.
Koja je prva novina koju unosite?
– Prva novina je da je Savez okrenut prema drugima, prema pomoći Srbima a ne prema ličnom iskazivanju. Od sada Savez mora da postane jedan organizovan servis koji bi dopunski povezao Srbe i Francuze, Srbe i Evropljane pa i Srbe iz Francuske sa svetom. Zatim, svi u Savezu ćemo poštovati statut. Uvodimo i jedan važan propis našeg rada, koji glasi da je vređanje bilo kog drugog člana Saveza Srba Francuske javno ili preko društvenih mreža nedopustivo. Svaka reč, koja prlja obraz ove zajednice od strane njenog člana neće biti tolerisana i član će dobiti upozorenje ili će direktno biti obavešten da je izbačen iz zajednice. Niko neće moći da bez pismenog odobrenja predsednika ili potpredsednika pregovara u ime Saveza. Sve ćemo raditi uvek totalno transparentno i propisno jer je to znak poštovanja svih članova Saveza i ujedno poštovanje naroda, koji na nas računa da ih predstavljamo u Francuskoj.
Nećemo se baviti politikom, ali ćemo imati kontakte sa francuskim institucijama i baviti se rešavanjem svih pitanja vezanih za srpski narod.
Najavili ste i da će Savez itekako poštovati hijerarhiju kada su u pitanju druge institucije.
– Upravo tako. Moj sagovornik sa Srbijom može biti samo Ambasada Srbije u Parizu na čelu sa ambasadorkom Anom Hrustanović, sagovornik sa BiH ambasadorka Bojana Kondić-Panić… Kada je u pitanju Srpska pravoslavna crkva to je vladika Justin, Sprska dopunska škola koordinatorka Marija Praizović. Mi njih nikada nećemo preskočiti, oni su naši sagovornici, ali isto tako očekujemo od njih da i mi budemo njima prvi sagovornici pre nego što pitaju jedno udruženje koje je član Saveza.
Imali smo neprijatnu situaciju da su se neki bunili što nisu bili pozvani na obeležavanja Sretenja. Ne zamisljivo je čuti, da je uprava Saveza Srba Francuske mogla da ima uticaj na ljude koje su pozvani ili nisu i to u rezidenciji na proslavu ovog velikog praznika. Zaista ne znamo ko je mogao da dođe na suludu ideju da je predsednik Saveza Srba Francuske mogao da diktira ambasadorki jedne nezavisne zemlje i članu Ujedinjenih nacija kao što je Srbija koga će pozvati ili ne u njenu kuću. Naravno da želimo da rezidencija bude mesto svakom udruženju i članu Saveza i da dođu svi. Pitam se samo kako ćemo kad budemo sutra imali 10 000 članova. Za razgovor sam da se više takve i slične situacije ne ponove i to se više neće deseti ako se bude sarađivalo sa Savezom. Do sada nismo konsultovani i od sada počinjemo da radimo na zajedništvu.
Moram da naglasim da se nikada neće desiti da na primer Udruženje Deca Jasenovca (čiji sam predsednik) pozove vladiku Jovana da dođe jer smo u dobrim odnosima i dobro sarađujemo, dok ne stigne odobrenje vladike Justina. Ne smem i nemam pravo da ikoga preskačem, a isto tako ne volim da se to radi i Savezu.
To onda znači da se i članovi Saveza moraju tako ponašati!
– Tako je. Kad nas je ova zajednica izabrala da je zvanično predstavljamo, onda i svi članovi udruženja SSF treba da se obratite predsedniku ili potpredsedniku zajednice. Mi ćemo naravno sve njihove predloge i potrebe preneti i deliti sve sa udruženjima koji pripadaju našoj krovnoj organizaciji. Neko je napisao na netu da je Savez Srba Francuske, citiram „jedno udruženje”. Ne Savez Srba Francuske su sva udruženja Francuske i njihov predstavnik koji se ne meša u način na kojem svako udruženje funkcioniše.
