Uspesi slikarke Aleksandre Mikarić

Leskovačka umetnica, koja živi i radi u Evropi i Južnoj Americi svojim platnima oslikava vezu stare kulture srpske i plemenskih naroda. Izložbu slika o Vinči, Tivanaku i Lepeksom viru drži u Boliviji, Argentini i Peru

Reklama

Početkom juna u Kasa de la Kultura Macedonio Graz u San Salvadoru Jujuija, u Argentini, otvorena je međunarodna izložba Vinča – Tivanaku – Lepenski Vir, autorke Aleksandre Ane Makarić. Aleksandra je mlada slikarka poreklom iz Leskovca. Izložba je drugi deo većeg putujućeg umetničkog projekta koji spaja drevne civilizacije Srbije, Balkana i Anda kroz savremeni likovni izraz. Prvi deo projekta predstavljen je u Boliviji 2024. godine, dok će se nakon Argentine izložba nastaviti tokom 2025. u Peruu.

Ovaj likovni projekat je rezultat saradnje srpske umetnice Aleksandre Mikarić i bolivijskog umetnika Fabricija Lare. „Velika radost mi je donelo prisustvo brojnih argentinskih umetnika i publike koju ranije nisam poznavala – njihova toplina i podrška dali su posebnu draž ovom susretu.  Zahvalna sam na mogućnosti da kroz umetnost budem deo ovako snažnog i iskrenog umetničkog dijaloga. Prelepe uspomene iz Jujuija nosim sa sobom”, izjavila je mlada umetnica Aleksandra Ana Mikarić, koji živi u Boliviji, a stvara u više zemalja, u Srbiji, Hrvatskoj, Boliviji, Peruu i Argentini.

Rođena je u Leskovcu 1988. godine, njena porodica potiče iz Medveđe. Njen talenat, koji je nasledila od majke umetnice, je oblikovan pohađanjem umetničke škole Keika Gonzalez tokom boravka i studiranja u Južnoj Americi nakon čega je započela profesionalnu afirmaciju. Anin mentor je bio profesor i umetnik Miodrag Elezović. Diplomirala je na Odseku za tehnološke i umetničke studije u Leskovcu i studirala klasično slikarstvo na Akademiji umetnosti. Počela je da se afirmiše 2020. godine.

Kritičari i stručnjaci su o njenom slikarstvu govorili sa puno optimizma: „Aleksandra u svom radu prikazuje svoju životnu filozofiju, ističući važnost i lepotu energije pojedinca, za koju veruje da utiče na energiju sveta kakav je danas. Kroz svoje crteže, ona nam govori da će u ljudskoj potrazi za znanjem, pojedinac procvetati”.

Njena prostrana platna postaju meditacije o energiji, duši i suštinskoj međusobnoj povezanosti svetova. Iako ne slika pojedinačna platna već cikluse, prepoznata je po likovnom izlazu, koji liči na slavnog A. Matica. To kazuju ciklusi „Neprel”, „Izvor energije”., “Vinča – Tivanaku – Lepenski Vir”, „Izvor”, „Probuđenje”.

„Boravak u Južnoj Americi zasigurno je obeležio moj sadašnji rad, gde možete prepoznati figure majanskih iskopina koje su više nego inspirativne i za mene jasni pokazatelj nečijeg prisustva na našoj planeti. Na moj dosadašnji rad uticala je Bolivija, kada posmatrate, moje slike možete osetiti kroz njihovo zelenilo nalik Amazonu, jarke boje zrelog voća poput onoga kako miriše tamošnji vazduh. Možete primetiti živu nesputanu energiju koja se prelama i kosu koja nije jasno definisana baš po starom verovanju Indijanaca da je upravo kosa naš prijemnik energije i direktna spona sa svetim duhom. Oduševljena time, sve je to mom svetu dalo novu perspektivu, promišljanja i težnju da razumem i budem jedno sa prirodom, svojom duhovnošću i ljudima koji me okružuju. Jarke boje kojima bojim energiju način je kako doživljavam da svako od nas isijava i deluje na druge ljude” – opisuje Mikarić svoja platna.

