Na današnji dan 1896. rođen je Sava Šumanović – jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti, koga su Nemci 1942. streljali


Sava Šumanović, najznačajniji slikar srpske umetnosti 20. veka
Foto: Wikipedia

Na današnji dan 22. januara u Vinkovcima rođen je Sava Šumanović, jedna od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. U svom kratkom stvaralaštvu koristio je više stilova. Počeo je sa secesijom i simbolizmom, pa je stigao do kubizma. Jedno vreme je pod Matisovim uticajem, potom je stvarao dela, koja su mu karakterisala poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam. Svoj stil je nazvao „kako znam i umem“ koji je prilagođavao motivu.

Rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima, od oca Milutina (šumarskog inženjera) i majke Perside. Sa 4 godine se sa roditeljima preselio u Šid. Gimnaziju je završio u Zemunu i u tom periodu počinje da se interesuje za umetnost. Želji oca da postane advokat se usprotivio i 1914. upisao je Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu. Završio ju je 1918., kada je počeo da javno izlaže svoja dela.
Pre prvog odlaska za Pariz pored slikarstva bavio je ilustracijom, grafikom i scenografijom. U tom periodu njegovo slikarstvo je bilo pod uticajem secesije i simbolizma. U Parizu 1920. prvi učitelj mu je bio Andre Lot, pedagog analitičkog kubizma. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama Šumanovićevog rada, te njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom…Vraća se za Zagreb ali javnost i kritika nisu prihvatili njegova dela. U to vreme je napisao studije „Slikar o slikarstvu“ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvo“, dela, koja su bila polazište za razumevanje njegove estetike. U Pariz je ponovo otišao 1925, gde je prihvatio uticaje Matisovog slikarstva. 1927. je naslikao „Doručak na travi“ koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku „Pijana lađa“ koju je izložio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega došla preko Rastka Petrovića koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor Žerikoa „Splav Meduza“. Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne. U Šid se vratio 1928. gde je počeo da slika sremske pejzaže. Samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su mu veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam.

Slika „Pijana lađa“ nastala je za 7 dana i noći intenzivnog rada
Foto: Wikipedia

Po ponovnom povratku u Šid, slikao je lokalne pejzaže i aktove. Tri godine je radio na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa.

Kako za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske, ćirilica je postala zabranjeno pismo. Sava Šumanović iz protesta se ne potpisuje već je samo označavao godinu nastanka slike. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutru, uhapsile su ga ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu (tada se zvala Hrvatska Mitrovica). Svi oni su posle mučenja streljani, pretpostavlja se 30. avgusta. Sahranjeni su u zajedničku masovnu grobnicu. Njemu u čast ustanovljena je slikarska nagrada Sava Šumanović.

Po želji njegove majke otvorena je Galerija slika Sava Šumanović u Šidu(https://savasumanovic.rs/). U njoj se nalazi broj Savinih dela. Ljubitelji umetnosti mogu da pogledaju preko 400 dela, od kojih 350 ulja na platnu, crteža, pastela i dokumentacija. Slika „Kupačica“ se  od 1927. godine se nalazi u muzeju „Ežen Buden“ u Francuskoj i na žalost kulturnoj javnosti u Srbiji je bila nepoznata 85 godina. Sedamnaest njegovih dela nastalih u Parizu 1920-1929 izloženo je u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog 2013. godine.