Foto: Rasejanje.info
Na šta konkretno mislite?
– Kao sto sam rekao, ne bavimo se politikom, ne skupljamo glasove za vreme političkih termina jer je ilegalno to raditi ovde u Francuskoj. Ne funkcionišemo kao Amerikanci.
Na primer: u Francuskoj u Narodnoj skupštini ima 577 poslanika raznih partija, raznih tendencija. Ima poslanika i iz Pariza ali i poslanika sa najmanje francuske teritorije. Njihovi glasovi su jednaki kada se glasa za neki tekst. I bilo bi lepo da to postane jasno i našoj zajednici.
Po našem statutu: glas jednog udruženja vredi dva glasa jer je udruženje predsednik i potpredsednik. U Savezu imamo i pojedince koji imaju pravo na jedan glas. Savez ima i počasne članove. Vidite ovaj primer: Sedrik Simonin (Cedric Simonin) je naš član, autor knjige „Poslednji sati prethodnog dana” (Les dernieres heures du jour d avant) koja se preko nas (Saveza) prevodi na srpski jezik. On je uradio fenomenalnu stvar, opisao je Garvila Principa kakvog ga do sada nismo upoznali. Podsećam da je ovde u ovdašnjim školama Gavrilo Princip opisan kao jedan (opet) srpski zločinac i terorista. Kroz ovu knjigu Sedrik je predstavio drugog Gavrila Principa i njegova se knjiga prodaje po čitavoj Francuskoj. I vraćam se na Savez i na glasanje – zar njegov glas, koji je toliko toga uradio manje vredi? Ja to samo pitam? Svaka inicijativa za dobrobit naše zajednice za mene vredi jednako.
Kad bi se držali te „logike”, koja je u jednom trenutku tražena na skupštini da se broj glasova daje po veliči jednog društva, onda bi na čelu Saveza trebao doživotno da bude predsednik udruženja folklornog društva Biseri iz Dransija jer je to društvo koje ima najviše članova u jednom našem udruženju u Francuskoj. Ipak je Savez nešto drugo, kompleksnije i opširnije od onoga što je traženo i što nije po statutu.
Foto: Rasejanje.info
Šta je prvo što naša zajednica sada treba da uradi?
– Naša zajednica može mnogo da uradi za Srbiju. Za početak treba da nastavi kao što smo započeli pre godinu dana – da stvaramo veze i da imamo jake projekte za lepšu budućnost našeg naroda. Nase slikanje sa zvaničnima nema nikakve vrednosti ako od toga se ne rodi nešto dobro za Srbe u regionu a i u Francuskoj ili u Evropi. Važno je da rešavamo probleme i da naša deca znaju zašto idu u školu, da sredimo da njihove diplome važe, da Srbi mogu da imaju boravak i posao u Francuskoj, da francuske firme postanu zainteresovanije za naše krajeve i da ekonomski ulažu.
Želja nam je da Savez bude i neka vrsta servisa, koji će dodatno pomagati našem narodu u Francuskoj – ali moramo to postaviti na nivo da ne kršimo nijedan zakon ove zemlje. U ovih godinu dana koliko sam bio u Savezu sam se naslušao svakakvih situacija i u neke ne dam da ulazimo jer nećemo ništa pametno uraditi.
Šta Savez planira da uradi u skoriše vreme?
– Za vreme Olimpijskih igara u Parizu je planiran novi projekat. Zatražio sam sredstva od evropskih fondova za naša udruženja kako bi svuda po Francuskoj za vreme OI širili našu mrežu i svima predstavljali naš turizam i ujedno prezentovali kulturu i istoriju. Voleo bih da nam se do tada priključe i ostala naša udruženja širom Francuske pa da i njih uključimo u ovaj projekat. Uskoro ćemo početi razgovore i sa njima.
