Biljana Bukinac, koordinator obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

„Roditelji su  najvažniji partneri u nastavnom procesu“

Biljana Bukinac je već godinu dana koordinator obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR). Njenu titulu Srbi u rasejanju već godinama unazad zovu koordinator Srpske dopunske škole u inostranstvu.

Biljanino radno mesto je u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Frankfurtu i odatle je protekle godine pratila rad nastavnika i učestvovala u organizaciji nastave. Od ove školske godine i dva nova koordinatora (za Francusku i za nemačku pokrajinu Baden-Virtemberg) svoje izveštaje podnose njoj.

Bukinac je profesor nemačkog jezika, sa dugim iskustvom rada u osnovnim i srednjim školama u Beogradu. Preko jedne decenije radi u MPNTR i obavljala je veliki deo posla pri raznim sektorima Ministarstva.

U periodu od 2005. do 2008. bila je nastavnik Srpske dopunske škole u inostranstvu. Podučavala je đake srpskom jeziku, kulturi, istoriji, geografiji…. u Štutgartu sa okolinom. Ostavila je neizbrisiv trag u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, ne samo kao pedagog koji je nastojao da srpskom jeziku nauči što više đaka, već i na polju kulture, predstavljanju Srbije u što boljem svetlu kod Nemaca, edukaciji roditelja, motivaciji da se otvore srpska udruženja gde ih nije bilo, organizaciji mnogih kulturno-edukativnih događanja… Još uvek se priča o kvizovima, akademijama, putovanju po Beogradu i ostalim zajedničkim aktivnostima, koje su u periodu od 2005. do 2008. učenici Srpske škole u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg imali kada se tadašnji tim nastavnika u BV družio i svoju energiju usmeravao ne samo na edukaciju dece, već i na njihovo druženje i stvaranje prijateljstava. Tadašnji učenici se često jave autoru ovoga teksta i kažu kako im je taj period srpske škole ostao u divnom sećanju i da bi rado voleli da ponove neko od tih putovanja, sa istim nastavnicima. Zato je koordinatorka Biljana Bukinac još uvek rado viđen gost među Srbima u Štutgartu sa okolinom, među svojim bivšim đacima.

O opštem radu Srpske dopunske škole, o problemima, rešenjima, unapređivanju rada i predstavljanju samo škole za portal Rasejanje.info govori koordinator obrazovno – vaspitnog rada u inostranstvu Biljana Bukinac.

U kojim se sve državama održava nastava na srpskom jeziku pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja?

Obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku organizuje i finansira MPNTR. Realizuje se u saradnji sa Diplomatsko konzularnim predstavništvima (DKP),  u devet evropskih država (Nemačka, Švajcarska, Francuska, Velika Britanija, Italija, Grčka, Norveška, Belgija i Danska) i u Južnoafričkoj Republici.

Koliko je u prethodnoj školskoj godini bilo razreda, koliko nastavnog kadra i koliko dece je završilo nastavu na srpskom jeziku?

Školske 2018/19. godine nastavu na srpskom jeziku pohađalo je 4739 učenika, obrazovno-vaspitni rad je bio organizovan u 266 nastavnih grupa, a za rad su bila angažovana 53 nastavnika.

Da li ste zadovoljni tim brojem?

Povećanje đaka je jedan od glavnih strateških ciljeva naše misije. Svakako smo zadovoljni činjenicom da smo školske 2018/19. godine povećali broj učenika za 617 (15%) u odnosu na školsku 2017/18. godinu kada su nastavu na srpskom jeziku pohađala 4122 učenika. Sistematski i permanentno radimo na širenju mreže naše nastave i povećanju učenika.

Nova školska godina je počela, ali neki od nastavnika nisu dobili vize. Gde je nastao problem, s obzirom da je konkurs Ministarstva završen još u aprilu? Taj problem se ponavlja godinama…

Nastava na srpskom jeziku počela je na vreme, shodno školskom kalendaru zemalja u kojima se izvodi nastava u nemačkim pokrajinama Baden-Virtemberg, Bavarska, Berlin, Bremen i Donja Saksonija, zatim u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Belgiji, Norveškoj, Danskoj i u deset švajcarskih kantona. Nastava u pokrajini Hamburg će početi odmah posle jesenjeg raspusta, jer je nastavnici, koja je upućena u ovu oblast, odobrena viza.

