Vladika Andrej u Beču učestvovao na okruglom stolu o ekološkoj krizi


Vladika Andrej drži predavanje u svečanoj sali Eparhije austrijske-švajcarske
Foto: Fejsbuk Eparhije austrijsko-švajcarkse

U glavnom gradu Austrije u organizaciji Dunav Univerziteta iz Kremsa,  prošle nedelje održan je dvodnevni seminar na temu: Etička refleksija i transformativno delovanje. Drugi dan seminara održan je u Eparhiji austrijske-švajcarske, gde je domaćin bio srpski vladika Andrej.

Prvog dana održana su interesantna predavanja. Dr. Ernst Firlinger, organizator projekta, uveo je prisutne u tematsku oblast: Etički i duhovni aspekti klime, dok je Johan Kandler govorio na temu Globalni pokret prava klime a govorio je i dr Kejvan Rijahi sa instituta za analizu primenjenih sistema, Laksenburg.

Vladika Andrej sa gostima verskih zajednica iz Ausrije
Foto: Fejsbuk Eparhije austrijsko-švajcarkse

Drugi dan seminara održan je u svečanoj sali Eparhije austrijske-švajcarske, u centru grada Beča. Profesor Firlinger je predstavio učesnike seminara sa posebnim naglaskom na domaćina ovog skupa, Njegovog preosveštenstva episkopa Andreja, zahvalivši se pri tom na divnom gostoprimstvu. Učesnici okruglog stola na temu: Ekološka duhovnost i klimatska kriza, perspektiva religija: bili su vladika Andrej, biskup Mihajl Halupka iz Evangelističke crkve, dr Ursula Fatima Kavanda-Jasin sa Sigmund Frojd-Univerziteta u Beču, magistar Hema Opis-Biber delegat Rimokatoličke crkve za ekološka pitanja iz Graca i Gerhard Vajsgrab predsednika austrijsko-budističke verske zajednice.

Svaki učesnik je dao osvrt na temu seminara sa svoje tačke gledišta. Domaćin seminara Vladika Andrej je između ostalog rekao: „Istorijski izazov našeg vremena za izgradnju mostova izazov je crkvama i verskim zajednicama da budu zahvalni na bogatstvu koje je proizašlo iz njihove raznolikosti, sa jedne strane i da konačno ispune svoju premostnu konstrukciju, i sa druge strane, da formulišu zajedničke stavove o društveno etičkim pitanjima koja su se razvila u svim verskim ubeđenjima. Pitanja o saradnji u zadacima opšteg dobra, danas su neophodna poput vrlo zamislivih koristi od podele rada. Prema Svetom apostolu Pavlu, Sveti Duh je već ranohrišćanskim crkvenim zajednicama dao harizmu da razlikuju duhove ovoga sveta, a isti Sveti Duh Crkvi danas daje mogućnost da učestvujemo u procesu globalizujućeg sveta. Hrišćani su pozvani da učestvuju u novim procesima širom sveta da ne bi život prolazio pored svog pravog duhovnog smisla i njegovih vrednosti. Vreme je da kroz blagodat prepoznamo sve prilike i opasnosti za našu veru, da bi sačuvali život naš od ljudskog pada i socijalnog zla. Takođe se ne smeju isključivo nametati društvu politički, ekonomski ili tehnološki zadaci, već se i naše intelektualne i etičke vrednosti moraju čuvati i javno predstavljati.

Deo učesnika u svečanoj sali Eparhijskom centra u Beču
Foto: Fejsbuk Eparhije austrijsko-švajcarkse

Naime, političko jedinstvo odvojeno od duhovnosti i osnovnog značenja ljudskih odnosa, moglo bi čežnju za jedinstvom i solidarnošću evropskih naroda i čitave svetske zajednice slabiti. Štaviše, naš duhovni život ima proročku misiju za svet. Ima značajan uticaj na život, savesnost i osećaj dužnosti i odgovornosti ljudskog društva. Što verodostojnije misija živi u verskoj zajednici, to je jača njena duhovna energija. Primera radi, istorija i iskustvo pravoslavnih parohija nas uči da, što doslednije posmatramo našu duhovnost, to jasnije blagovestimo jevanđelje Hristovo koje treba da čuju naši sugrađani koji žive u buci sveta. Bog ostaje konstanta za verske zajednice. Crkva i verske zajednice imaju misiju da prevaziđu tiransku moć i neljudske strukture. Savremena globalizacija uranja u pojedinačne i čitave mase ljudi koje tera u neizvesnost i strah. Današnji tržišni osnovni ekonomski poredak je tu i tamo u suprotnosti sa Evanđeljem koje gura milijarde ljudi u siromaštvo, bolest i neznanje. Suočavanje sa siromaštvom i bogatstvom, koje je na primer, stalna briga Crkve za socijalno slabe od svog nastanka, trebalo bi da bude centralna tema i u budućnosti. Tema aktuelnih diskusija o socijalnoj etici ostaje primarna, pogotovo što dinamiku savremene ekonomije, uglavnom kontrolišu tradicionalno hrišćanske zemlje! Strukturalne razlike koje postoje u verskim zajednicama trebalo bi da budu dovoljan razlog u budućnosti za unapređenje međuverske saradnje, a pogotovu među službenicima koji su od svojih verskih zajednica delegirani za pitanja ekologije i životne sredine i za diskusije o održivim principima međuverskog razmišljanja o trenutnoj klimatskoj krizi.“

Povodom okruglog stola o ekološkoj krizi, domaćin skupa, Vladika Andrej je na kraju seminara sve učesnike pozvao u prijemni salon na posluženje i bratsko druženje čime se završio ovaj dvodnevni seminar u Beču.