Početna Zanimljivosti Dan kada je KK Metalac uveo Valjevo među najbolje – 14.04.1973.

Dan kada je KK Metalac uveo Valjevo među najbolje – 14.04.1973.

Malo je gradova u Srbiji, veličine Valjeva, koji su imali tu sreću da se pojavi jedna tako talentovana generacija košarkaša, kao što se to desilo u našem gradu. Momci rođeni pedesetih godina prošlog veka vrlo brzo su u juniorskoj konkurenciji pokazali veliki košarkaški talenat. Dobro odabrani, stručno vođeni od strane trenera Stančića, na vreme ubačeni u prvi tim na kaljenje, vredni na treninzima, spremni da napreduju. Sve je govorilo da je to generacija koja je sposobna da Valjevo najzad dobije košarkaškog prvoligaša.

Trebalo je da prođu 24 godine, 9 meseci i 17 dana od prve zvanične košarkaške utakmice u Valjevu, koja je odigrana sa čačanskim Borcem na zemljanom terenu kod Veselinovića vodenice, na obali reke Obnice. Teren je napravljen samo za tu priliku i tu je odigrana samo ta utakmica, pa da se san mnogih košarkaša i košarkaških radnika i ostvario. To se dogodilo 14. aprila 1973. godine pobedom nad ekipom Mladosti iz Zemuna, u Valjevu.

Drugoligašku sezonu 1972./73. Metalac je startovao sa jednim jedinim ciljem – ulazak u Prvu ligu. Glavna prepreka bila je odlična i iskusna ekipa novosadske Vojvodine, pa je od prvog kola krenula mrtva trka ta dva tima. Na kraju sezone obe ekipe su imale isti broj bodova, ali zbog boljeg međusobnog skora (pobedama u Valjevu i u Novom Sadu), Metalac je postao prvoligaš.

Utakmica koja je odigrana u Novom Sadu, 13. februara 1973. i pobeda Metalca na kraju prvenstva, bila je i presudna za osvajanje prvog mesta. Praćeni gromoglasnom podrškom svojih navijača, Valjevci su bili bolji tokom celog meča i na kraju su ostvarili pobedu rezultatom 82 prema 78. Koševe za Metalac su postigli: Z. Kovačević (12), Stanojević (2), Medan (4), Borisavljević ( 9 ), Ivković (8), Kecojević (5), B. Kovačević (30) i Đorđević (12).


Foto: arhiva FB Valjevski korzo

Celu sezonu Metalac je odigrao odlično. U prvom delu prvenstva poražen je dva puta i to u Užicu, i u zadnjem kolu prvog dela u Zemunu. Posle prvog dela sa aktivnim igranjem prestao je dugogodišnji centar Metalca, Panta Kovačević, ali se ekipi priključio Ivan Ćane Đorđević (povratak iz JNA), koji je svojim košarkaškim znanjem i iskustvom mnogo doprineo ostvarenju cilja. U drugom delu izgubljena je samo utakmica u Pirotu, neočekivano, tri kola pred kraj prvenstva, od Pirota koji je objektivno bio mnogo slabija ekipa. Tri naredne utakmice su bile ključne: protiv Mladenovca u Valjevu, Spartaka u Subotici i zemunske Mladosti u Valjevu. Valjevci su morali da ih dobiju da bi cilj bio ostvaren. Mladenovac je rutinski savladan, a na izuzetno teškom gostovanju u Subotici, pred prepunom halom u Dudovoj šumi, mlada ekipa valjevskog Metalca je dokazala da je zrela za Prvu ligu. Spartak je pobeđen sa 87 prema 70. Oni od kojih se najviše očekivalo, braća Kovačević, Kecojević, Jerinić i Đorđević, prikazali su odličnu igru, a posebno je Rajko Borisavljević pružio možda najbolju partiju do tada u Metalcu. Sada je postalo jasno da je 14. april 1973. godine dan koji će pamtiti svi oni koji u Valjevu vole košarku. Pobeda nad ekipom Mladosti iz Zemuna znači i ulazak u Prvu ligu.

