Silazak Svetog Duha na apostole, praznik je, koji predstavlja rođendan hrišćanske Crkve. Pošto se praznuje 50. dan posle Vaskrsa zove se i Pedesetnica. U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle liturgije kleči se i pletu se venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Praznik koji slave mnoge hrišćanske crkve je omiljeni praznik kod dece, koje, ovoga puta usled pandemije izazvane virusa korona nije bilo. Širom Nemačke proslavljen je uz propisane mere bezbenodnosti nemačkih pokrajinskih vlada.
U porti sabornog hrama u Diseldorfu služena je sveta liturgija, koju je predvodio Episkop Diseldorfski i sve Nemački gospodin Grigorije. Sasluživali su Danilo Radmilović, Nebojša Rakić, Mladen Janjić, Dragan Čolaković i đakoni Aleksandar Sekulić i Aleksandar Debeljak. Liturgijskom sabranju prisustvovalo je mnoštvo vernog naroda.
U Ulmu u hramu Besrebrenika Kozme i Dajmana otac Ljubomir Zorica prisutnim vernicima na ovaj veliki praznik je poručio da u „crkvi praktično nema prošlosti koja nije i sadašnjost, i sadašnjosti koja nije već unapred predokušana budućnost, i to večna. Radujmo se u ovaj dan, trudimo se da i mi – svojom skromnom verom i životom po njoj – budemo duhonosci. Kao što rekoše Oci i Učitelji Crkve – ko nema Duha Svetoga nije hrišćanin. Duhovnost nije čitanje knjiga i sticanje znanja intelektom. Duhovnost je kada Duh Sveti i u nama boravi kao što je boravio u svetim apostolima na današnji dan, kada nas prosvećuje, osvećuje, preobražava, obožuje i ovekovečuje“, naglasio je otac Ljubomir.
U Kaselu otac Marko Radmilo je istakao da u istoriji crkve su uvek postojali i postoje svedoci bogojavljanja od propovedanja apostola, činjenje čuda, mučeništva pa sve do liturgije, blagodarnosti, prinošenja, osvećenja i razdeljenja darova onima koji čine zajednicu u Duhu Svetom. „Jednom rečju formiranje crkve uvek biva bogojavljanjem tj. javljanje Svete Trojice nama. Kroz Svete Tajne nam se otkriva Sveta Trojica, jer kao sabrani u Crkvi činimo zajednicu u Duhu Svetom, kao što kaže Sveti Irinej Lionski: ,,Tamo gde je Crkva, tamo je i Duh Sveti““.
Na dan silaska Svetog duha na apostole u Fridrihshafenu nakon službe prisutnima se obratio nadležni sveštenik Milorad Marijanović. U nadahnutoj i bogatoj besedi posvećenoj ovom velikom prazniku otac Milorad je između ostalog naglasio „Verni narod okupljen u ljubavi i slozi oblači i ukrašava ckrvu. A svaki put kad se verni razjedinjuju i svađaju otkrivaju nagotu crkve, cepaju rizu jedinstva Njenog i Hrista ponovo na Krst raspinju. Zato ovaj praznik i jeste praznik izmirenja Boga i čoveka ali i međusobno“.
U Crkvi Prepodobnog Simeona Mirotočivoga u Alteni, služio je starešina hrama, protojerej Mihajilo Stojičić. Posle otpusta služeno je Praznično večernje, na kojem su pročitane duhovske molitve. Narod je pleo venčiće od trave koje je odneo svojim kućama za blagoslov i zdravlje porodice.
U Dormtundu na praznik Silaska Svetoga Duha na apostole, bogosluživao je protojerej Danilo Dangubić. „Dodatnoj parohijskoj radosti doprineo je i ambijent, jer je ova liturgija služena na otvorenom, u parohijskoj porti. Na ovaj način je lakše bilo uskladiti mere bezbednosti sa potrebama vernih. Ovaj divni praznik jeste prilika da se u dortmundskoj parohiji otpočne letno služenje na otvorenom, čime bi mnogo veći broj ljudi mogao učestvovati u božanskoj službi“, poručeno je iz ove crkvene parohije.
U Osnabriku služena je sveta liturgija u hramu, uz prisustvo velikog broja naših parohijana. Nadležni paroh je, u svome obraćanju, blagoslovio verni narod i između ostalog, naglasio „potrebu međusobne sloge, ljubavi i pomaganja na putu spasenja, sa željom da, čineći dobra dela i mi osetimo radosno strujanje Duha Svetoga u nama i da to osećanje uvek iznova doživljavamo. Da, obogaćeni dobrim delima i ispunjeni verom i bratskom ljubavlju, ne gledamo u drugim ljudima ono što je zlo, nego da otkrijemo i zavolimo kod svakog čoveka ono što je dobro, te da se i sami radujemo tome dobru, da bi i nama dobro bilo“.