Doček ispred srpske gimnazije Nikola Tesla u Budimpešti 
Na času u školi Nikola Tesla
Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu boravio je u Mađarskoj gde je učestvovao na Međunarodnoj konferenciji posvećenoj zaštiti i promociji vrednosti nacionalnih manjina održanoj u Budimpešti. U tom gradu posetio je i predstavnike srpske škole Nikola Tesla u Budimpešti, susreo se sa episkopom budimskim Lukijanom, ambasadorom Srbije Todorovim i obišao uži centar Sentandreje, gde se po nalazi po rečima Gujona „najveći srpski muzej van teritorije naše zemlje“.
„Najveći srpski muzej van Srbije nalazi se u Mađarskoj. Svaki predmet ove vredne kolekcije nije samo nasleđe Srba iz Mađarske već deo bogatog i raznolikog kulturnog nasleđa ove zemlje. Samo nas ovakvi zajednički projekti čine delom autentične Evrope. Evrope koja čuva svoje tradicije. Evrope koja se ponosi svojom kulturom i istorijom. U promovisanju takve Evrope, treba da radimo zajedno, kroz afirmaciju sopstvenog identiteta i uz poštovanje i uvažavanje kultura drugih“ rekao je između ostalog Arno Gujon na Međunarodnoj konferenciji posvećenoj zaštiti i promociji vrednosti nacionalnih manjina održanoj u Mađarskoj.
Foto: FB Arno Gujon
„Srbi vole da kažu da ako je koren dobar i drvo će biti zdravo. Posetio sam mnoge škole širom sveta, ali nigde nisam video toliko čvrst i zdrav koren kao u srpskoj školi Nikola Tesla u Budimpešti. To nije samo obrazovna ustanova već nešto mnogo više od toga. To je jedna velika porodica u kojoj se čuva klica srpske autentičnosti iz koje izniču mladi obrazovani ljudi duboko ukorenjeni u svom srpskom identitetu“ naglasio je direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
„Zahvaljujući direktorki Jovanki, našim profesorima i učenicima, danas u glavnom gradu Mađarske imamo instituciju koja može da posluži kao dobar primer kako treba da izgleda moderna srpska škola u svetu“, dodao je on.
Susret sa vladikom Lukijanom na Gujona je ostavio dobar utisak. „Episkop Lukijan je uvek dobar domaćin i neko od koga sam naučio mnogo o istoriji Srba sa ovih prostora. Nakon sastanka u Eparhijskom dvoru, zajedno sa vladikom i ambasadorom Todorovom, obišao sam uži centar Sentandreje gde se nalazi najveći srpski muzej van teritorije naše zemlje. Srbiju sam prvi put upoznao davne 2005. sa Srbima na Kosovu i Metohiji. Danas, 17 godina kasnije, imao sam priliku da se upoznam sa bogatim kulturnim nasleđem kosovsko – metohijskih Srba koji su pod Arsenijem Čarnojevićem došli u Sentandreju davne 1690 godine“ istakao je Gujon.
U razgovoru sa vladikom Lukijanom
On je u kratkom filmu o Sentandreji, koji je objavio na svojim društvenim mrežama pozvao sve da prošetaju sa njim prelepom kaldrmom „jednog od najlepših gradića u Mađarskoj koji su izgradili Srbi pre 300 godina“.
