„Ne moram ništa jesti, ali moja deca moraju imati!” – šestoro mališana odrasta u kući punoj buđi!

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokrenula je novu humanitarnu akciju – pomoć za porodicu Ćirković iz sela Rakino Brdo u Osmacima. Njihov izveštaj kao i na način uplate prenosimo, sa željom da pomogne – koliko ko može:

Sablasna jesenja tišina ispratila je članove Humanitarne organizacije Srbi za Srbe u selo Rakino Brdo u Osmacima. Sivilo kao da je slutilo da ćemo se susresti sa teškom ljudskom sudbinom.  „U starom i oronulom kućerku na četiri vode zatekli smo osmočlanu porodicu Ćirković. Otac Ljubomir (44) kaže da se sam javio našoj organizaciji. „Upratio sam vaš rad i vidio da svakome pomažete, pa sam vam se i ja javio, šta ću” – rekao je Ljubomir.

Pored njega, ovu porodicu čine majka Anđelka (34) i njihovih šestero djece: Cvijeta (16), Maja (13), Jovana (10), petogodišnje blizankinje Teodora i Magdalena, te beba Anđelko koja ima osam mjeseci. Uprkos životu u oskudici, osmijeh ove djece nije izbrisan. Bliskost među sestrama se odmah primijeti. Čuvaju jedni druge. Ljubomir je jedini zaposlen.

 U kući svuda vlaga i buđ, miris ustajalosti i memle. Majčin uzdah nam je rekao sve, nemoćno širi ruke i govori: „Najviše se bojim za djecu. Samo da mi se oni ne razbole od ove buđi, njima da ne naškodi. Najbitnije mi je da su mi zdrava djeca” – rekla je Anđelka. Namještaj je star i odavno dotrajao, ni deke i ponjave prostrte po njemu mu ne mogu pomoći. Na popucalim zidovima stoje stare ikone i kandilo. Drveni pod je šupalj, a kuću zagrijava čađavi i istrošeni smederevac. Nije nam bilo jasno ni kako se uspije skuhati ručak na njemu. Bunara nemaju, već koriste izvorsku vodu.

 „Čim padne kap kiše, odmah prokišnjava. Eto, sad su bile ove obilne padavine i sve je prokišnjavalo. Kuća nema ni jednog stuba. Gore nije ploča već su klade” – objašnjava Ljubomir. Teskoba života stisla je ovu porodicu, ali se ne predaje! Članovi porodice uzgajaju baštu da se prehrane. Malo paradajza, krompira, luka… Posejali su i dulum i po aronije, ali nisu pronašli nikog da je otkupi.

 „Hranimo i jednu svinju, dvije ovce i jagnjad. Uvijek kažem, ne moram ja da jedem danas, neka moja djeca i žena imaju! Ne moram ništa jesti čitav dan, ali oni moraju imati. Imam ovih svojih deset prstiju i za njih radim” – izričit je Ljubomir.

 Voleli bismo da vam možemo rečima da opišeo i prenesemo kako se oseća koliko Ljubomir i Anđelka žele da ublaže muke svoje dece. „Nema dovoljno kreveta za sve, ove dvije male i beba spavaju sa mnom. Na jednom krevetu nas četvero. Najviše bih voljela da djeca imaju svoje krevete, da mogu i imaju gdje dovesti svoje drugarice. Bi ove starije to, ali nemaju gdje. Ko god da nam pomogne, hvala mu” – rekla nam je Anđelka za kraj.

 I skromni Ljubomir se zahvaljuje. „Ako možete da pomognete, ja bih bio zahvalan. Ukoliko ne možete, ja bih se opet zahvalio u moje ime i ime porodice. I želim da budete živi i zdravi i vi i vaša organizacija Srba za Srbe koja pomaže svakome” – zaključio je Ljubomir.

Organizacija Srbi za Srbe je odlučila da zajedno sa humanim ljudima ovoj porodici izgradi novu kuću. Planirana vrednost radova iznosi 70.000 KM. Pozivamo sve ljude širokog srca da pomognu Ćirkovićima. Omogućimo ovoj deci miran san, topao krevet, obrok, čist i uredan prostor u kojem žive. I ona zaslužuju radne stolove, svoje sobe, ormare a ne da se svakodnevno stišću na nekoliko kreveta čekajući da se krov obruši na njih. Budimo simbolički položajnici u njihovom domu!

Kako pomoći ovoj porodici može se videti pod ovim linkom