Aleksandar Gavrilović iz Valjeva ušao u svetsku enciklopediju harmonike i harmonikaša


Aleksandar Gavrilović se nalazi u svetskoj enciklopedi harmonikaša
Foto: Fejsbuk stranica A. Gavrilovića

„Umetniče, naklon do poda!“


Aleksandar Aca Gavrilović iz Valjeva jedan je od pomenutih harmonikaša koji se našao u enciklopediji harmonike i svetskih poznatih harmonikaša autora Maržori Lerner. Enciklopedija izlazi danas, 10. aprila 2019. i na 740 strana donosi stotine eseja, reportaža, statistika i drugih interesantnih podataka. Osnovu čine, naravno, profili harmonikaša, obogaćeni fotografijama i biografijama. Kako autor kaže „to je svetska premijera i prva vrsta ovakve enciklopedije“. Za početak želja Maržori Lerner je da se proda u 200.000 primeraka.

U spotu Turističke organizacije Srbije
Foto: Fejsbuk stranica A. Gavrilovića

Za Aleksandra Gavrilovića stoji da se „specijalizovao za balkansku i posebno srpsku muziku. Tokom svoje karijere, koju je započeo 1995. imao je preko 1500 koncerata širom Evrope. Svirao je u Portugaliji, Španiji, Francuskoj, Italiji, Austriji, Švajcarskoj, Slovačkoj, Holandiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Rusiji, Ukrajini i Belorusiji. Učestovao je na prestižnim festivalima koje je organizovao CIOFF (Conseil international des organisations de festivals de folklore et d’arts traditionnels – Međunarodno veće za organizaciju folklornih festivala i narodne umetnosti). Aleksandar ima preko 150 snimaka sa širokom paletom ansambala na području cele Evrope. Sarađuje sa mnogim popularnim muzičarima kao što su Miroljub Džimi Todorović, Ratislav Blagojević…U svetu srpske narodne muzike važi za jednog od najvećih i najtalentovanijih izvođača“.

„Izuzetno sam ponosan i srećan što sam se našao u enciklopediji“, rekao je za internet portal Rasejanje.info, Aleksandar Gavrilović. „Dobio sam poruku da pošaljem svoju biografiju, ali iskreno ne znam da li sam dobio od nekoga preporuku ili su do mene došli na neki drugi način. Sa druge strane nije ni važno, za mene je ovo velika čast i potvrda moga dosadašnjeg rada“, istakao je Gavrilović, koji važi za jednog od najboljih korepetitora koje Srbija ima.

Sa roditeljima Danicom i Tiosavom
Foto: Fejsbuk stranica A. Gavrilovića

A sve je počelo po želji oca Tiosava da svira harmoniku. Davne 1984. kada je upisao muzičku školu nije ni slutio da će sviranje harmonike biti njegova profesija, kojom će se i danas baviti. Tada nije ni mogao da zamisli, da će za njega harmonika u amaterskom smislu biti divan osećaj, vezan za druženje i putovanja. Sada, kada je sviranje harmonike za njega postala profesionalna stvar od koje živi, kaže da su i pristup i osećaj ostali isti. „Bez obzira na broj proba, koncerata ili festivala koje sam odsvirao, osećaj je uvek sjajan kada se poklonim publici, koja nagradi aplauzima“. Na pitanje ima li treme, Aca Gavrilović dodaje da nema. „Treme u principu nema, ali postoji onaj osećaj adrenalina sa brigom da sve bude kako treba, jer aplauz treba zaraditi. Bez obzira za koju količinu novca sviram ili to radim drugarski, da pomognem prijateljima, uvek, ali uvek sviram istim intenzitetom i sa istom voljom i željom. To me je verovatno i održalo u ovoj grani umetnosti“, iskren je Gavrilović

 „Prvi učitelj mi je bio Milenko Trifković, istovremeno i učitelj Željka Joksimovića. Uporedo sa osnovnom muzičkom školom bio sam Milenkov đak do neke 89. ili 90.  kada je on otišao za Berlin. „Preuzeo“ me je Svetislav Mitić, bivši šef orkestra Abrašević iz Valjeva i velikog Krsmanca. Nakon njegovog odlaska u Norvešku učio sam kod Mirka Vujića i to do odlaska na studije“ ispričao je Aleksandar.

