Dokumentarno-igrani film „33 anđela” koji govori o tragičnoj sudbini srpske dece zatočene u nacističkim logorima u Norveškoj prikazan je protekle nedelje u Beogradu i Vranju. U Beogradu u Kraljevskog dvoru i u opštini Zvezdara, a u Vranju u Pozorištu Bore Stanković.
Nakon filma „Logor smrti u Karašjoku”, koji govori o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata u nacističkim logorima u Norveškoj, srpsko-norveška koprodukcija snimila je i film „33 anđela” posvećen očuvanju sećanja na tužnu sudbinu više od dve stotine srpske dece koja su tokom Drugog svetskog rata bila zatočena u nacističkim logorima u Norveškoj, nakon što su prethodno prošla kroz logore smrti Jasenovac, Sisak, Stara Gradiška i Staro Sajmište. Ovaj emotivni film je potresno svedočanstvo o njihovoj patnji i nepravdi koja im je naneta, a istovremeno daje glas svedocima i potomcima koji pokušavaju da sačuvaju sećanje i istinu o ovoj tragičnoj epizodi u istoriji čovečanstva.
Foto: arhiva M. Kajganić
Projekciji filma prisustvovali su Branko Dimović Dimeski, autor i producent filma, režiser Goran Vukčević, direktor fotografije Dejan Tršić, koscenaristi Milka Kajganić i Branko Dimović Dimeski, autori muzike Stela Toresen, Andrej Stojanović i Nikola Mitić, kao i stručni saradnici dr Johanes Solberg, Jelena Stojković, Đorđe Bojanić – istoričar, Branislav Gajić i Aleksandar Dinčić – istoričar.
Domaćini u Beogradu bili su prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina a na projekciji ovog filma prisustvovali su između ostalih episkop toplički Petar, vikar patrijarha srpskog Porfirija, Ivana Cvetković, ataše za politička i kulturna pitanja Ambasade Švajcarske, Darko Spasić, član Krunskog saveta…
„Sećanje na najtragičnija vremena u ljudskoj prošlosti i čuvanje od zaborava strašne sudbine naših sunarodnika u nacističkim logorima obaveza je koju svi imamo. Ono što je danas gotovo nezamislivo jeste činjenica da su oni o čijem stradanju ovde govorimo bila deca. Koliko god nam je teško i da samo razmišljamo o tome, da probamo da razumemo vremena kada su ljudi postali zveri, i da slušamo ove priče, ovo je svedočanstvo koje je trebalo da bude ispričano. Ne samo trebalo – moralo je da bude zabeleženo, da ostane u sećanju. Mudri ljudi su mnogo puta rekli da istoriju moramo znati, da nam se ona ne bi ponovila. Zato je ovaj film toliko važan, ne samo za naš narod i našu zemlju već i za budućnost čovečanstva”, istakao je prestolonaslednik Aleksandar.
Foto: arhiva M. Kajganić
„33 anđela” je potresna priča o stradanju dece, koja nas podseća na važnost čuvanja sećanja i poštovanja života. U filmu će gledaoci imati priliku da čuju svedočenja logoraša koji su preživeli strahote logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kao i potomaka dece stradale u nacističkim logorima tokom Drugog svetskog rata u Norveškoj“, istakao je Branko Dimović Dimeski, autor i producent filma. On je dodao da je više od 4.000 zarobljenika tokom Drugog svetskog rata deportovano je iz NDH, Srbije i drugih delova okupirane Kraljevine Jugoslavije u Norvešku (od kojih su 95% bili Srbi, većinom oficiri i vojnici Kraljevske jugoslovenske vojske) gde su bili u nacističkim logorima smrti i primorani na prinudni rad. Od ukupnog broja zatvorenika u Norveškoj, 2.398 se nikada nije vratilo kući. Najmlađi među njima imao je samo 11 godina.
Udruženje boraca Krajine u Republici Srbiji je organizovalo premijeru filma „33 Anđela” u opštinskoj sali Zvezdara, a povodom dana početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Plakete za Branka Dimovića Dimeskog i Milku Kajganić
Foto: arhiva M. Kajganić
Publici su se predstavili i potomci logoraša iz Norveške 95.godišnji Milorad Ćebić i Brane Gajić.
Predsednik boraca Milan Gaćeša je uručio plakete Branku Dimoviću Dimeskom i Milki Kajganić, na kojima pored njihovih imena stoji: „Vaša predanost istini i pravdi su na ponos celom srpskom narodu”.
Premijera filma je održana i u Pozorištu Bora Stanković u Vranju, za koji je vladalo takođe veliko interesovanje.