Usled administrativnih prepreka, nažalost, jedna nastavnica, koja je upućena u nemačku pokrajinu Hesen i sedam nastavnika, koji su upućeni u Švajcarsku, još nisu dobili vize, pa samim tim nisu preuzeli svoje dužnosti i započeli sa nastavom. Sve nastavnice su u procesu dobijanja ulaznih viza kod ambasada u Beogradu. U toku je proces ubrzavanja postupka za dobijanje viza, pored MPNTR uključeno je Ministarstvo spoljnih poslova kao i naši konzulati i Ambasada. Sa naše strane je urađeno sve što je bilo moguće. Takođe je završen i postupak dobijanja vize za nastavnicu, koja je još prošle godine upućena u Veliku Britaniju, pa očekujemo da će nastava uskoro početi i u toj zemlji.

Od ove godine po prvi put su uvedeni novi koordinatori. Jedan za nemačku pokrajinu Baden-Virtemberg, a drugi za Francusku. Vi i dalje ostajete glavni koordinator. Šta će se promeniti dolaskom novih koordinatora?

Uvođenje novih koordinatora treba da doprinese efikasnijem radu na terenu i uspešnijem rešavanju organizacionih pitanja. Nove koordinatorke su u prethodne četiri godine obavljale dužnost rukovodioca Aktiva nastavnika za Nemačku i Francusku i bile su od velike pomoći koordinatoru. Još prošle godine je uspostavljena odlična saradnja i komunikacija, a ove godine planiramo da zajedničkim zalaganjem podignemo kvalitet rada na još viši nivo. Nove koordinatorke će i dalje dostavljati podatke i dogovarati sve aktivnosti sa koordinatorom obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu. 

Ako se tako gleda, zar novi koordinator nije trebao da se uvede i za Švajcarsku, s obzirom da su u toj zemlji do skora Srbi najviše slali svoju decu u školu?

Odluke vezane za angažovanje i raspoređivanje nastavnika i koordinatora su u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Poznajete li sve nastavnike – da li ste imali priliku da se upoznate? Da li povremeno posećujete nastavu?

Većinu nastavnika, koji su bili angažovani školske 2018/19. godine, upoznala sam lično. Bila sam prisutna na sednicama nastavničkih veća u Bernu, Štutgartu i Frankfurtu. Obilazila sam nastavu u Hesenu, Baden-Virtembergu i Švajcarskoj. Na seminaru za nastavnike koji izvode obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu, a koji je organizovalo MPNTR u avgustu 2019. godine, imala sam priliku da upoznam sve novoprimljene nastavnike. Na seminaru su učestvovali svi nastavnici, koji su završili svoje angažovanje, kao i novoprimljeni. Bila je to odlična prilika, da se pored stručnog usavršavanja razmeni iskustvo, daju neophodne informacije, preporuke i saveti.

Ove školske godine prioritet aktivnosti koordinatora će biti unapređivanje kvaliteta nastave, pa ću u skladu sa tim više vremena posvetiti uvidu u nastavni proces.

Koje su sve Vaše obaveze kao koordinatora Srpske dopunske škole?

Koordinator u celini organizuje i prati izvođenje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu. Poslovi koordinatora su propisani Pravilnikom o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu.

Koordinator vodi evidenciju učenika po grupama, odnosno po mestu organizovanja, ostvaruje uvid u obrazovno-vaspitni rad, potpisuje mesečnu obračunsku listu za angažovane nastavnike, daje saglasnost za veći odnosno manji broj učenika u grupi, analizira podatke i na osnovu rezultata predlaže mere za unapređivanje rada; redovno informiše Ministarstvo i diplomatsko-konzularno predstavništvo o realizaciji i aktivnostima obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, sarađuje sa obrazovnim i drugim institucijama zemlje domaćina, sarađuje sa Ministarstvom i diplomatsko-konzularnim predstavništvima i obavlja druge poslove po nalogu ministra.

Šta Ministarstvo čini da se poveća broj đaka?