Sa koncerta KUD „Lazar Hrebeljanović“ Beograd
Foto: Fejsbuk stranica A. Gavrilovića

1995. godine počeo je svoju karijeru u KUD Abrašević iz Valjeva. Iste godine je postao najmlađi šef orkestra u istoriji tog društva, koje je te godine proslavilo 100 godina postojanja. U Abraševiću se zadržao 11 godina, a posle je prešao za Beograd. Na poziv čuvenog Radojice Kuzmanovića počeo je da radi u Nacionalnom ansamblu Kolo. „Tu sam završio stručno usavršavanje i ostao sam da radim kao korepetitor, a godinu dana kasnije sam dobio posao u Baletskoj školi „Lujo Davičo“. Radio sam, između ostalih, sa profesorima narodne igre Svetlanom Slijepčević i Borom Talevski. Istovremeno sam nastavio saradnju sa Kolom i Radojicom Kuzmanović, sa kojim sam bio prijatelj do njegove iznenadne smrti“ nastavio je da priča Aleksandar Aca Gavrilović.

Miroljub Džimi Todorović i Aleksandar Gavrilović dva nerazdvojna prijatelja
Foto: Fejsbuk stranica A. Gavrilovića

On dodaje da je njegov put u folkloru oblikovao jedan vrsni muzičar. „Moj put u folkloru je oblikovan u muzičkom smislu od jednog muzičara, virtuoza, majstora svog zanata, Mr. Miroljuba Džimi (Jimmy) Todorovića, soliste na flauti u Narodnom orkestru Radio televizije Srbije. Džimija doživljavam kao rođenog brata i hvala mu od srca na svemu što me je naučio“. Sa Džimijem je napravio preko 150 trajnih snimaka za razna društva i u Srbiji i u rasejanju.

Put ga je odveo i u Italiju, gde je radio za SKUD „Pontes-Mostovi“ iz Trsta. Aleksandar se pre sedam godina vratio za Srbiju i nastavio karijeru, radeći u mnogim društvima u Beogradu i Srbiji. 2016. godine počeo je da radi u KUD „Đerdan“ iz Valjeva, gde je i danas. Godinu dana je bio šef orkestra AKUD Mika Mitrović Jarac, a pozvao ga je Srboljub Ninković. Sa Đerdanom Aleksandar je osvojio niz nagrada, na koje su veoma ponosni.

Kaže da voli razne stilove i pravce u muzici, ali ono što najbolje zna je folklorna muzika.

Umetnički rukovodilac hora Slavista Ana Grujić i Aleksandar Gavrilović
Foto: Fejsbuk stranica A. Gavrilovića

„Takodje moram da naglasim da sam i počasni član ansambla pod imenom HOR Slavista. To je, jedna grupa divnih ljudi, odličnih pevača, intelektualaca, sa kojima sam pronašao jednu nit, koja vremenom postaje sve jača. Svaki nastup sa njima je za mene jedno novo iskustvo, jedan veliki aplauz i osmeh. Neverovatno je, koliko ta grupa sjajnih ljudi prenosi na mene pozitivnu energiju i koliko oni mene zaista čine srećnim. Na našem repertoaru nalaze se srpske etno pesme, kao i pesme slovenskih naroda. Čarolija zvuka, koju mi stvaramo, protkana prelepim harmonijama, a sve to zajedno sa energijom koju prenosimo na publiku, za mene predstavlja jedan viši stepen umetnosti, kao vokalno-muzičkog izražavanja. Siguran sam, da će pročitati ovaj tekst i neka znaju da mi je izuzetna čast da radim sa njima i da ih puno volim!“.

