Ljubica Otašević je bila srpska filmska glumica i košarkašica. Rođena je 2. avgusta 1933. godine u Gornjem Milanovcu.
Počela je da trenira košarku i bila je jedno vreme članica beogradske Crvene zvezde. Rano je završila košarkašku karijeru, već sa 24 godine, a predstavljala je Jugoslaviju na evropskim šampionatima 1954. i 1956. godine.
Kao studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu otišla je 1957. godine u Italiju da usavrši jezik i nikada više nije živela u Jugoslaviji, mada je povremeno dolazila. Život joj se sasvim promenio nekoliko meseci kasnije kada je, prilikom kratkog boravka u Engleskoj, upoznala predstavnika producentske kuće „Kolumbija“. Stigla joj je ponuda za ulogu na filmu. Zbog velike fizičke sličnosti, pojavila se kao dublerka italijanske glumice Sofije Loren, u filmu „Ključ” Kerola Rida.
Prema jednom izvoru, svojevremeno se zabavljala sa holivudskim glumcem Kerijem Grantom, mada Srđa Kalember, bivši košarkaš Crvene zvezde i njen bivši momak, tvrdi da je sa Grantom bila samo prijateljica, a da su u nju bili zaljubljeni i Ivo Andrić, Peko Dapčević, Ratko Dražević, Miloš Milutinović i mnogi drugi. Bila je udata za italijanskog barona Rikija de Portanovu.
Poslednje dane provela je u Hjustonu, gde je preminula u 65. godini života.
Bila je lepša i od Sofije Loren, a Keri Grant je ludeo za njom!
O lepoti Ljubice Otašević i danas se priča. Bila je ćerka oficira srpske kraljevske vojske kome se posle logorovanja u Osnabriku i završetka Drugog svetskog rata izgubio svaki trag. Bar se tako pričalo. Posle se, ipak, saznalo da je 1954. umro u emigraciji.
Svoje prve košarkaške korake načinila je među zidinama Malog Kalemegdana. Bila je jedna od najboljih igračica šampionske Crvene zvezde u broju 12, a kasnije je igrala i za Jugoslaviju. Mnogi beogradski mangupi tog vremena, nisu se libili da joj se udvaraju.
Prva njena velika ljubav bio je Srda Kelembera, reprezentativac i košarkaš Zvezde. Velika ljubav o kojoj je brujala Srbija, ubrzo se ugasila, a Ljubica je novu sreću pronašla uz legendarnog fudbalera Miloša Milutinovića.
Bio je to par iz snova i bila je to, pričao je Beograd, ljubavna priča dvoje nestvarno zgodnih mladih ljudi, ali i slavnih likova koji su kao takvi bili uzor mnogima. Sve što se događalo, jer je zarad mnogo čega ličilo i na filmsku priču, diskretno je beležio kamerom Puriša Đorđević. Međutim, te slike s celuloidne trake, zbog Ljubičine rojalističke porodične priče, kao i stroge cenzure Titovog podanika i pesnika Rastka Zogovića, nikada nisu ugledale svetlost dana, čak ni u čuvenim „žurnalima” prikazivanim u bioskopima uoči filmske predstave. Ipak, da sve u ovoj vezi ne bude romantično do kraja, potrudio se legendarni golman Milutin Šoškić. U strahu da Miloš Milutinović, njegov najbolji drugar, zbog ljubavi i na Ljubičin nagovor ne pređe iz Partizana u Crvenu zvezdu, javno se suprotstavljao toj vezi, što se posebno isticalo u tadašnjim beogradskim trač krugovima.
Titov general Peko Dapčević bio je spreman da zbog Ljubice izgubi čin, beogradski švaler broj jedan i miljenik KPJ Ratko Dražević i više, ali je na kraju, priča Beograd, uprkos bahatosti, ipak ostao „mokrih cipela”. Partijskim drugovima Slobodanu Peneziću Krcunu i Rati Dugonjiću, Ljubica je zakazivala randevu u isto vreme i na istom mestu.
Ostala je priča i da je čuveni Ivo Andrić upravo zbog Ljubice zavoleo košarku, kao i da mu je ona bila inspiracija za mnoge raskošne rečenice.
Sem što se bavila košarkom, Ljubica je bila i studentkinja Filozofskog fakulteta. Pod izgovorom da želi da usavršava jezik, seli se u Italiju, a neverovatna sličnost sa jednom od najvećih filmskih diva svih vremena, pomogla joj je da upozna jedan drugi, nov i zavodljiv svet.
Na filmu se pojavljivala kao dublerka čuvene Sofije Loren, a ostala je zapažena i njena uloga u Ključu Kerola Rida.
Jedini muškarac koji je uspeo da je odvede pred oltar bio je italijanski bogataš i baron Enriko de Portanova. Ali je uspeo i da je prevari. Posle sedam godina braka, uz brdo novca i velikih potresa, Ljubica dobija razvod i seli se u Holivud.
Upamćeno je kako su Keri Grant, Robert Evans, Marlon Brando, Šon Koneri i mnogi drugi bili zadivljeni personalitijem i šarmom koje je uz naglašeni seksepil nosila Ljubica Otašević.
– Bila je široke ruke. Tako je iznenadila košarkašice Crvene zvezde u La Korunji, uplativši im hotel s pet zvezdica uoči finala Kupa šampiona 1979. godine – priča Aleksandar Miletić, autor Džez basketa.
Legendarni su bili i njeni dolasci u Beograd, a bilo ih je svega tri. Još se prepričava kako je na sahranu svoje bake stigla u ogromnom crnom linkolnu u društvu Kerija Granta.
I dalje se prepričava kako je iz Amerike, svaki put kad malo više popije, zvala prijatelje u Beogradu kako bi slatko isprozivala i napsovala tadašnji komunistički režim. Ali bilo je i dana kada je, ophrvana nostalgijom, zvala porodicu da joj u telefonsku slušalicu pušta starogradske pesme.
Poslednje dane provela je u Hjustonu, gde je i preminula 1998. godine u 65. godini života. U Srbiji je to bila kratka vest u novinama.
O neprolaznoj lepoti Ljubice Otašević i njenom neodoljivom šarmu i danas se priča. Uspomena na jednu od najlepših žena rođenih u našoj zemlji ne bledi, a govori se i o tome da će njen buran život uskoro biti pretočen u film.
Interesantan je i podatak da je, nedavno, na aukciji kuće Sorbeti za vrtoglavu cenu prodato oko 30 pisama čuvenog Kerija Granta upućenih upravo Ljubici, a u španskoj Marbelji postoju i ulica sa njenim imenom.
Izvor: FB Rojalistički klub