Prošle godine ova slikarka je u Južnoj Americi imala četiri velike samostalne izložbe, ali i jednu zajedničku sa dvojicom umetnika iz Bolivije i Perua. U La Pazu se predstavila izložbom slika „Neprel”.  Izložbi je prisustvovala i Žana Petković Kuljača de Rodrigez, istoričarka umetnosti, koja je počasni konzul Srbije u Boliviji i koja je do sada dala značajan doprinos promociji srpske kulture na južnoameričkom kontinentu.

Živela i stvarala u Istri, tačnije u Puli, gde je učestvovala  u posebnom umetničkom projektu. U okviru Istarskog svemirskog programa „Vidulini” deset slika Ane Mikarić lansirano je u svemir. Poslala je i Belog anđela iz Mileševe, kao poruka mira vanzemaljcima. Kritika i publika su primetili da su “njene slike su prozori u drugačiji svet, u kome sve ono što nam je poznato poprima oblik iluzije i buđenja”.

 Tokom svoje profesionalne afirmacije po povratku u Srbiju u realizovala je petnaest samostalnih izložbi. Najdraže su joj bile izložbe u zavičajnom Leskovcu i Medveđi. Tada je Aleksandra Ana Mikarić izrazila spremnost i volju da i u buduće pomaže svojim radom na poboljšanju kulturne ponude u Medveđi. I da se stalno vraća svojim korenima i roditeljima: „Još od početka profesionalnog puta donela sam odluku da deo organizacije i promocije preuzme moja sestra, uz nekoliko saradnica koje su vremenom postale i moje prijateljice. Mnogi od mojih prijatelja su i moji saradnici jer zajedno delimo uzbuđenje zbog onoga što se kroz umetnost otkriva. Putujem često, ali se vraćam – kako fizički, tako i u mislima. Iako već dugo živim van Srbije, trudim se da zadržim svoj identitet. Verujem da je važno biti ono što jesi, gde god da si, na taj način i ljudi koje upoznajem širom sveta bolje upoznaju i Srbiju”.

Likovni kritičar Zdravko Vučinić je o ovoj izložbi napisao sledeće: „Kod Aleksandre se uočavaju zamašne veličine platna, koje prekrivaju uskomešani aktovi, upriličeni neobičnim, krajnje naglašenim pokretima. Oni lebde ili se slobodno kreću kroz prostor. Pouzdana je zatvorena. Prekrivena je širokim, lelujavim, raznoliko obojenim, duginim, suptilno stilizovanim trakama. Njihov primat je istaknut da kad – kad zalaze u prvi plan zahvatajući celu površinu slikane ravni. Na taj način se prostiru poput osobene optičke datosti, koja ne ugrožava dojam celine, već upotpunjuje i bogati jedinstvo kompozicione predstave”.

Kako je još kao student likovne umetnosti odlučila da kičicom osvaja svet Aleksandra Mikarić se usudila da to danas čini motivima nastalim na prostorima njene Srbije. Promocija sekcije Aleksandrinih slika pod nazivom „Vinča – Tivanaku – Lepenski Vir” je projekat koji govori o korenima, o susretima civilizacija neolita i drevne kulture Anda, koja je prethodila plemenu Inka, govori o duhovnim mostovima koji se grade između kontinenata – kroz umetnost. Ovaj njen rad temelji se na istraživanju arhetipova, duhovnosti i univerzalne energije, a motivi lokaliteta Vinča, Lepenski Vir i Tivanaku pretočeni su u snažan i simboličan vizualni jezik.

„U Boliviji sam otkrila neverovatnu vezu između drevne civilizacije koju sam oslikala letećim tanjirima i naše vinčanske kulture. Oduvek sam tragala za drevnim misterijama tražeći odgovore o suštini sveta i života. Prenosila sam to na svoja platna. Dobar deo odgovora otkrila sam u Latinskoj Americi, gde sa ponosom predstavljam Srbiju”.

 Aleksandra Ana Mikarić  je članica Umetničke komune u Beogradu i Bolivijskog udruženja plastičkih umetnika ABAP. Izložbe u Južnoj Americi i susreti sa umetnicima i publikom su joj donele radost i novi optimizam. Zato nam je otkrila svoju novu umetničku tajnu: „u sledećoj sekciji radova želim zajedno sa publikom da prođem kroz vrtove tajni i priče o preobrazbi svesti. To će biti putovanje kroz svetove između svetova, kroz povezanost i snagu ljudske svesti kada je usmerena ka svetlu”.

Za portal Rasejanje.info dr Marko Lopušina