Sa članovima hora Slavisti
Foto: Fejsbuk stranica A. Gavrilovića


Zahvalnost KUD Đerdana iz Valjeva Aleksandru!

Nakon objavljivanja vesti da je Aleksandar Gavrilović jedan od oko hiljadu harmonikaša sveta, koji su se našli u enciklopediji harmonike i svetskih harmonikaša, ispred KUD Đerdan na njihovoj Fejbuk stranici Aleksandru Gavriloviću se zahvalio Aca Tomić, umetnički rukovodilac društva.

Direktor ansabmla Đerdan Dragan Gruić, umetnički rukovodilac Đerdana Aca Tomić i umetnički rukovodilac narodnog orkestra Đerdana Aleksandar Gavrilović
Foto: Fejsbuk stranica A. Gavrilovića

„Da pokušam da budem precizan. U svetskoj populaciji naša mala zemlja je kapljica od nešto preko promil, u tom promilu jedna čestica veličine mikrona su umetnici svetske klase i u njoj naš Valjevac, umetnički rukovodilac narodnog orkestra KUD-a Đerdan Aleksandar Gavrilović. To je prikaz puta, kako ta pomenuta čestica raste do planine i sad, da ponovo budem plastičan taj mikron je kao Povlen i Maljen zajedno, ništa manji. I sasvim subjektivno, ništa manje se nismo nadali od tako vrsnog majstora harmonike, a sad objektivno, sve i da je samo pomenut u 1000 svetskih izvođača to je vanserijski uspeh, ali pravda je zadovoljena“, istaknuto je na Fejbuk strani Đerdana. Dodato je da će ovo Gavrilovićevo priznanje inspirisati mnoge, da će ovaj njegov „pozitivan naboj i vetar u leđa, koji je potreban ostalima da iznova osvajaju srca publike i stručnih žirija još mnogo puta“.

Aca Tomić je završio svoje obraćane Gavriloviću citatom iz enciklopedije „U svetu srpske narodne muzike važi za jednog od najvećih i najtalentovanijih izvođača“. „Umetniče, naklon do poda!“.

Sa igračima Đerdana
Foto: Fejsbuk stranica A. Gavrilovića

Saradnja sa Đerdanom

Saradnja Aleksandra Gavrilovića i KUD-a Đerdan započela je gotovo odmah po osnivanju društva 1994. godine. Bio je prvi korepetitor društva, ali se nedugo zatim otisnuo u solističku karijeru, kao izvođač i umetnički rukovodilac narodnih orkestara. Od ponovnog susreta 2015. počinju da se nižu uspesi i mnogobrojne nagrade poput Pobednika večeri dve godine za redom (na festivalu folklora u Valjevu „Mali zlatni opanak“ za sve tri uzrasne kategorije), pa prvo mesto na Festivalu čuvara narodne tradicije u Makedoniji,  pa gramatu srpske pravoslavne crkve za „izuzetan doprinos u očuvanju folklora, kulture, običaja i tradicionalnog nasleđa naše svete crkve i roda srpskog“. Zatim slede glavne nagrade srebrni i bronzani opanak i bronzana plaketa Saveza amatera Srbije da bi konačno 2018. bila osvojena i zlatna plaketa Saveza amatera Srbije –  najviše priznanje koje je motivisalo kulturne poslanike da 2019. KUD Đerdan dobije nagradu grada Valjeva za očuvanje tradicije. KUD Đerdan je i nosilac nagrade za najbolji orkestar, najboljeg instrumentalistu i najboljeg vokalnog solistu. Veliku zaslugu za sve te nagrade nosi upravo Aleksandar Aca Gavrilović sa direktorom ansambla Đerdan Draganom Grujičićem Grujom i umetničkim rukovodiocem Acom Tomićem.