Prvi i jedini put dolazak Nikole Tesle u Beograd bio je od 01. do 03. juna 1892.


Foto: Muzej Nikole Tesle u Beogradu

Na poziv delegacije Beogradske opštine i Inženjerskog udruženja koja ga je posetila u Budimpešti tokom svoje posete 1892. godine, u period od 1. do 3. juna Nikola Tesla je boravio u Beogradu  samo 31 sat.

Čuveni srpski naučnik je doputovao na beogradsku železničku stanicu 1. juna u kasnim večernjim satima. Stanica je bila puna sveta, okićena zelenilom, zastavama i grbovima mnogobrojnih udruženja. Bili su tu predsednik opštine, članovi odbora za doček, profesori Velike škole… Narod se gurao da vidi mladog i poznatog naučnika. Beograd je tada imao oko 62 000 stanovnika, a ostalo je zabeleženo da su ovom prilikom doputovali i ljudi iz drugih gradova Srbije da dočekaju slavnog Srbina.

Odseo je u hotelu „Imperijal“. Obišao je Kalemegdan i Narodni muzej, a u Velikoj školi održao je predavanje o svojim najnovijim istraživanjima i pronalascima. Uz najviše počasti 2. juna primio ga je Aleksandar Obrenović. Ukazom kraljevskih namesnika, u ime kralja Srbije odlikovan je ordenom sv. Save II reda. Ovaj orden je prvo odlikovanje koje je Tesla dobio za svoj naučni rad.

Za kratko vreme u Beogradu posetio je mnoga mesta, održao predavanje, susreo se sa značajnim srpkim ličnostima toga doba i primio prvi orden za svoj rad. Odlikovan je ordenom sv. Save II reda
Foto: Wikipedia

Do posete je došlo zahvaljujući ponajviše Đorđu Stanojeviću, profesoru fizike i mehanike na Vojnoj akademiji u Beogradu, zaslužnim za početke elektrifikacije Srbije. Tesla je razgovarao i o započetoj gradnji električne centrale u Beogradu

„Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu”, rekao je Tesla obraćajući se studentima.

Nedaleko od današnje Mostarske petlje, na Topčiderskom brdu, najverovatnije u vili kod Vajfertove pivare, priređena je velika manifestacija u njegovu čast. Između ostalih, tom prilikom pozdravio ga je i veliki srpski pesnik, lekar Jovan Jovanović Zmaj, pročitavši pesmu dobrodošlice Tesli. Tesla je inače bio veliki poštovalac Zmaja i prevodio ga je na engleski.

Tesla je rođen 10. jula 1856. u selu Smiljanu, u Lici, tada Vojna granica u sklopu Austrije. Rođen je u porodici sveštenika Srpske crkve (tada Karlovačka mitropolija). Otac mu je bio pravoslavni sveštenik, dok mu je i majka poticala iz stare svešteničke porodice Mandić.

Započeo je školovanje u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću, Karlovcu, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Pre odlaska u SAD radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu.

Evropu je napustio 1884. godine, u nadi da će mu i u Njujorku, tada čuveni pronalazač i industrijalac Tomas Alva Edison, za čiju firmu je radio još u Parizu, pomoći da realizuje svoje tehničke inovacije.

Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112
Foto: Wikepedia

U Edisonovoj firmi ostao je, međutim, manje od godine i već 1885. osnovao je u Njujorku vlastitu kompaniju „Tesla“ kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje – inovacija koja je preobrazila svet. Edison je, inače, bio veliki protivnik Teslinog izuma.

Tih godina je u novosadskom „Braniku” objavljen i prvi tekst, na srpskom jeziku, o Teslinim izumima, autor teksta naziva ga tada „srpski Edison”.

U Evropu iz Sjedinjenih Država Tesla je odlazio u dva navrata, 1889. i 1892. godine i oba puta boravio u rodnoj Lici. Aprila 1892. dospeo je u Gospić, gde je tada živela njegova teško obolela majka, koja je u njegovom prisustvu i umrla, 16. aprila.

Nikola Tesla, genijalni inovator i opredeljeni potpuni usamljenik, umro je u jeku Drugog svetskog rata u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Urna s njegovim pepelom preneta je docnije u Beograd i danas se čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Datum Teslinog rođenja 10. jul, obeležava se u Srbiji kao Dan nauke. Grad Filadelfija u američkoj državi Pensilvanija, proglasio je njegov rođendan za zvanični praznik.

Urna čuvenog srpskog naučnika se čuva
se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu
Foto: Wikipedia

Muzej Nikole Tesle nalazi se Krunskoj ulici, koji poseduje preko 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine je 2003. godine upisana u registar Uneska „Pamćenje sveta“.

Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Autor je više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.