Mreža nastave na srpskom jeziku u inostranstvu se svake školske godine širi. Prošle godine smo formirali 14 novih grupa u nemačkoj pokrajini Hesen, 12 novih grupa u Baden-Virtembergu, šest novih grupa u nemačkoj pokrajini Bavarska, po jednu novu grupu u Švajcarskoj i Norveškoj. Školsku 2018/19. godinu počeli smo otvaranjem dve nove grupe u Hesenu, a u pripremi je otvaranje jedne nove grupe u Baden-Virtembergu i dve nove grupe u Švajcarskoj. Značajno je, da ćemo ove godine početi sa nastavom u Velikoj Britaniji, pošto je jednogodišnja procedura dobijanja vize za nastavnicu završena.

MPNTR planira da sistematski radi na unapređivanju organizacije i kvaliteta rada, da izlazi u susret zahtevima roditelja za formiranje novih grupa u skladu sa Pravilnikom, radi na promociji postignuća učenika i afirmiše rad nastave na srpskom jeziku.

Koja bi bila Vaša poruka roditeljima SDŠ?

Roditelji su  najvažniji partneri u nastavnom procesu. Pre svega od njihove motivisanosti zavisi da li će deca biti upisana u školu i koliko će redovno pohađati nastavu. Uloga roditelja je od velikog značaja i u pogledu razvoja jezičkih kompetencija kod učenika. Pod ovim mislim da roditelji sa decom treba da govore isključivo srpski jezik, jer će na taj način pomoći razvoju jezičkih kompetencija svoje dece i svojim primerom ukazati deci na značaj komunikacije na srpskom jeziku.

A koja đacima?

Pre svega da redovno pohađaju nastavu i učestvuju u svim slobodnim aktivnostima. Da govore srpski jezik u svim situacijama u kojima je to moguće, pre svega u porodičnom okruženju i sa drugarima.

U Nemačkoj je do skora u mnogim pokrajinama nastava na maternjem jeziku bila integrisana u postojeći sistem obrazovanja. U poslednje vreme nastava tog tipa je izostala u Bavarskoj i Hesenu. Da li ste zadovoljni brojem dece koji se upisao u Srpsku dopunsku školu?

Integrisana nastava pripada obrazovnom sistemu zemalja domaćina i nemam mnogo podataka o ovom vidu nastave. Ipak, u pokrajini  Hesen u okviru integrisanog modela, dve nastavnice rade sa učenicima do petog razreda. Od petog razreda njihovi učenici nastavljaju obrazovanje u našim grupama. Imamo odličnu saradnju sa nastavnicama integrisane nastave, mnoge slobodne aktivnosti realizujemo zajednički, razmenjujemo nastavne materijale, zajedno posećujemo seminare i sprovodimo ispit iz srpskog jezika koje organizuje Školska uprava.

Da li postoji podatak koliko je dece pohađalo nastavu tamo gde je ona integrisana u postojeći sistem?

Nemamo podatke koliko dece pohađa integrisanu nastavu, jer ona nije deo našeg obrazovnog sistema, već deo domaćeg obrazovnog sistema.

Koliko je dece u završenoj školskog godini polagalo srpski kao drugi strani jezik u nemačkim školama i da li takva mogućnost postoji i u drugim zemljama?

U nemačkoj pokrajini Hesen, srpski kao drugi strani jezik polagala su dva učenika. Ispit je organizovala nadležna Školska uprava u Frankfurtu, nastavnice dopunske škole i koordinatorka su sačinile test, sprovele ispit i ocenile testove učenika. U pokrajini Baden-Virtemberg je organizovan ispit za sertifikaciju srpskog jezika na nivou A2 koji je polagalo 14 učenika. Nastavnice dopunske nastave su bile angažovane na sprovođenju ispita, pregledanju i ocenjivanju testova.

Od ove godine nastava se po prvi put organizuje u Velikoj Britaniji?
Kakav je odziv do sada?

Pouzdane podatke o odzivu učenika imaćemo tek kada nastava započne. U svakom slučaju, prošle školske godine Ministarstvu je, u skladu sa Pravilnikom koji propisuje uslove za otvaranje grupa i upućivanje nastavnika, dostavljen dovoljan broj prijava za upis, na osnovu kojih su se stekli uslovi za raspisivanje Konkursa radi angažovanja nastavnika u Velikoj Britaniji.

 
Da li je od ove godine u još nekoj zemlji uvedena nastava na srpskom jeziku?

Od ove školske godine, osim u Veilkoj Britaniji, nije planirano otvaranje grupa u novim državama. Postoji interesovanje u Španiji i na Kipru, što će se razmatrati za narednu školsku godinu, ako se ispune uslovi propisani Pravilnikom.