Sećanje na Vladimira Vladu Ivkovića, humanitarac, osnivač srpskih klubova u Rojtlingenu


Vladimir Vlada Ivković
(30.09. 1948. – 06.02. 2016.)
osnivač srpskih klubova u Rojtlingenu
Foto: K. Krstić-Tadić

Na današnji dan pre četiri godine nakon kratke i teške bolesti u Rojtlingenu u Nemačkoj preminuo je veliki društveni aktivista i humanitarac Vladimir Vlada Ivković. Punih 48 godina živeo je u Nemačkoj. Za to vreme nesebično se pomagao svoj narod, po najviše u Republici Srpskoj. Pomoć je stizala na sve adrese (pored Srpske i u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku). Nije štedeo ni sebe ni novac. Glavna želja mu je bila da pomogne svom narodu koji je bio u nevolju. Nastavio je da pomaže i kada ga je nemačka država 1997. kaznila sa 53.000 maraka zbog kršenja embarga.  Kazna ga nije pokolebala, pomagao je i dalje i slao neophodnu humanitarnu pomoć. Uvek je govorio „pomogni drugome, a tebi će Bog“. U  sopstvenoj režiji tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine dvanaest puta je odvezao humanitarnu pomoć u rodno Nevesinje.

Kada je došlo do raspada nekadašnje Jugoslavije, u Rojtlingenu je osnovao klub Sveti Sava (sa preko 500 članova) a potom i fudbalski klub pod istim imenom, za koji je radio skoro do poslednjeg dana. Bio je glavni sponzor, obezbeđivao je sportsku opremu a na utakmice je svojim igračima uvek donosio vodu „Knjaz Miloš“. Veliki poštovalac fudbala je i za svoj fudbalski klub iz mladosti Nevesinje često nabavljao dresove. Dovodio je mnoge svoje zemljake iz Republike Srpske u Rojtlingen. Od 1995.-1997. bio je predsednik svih srpskih i jugoslovenskih klubova u Baden-Virtembergu kojih je u to vreme bilo 93.

Tokom svog života mnogo je pomogao svoje rodno Nevesinje
Foto: lična arhiva

Iz rodnog Nevesinja pobegao je sa 19 godina pošto nije želeo da služi vojni rok u Jugoslovenskoj armiji. Prvo je pristigao u mesto blizu Hajlbrona u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg da bi se 1968. preselio za Rojtlingen. Nakon posla mesara, vozača kamiona 1980. je otvorio svoju firmu koja se bavila transportom mašina. Preko 1000 traktora i kombajna je poslao u ondašnju Jugoslaviju. .  

Bio je vlasnik radnje „Balkan shop”  koja je u svom asortimanu imala uvek u ponudi najmanje 800 proizvoda sa prostora Balkana.    
U svoj zavičaj je odlazio jedanput godišnje na mesec dana. Njegovo rodno mesto je i njegov večni počinak. I danas posle četiri godine o njemu se priča sa puno žara i u superlativu. U braku sa Traute izrodio je četiri ćerke (Aleksandru, Mihaelu, Danijelu i Suzanu).