Izložba slika Mati Efimije iz okoline Liona otvara se u četvrtak 16.01. u Beogradu

U galeriji Book&Art, Vuka Karadžića br. 4 u Beogradu, u četvrtak 16. januara je otvaranje izložbe monahinje Efimije Topolski pod nazivom „Intimno i javno”. Poznata mati Efimija, koja živi i radi u manastiru Uspenija Presvete Bogorodice u Išonu blizu Liona, predstaviće preko 40 svojih radova. Izložba će biti otvorena dve nedelje.

Većina njenih radova, koji će biti izloženi, nastala je tokom boravka u manastiru. Ljudske emocije na njima su predstavljene u formi biljke ili životinje. Izložba obuhvata slike na dasci i crteže u kombinovanoj tehnici. Za nju se kaže da je „najpoznatija slikarka među monahinjama i najpoznatiji monah među slikarima!”

Rođena je u Beogradu 1965. kao Jasna Topolski, detinjstvo je provodila na teniskim terenima i išla na turnire. Otac ju je podržavao dok nije umro. Upisala je dizajnersku školu, pa Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i magistrirala. Usavršavala se u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj.

Otkad zna za sebe, crtala je i pisala pesme. Bilo je jasno da je okrenuta umetnosti, a u tome ju je podržavala majka. Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej su joj, kako je isticala, bili „druga kuća”. U petom razredu naišla je na reportažu o manastiru Crna reka. Bila je zadivljena načinom na koji žive iguman i dva iskušenika. „Rešila sam, čim se završi školska godina – odoh ja tamo. Naravno da je sve bila dečja maštarija, ali to pokazuje moju sklonost ka monaštvu veoma rano. Mada mi je sve išlo lepo i lako u svetu slikarstva, nisam sebe tu videla – kokteli, otvaranja izložbi, druženja…” ispričala je za „Novosti” u jednom intervjuu.
1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Treba da oslika i veliki krst za jednu katoličku crkvu u Parizu. Kao slikarka, vreme provodi spajajući duhovnost i savremenu umetnost, jer ne slika samo ikone. Imala je niz izložbi u rodnom gradu. Poslednja je bila na Banovom Brdu u „Galeriji  73” i bila je toliko dobro posećena, da su zaposleni izjavili da ne pamte toliki broj posetilaca u poslednjih nekoliko godina.