U planu su (kao što imam i zvanične mejlove) da će se posle evropskih izbora u EU parlamentima u Briselu i Strazburu održati izložbe, koje će predstavnici Francusko-srpskog prijateljstva iz francuskog parlamenta pokazati i to po prvi put na takvim mestima istinu o stradanju našeg naroda za vreme NDH, kao i na Kosovu i Metohiji.
Uskoro ćemo imati i nekoliko konferencija i obeležićemo dan stradanja naših novomučenika Jasenovačinih i van Pariza u mnogim gradovima Francuske. Kao što vidite planova i projekata ima mnogo i radićemo na njihovoj realizaciji. Mesta ima za sve ali nema za mržnju i lične interese.
Sledeće, želim da ova organizacija postane atraktivna i za mlade i da je možemo ostaviti njima. Da radimo na pomirenju naroda, da tamo gde treba da dopunimo i promenimo situaciju na terenu, kako bi imali lepše dane nego što ih danas imamo i da budemo apolitični.
Da pokažemo da je srpski narod najčasniji koji postoji. I ja mislim da to srpski narod i jeste. Ne smemo da dozvolimo da nas gledaju po modelu 90-tih. Moramo da zaboravimo na TV Pink i slične gluposti koje truju našu decu. Moramo da se setimo tragedija koje su se desile u Srbiji 3. maja kada su ubijena deca u školi Ribnikar u Beogradu i dan kasnije u selima u okolini Mladenovca i Smederava. Da ako Srbija iznutra ne može da se oporavi i da obeleži sve što treba, da mi odavde pomognemo, da se povežemo da radimo zajedno, ali da budemo apolitični. A kada kažem apolitični to ne znači da svako kao pojedinac ne treba da se bavi politikom. To može ali privatno, neka udruženje ostavi da bude samo udruženje za sve koji imaju zajednički interes i cilj.
Novina je da se Savez dobio himnu!
– Da, na kraju skupštine predstavio sam i ono što nam je dugo nedostajalo a moramo imati: himnu Saveza Srba Francuske. Izbor nije bio težak. Bože pravde je državna, Svetosavska himna je školska a Marš na Drinu pesma iz rata. Saglasili smo se da to bude prelepa pesma Vostani Srbije. Napisao je jedan od naših najvećih prosvetitelja Dositej Obradović, koji je i sam bio deo srpskog rasejanja. Muziku je komponovao Vartkes Baronijan, što svedoči o širini srpskog naroda.
Vostani Serbije je himna posvećena svim Srbima i oni iz Srbije, i iz Makedonije, i iz Krajine, iz rasejanja, regiona… i svi se u njoj prepoznaju.
Koja bi bila Vaša poruka za kraj ovog razgovara?
– Voleo bih i radim na tom da ljude spojim preko stradanja našeg naroda. Treba da se pominje stradanje našeg naroda i treba da se sažalimo na toliko ubijene dece, žene, starce… u logorima i van njih. Nismo pominjali još tužnije priče, šta je sve bilo pre tih ubijanja, koje vrste silovanja i demonskog ponaša nad našim srpskim narodom. Mora da se složimo oko Jasenovca iako nismo iz Krajine, Jasenovca, Republike Srpske, BiH, mora da se složimo oko Kosova i Metohija iako nismo odatle, mora da se složimo oko zločina koji su počinili Bugari… Zločini moraju da nas povezuju. Meni je teško da na to stradanje našeg naroda ne možemo da gledamo sa velikim poštovanjem. Mnoge je briga šta se desilo u Jasenovcu, opet druge je briga šta se desilo i šta se dešava na Kosovu i Metohiji. Voleo bih da počnemo od jedne pesme za početak da je napravimo i da se svi u njoj prepoznamo. Da volimo našu zajednicu. Mnogo volim knjigu Dušana Kovačevića „20 srpskih podela” ali bih još više voleo da radimo kontra.
Razgovor vodila Katarina Krstić-Tadić