Ni za jednu košarkašku utakmicu u Valjevu nikada do tada nije vladalo toliko interesovanje. Slobodno se može reći euforija. Hala je bila puna oko dva sata pre početka utakmice, a kada su košarkaši istrčali na zagrevanje, nastao je delirijum. Sve vreme zagrevanja trener Stančić je bodrio svoje igrače, govoreći im da ne podlegnu pobedničkoj atmosferi koja je vladala među publikom. Nije dozvolio foto-reporterima da slikaju ekipu pre utakmice rekavši da se prvo završi započeti posao, a za slikanje će biti vremena. Metalac kreće odlično i već u drugom minutu vodi sa 12 prema 3. Ali Mladost brzo odgovara i u rezultatskoj klackalici prvo poluvreme je završeno rezultatom 33 prema 32 za Metalac. U drugom poluvremenu košarkaši Metalca pokazuju svo svoje košarkaško umeće i iz minuta u minut stvaraju razliku koja je nedostižna za goste iz Zemuna. Kada je sredinom drugog poluvremena na semaforu rezultat bio 23 poena razlike za Metalac, svima u hali je jasno ko je novi prvoligaš. Odbrojavali su se minuti i sekunde, pa da, do tada neviđeno košarkaško slavlje igrača i publike počne. Krajnji rezultat je 85 prema 70 za Valjevce. Za tili čas su se na betonu valjevske  hale (parket još nije bio postavljen) našli skoro svi navijači koji su se radovali sa svojim ljubimcima, a Zoća, Branko i Rajko vrlo brzo su bili na njihovim ramenima, a neki i u zagrljaju svojih devojaka. Za trenutak su zaboravljeni svi naporni treninzi u često hladnoj hali, tone i tone tegova napravljenih od konzervi napunjenih betonom, podignute u stanu trenera Stančića koji je od svoje sobe napravio teretanu, pa onda onako znojavi kapu na glavu pa kući na tuširanje, zaboravljena su i putovanja kombijem Milića Živkovića, često bez grejanja. Sve što je bilo naporno na trenutak je zaboravljeno jer ova generacija je sebi postavila cilj i imala je svoj san, koji je dosanjan 14. aprila 1973.

Ovaj istorijski uspeh valjevske košarke ostvarili su:

broj 4, Zoran Kovačević, student, rođen 23. juna 1953.

broj 5, Goran Radisavljević, učenik, rođen 19. marta 1955.

broj 6, Milan Jerinić, radnik, rođen 15. decembra 1949.

broj 7, Nedeljko Stanojević, učenik, rođen 13. novembra1953.

broj 8, Dušan Ružičić, učenik, rođen  15. januara 1956.

broj 9, Darko Marjanović, student, rođen  14. septembra 1952.

broj 10, Drago Medan, student, rođen 31. maja 1952.

broj 11, Rajko Borisavljević, student, rođen  25. avgusta 1953.

broj 12, Slobodan Ivković, student, rođen 5. septembra 1951.

broj 13, Vojislav Kecojević, student, rođen 15. novembra 1952.

broj 14, Branko Kovačević, student, rođen 15. marta 1951.

broj 15, Ivan Đorđević, kapiten ekipe, inženjer, rođen 5. februar 1947.

trener Luka Stančić, pomoćni trener Vojislav Cerović, tehniko Rajko Marković i predsednik kluba Stanimir Stefanović.

Nadam se da će ovaj tekst čitati i neki koji su imali sreće da budu svedoci ovih događaja, da se podsete ovih lepih trenutaka, ali i oni koji u to vreme nisu bili ni rođeni, pa da vide kako se tada igrala košarka u Valjevu, kako se voleo klub, kako se radovalo uspehu. Ponoviću da je malo gradova u Srbiji, veličine Valjeva, koji su imali tu sreću da imaju tako dobru generaciju košarkaša. Oni su predstavljali naš grad širom Jugoslavije, na najbolji mogući način i svojim igračkim kvalitetom, ali i ponašanjem za primer i na terenu i van njega, kako dolikuje vaspitanim gradskim momcima. Želim da se zahvalim KK Metalcu što nam je omogućio da u Valjevu šest sezona gledamo najbolje jugoslovenske, evropske pa i svetske amaterske košarkaše tog vremena kao što su: Josip Pino Đerđa, Keršimir Ćosić, Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić, Moka Slavnić, Duci Simonović, Radmilo Mišović, Ražnatović, Mirza Delibašić, Plećaš, Jerkov, Jelovac, Jarić, Tvrdić, Šolman i mnogi drugi.

Izvor: FB Valjevski korzo/Milivoje Mićko Milinković