Ostavština Milana Jovanovića Stojimirovića u Etnološkoj zbirci muzeja u Smederevu

Velikom srpskom novinaru, diplomati, upravniku Arhive Srbije, hroničaru starog Beograda, donatoru Milanu Jovanoviću Stojimiroviću Muzej u Smederevu ponovo priređuje izložbu

Muzej u Smederevu ove godine obeležava sedam decenija postojanja. Od srede 17. juna biće otvorena „Ostavština Milana Jovanovića Stojimirovića u Etnološkoj zbirci Muzeja u Smederevu“ autorke Gordane Miletić, višeg kustosa etnologa. „Ovom izložbom i katalogom želeli smo da predstavimo najdragocenije eksponate koji se čuvaju u etnološkoj zbirci Muzeja, ali i da se sa velikim pijetetom setimo Milana Jovanovića Stojimirović smederevskog dobrotvora  i jednog od utemeljivača Muzeja u Smederevu“ istaknuto je u Muzeju u Smederevu.

Milan Jovanović Stojimirović se zvanično još uvek vodi kao narodni neprijatelj. Njegova privatna kolekcija, koja se danas može videti u Muzej u Smederevu, nastala je između dva svetska rata, „Umetnička dela, arheološki i istorijski materijali, koji su, zajedno sa predmetima iz Gimnazijske zbirke starina, bili početni fond za formiranje Muzeja u Smederevu 12. aprila 1950. godine. Najveći broj predmeta iz kolekcije Milana Jovanovića Stojimirovića ušao je u muzejski fundus kao konfiskovana pokretna imovina, a prvi smederevski Muzej otvoren je u njegovoj konfiskovanoj kući. Predmeti koji čine ovu kolekciju raznovrsni su kako po svojoj funkciji tako i prema materijalima i tehnikama izrade. Predmeti potiču iz različitih epoha i sa raznih prostora. Najbrojniju grupu predmeta čini bakarno posuđe, a u stilski najlepše i najvrednije spada srebrna garnitura za posluživanje, kao i nekoliko primeraka nakita“, navodi se u Muzeju u Smederevu.

Milan Jovanović Stojimirović (Smederevo, 19. jun 1898 — Beograd, 6. mart 1966) bio je srpski novinar, diplomata, upravnik Arhiva Srbije, hroničar starog Beograda. Rođen je u Smederevu. Rano je ostao bez oca Svetozara Jovanovića, pa su brigu o njemu i mlađem bratu Ivanu preuzeli majka Jelena i ujak dr Dušan Stojimirović (1870–1956). Iz zahvalnosti oba brata su svom prezimenu dodali i Stojimirović.

Osnovnu školu je završio u Smederevu, a gimnaziju u Smederevu i Beogradu. Tokom Prvog svetskog rata je boravio u Beogradu kod ujaka dr Dušana Stojimirovića koji je bio upravnik duševne bolnice. Tu je upoznao Petra Kočića i napisao o tome članak objavljen 1922. u Srpskom književnom glasniku. Studirao je u Beogradu i Bernu, diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1927. godine.

Uređivao je časopise Smederevski žurnal, Revi, Samouprava, a u Skoplju Vardar (koji je pokrenuo) i Glas Juga. Jedno vreme je bio i novinar Politike. Tokom studija u Švajcarskoj, postavljen je za dopisnika Odeljenja za štampu Ministarstva inostranih dela pri Poslanstvu u Bernu. Zbog sukoba sa poslanikom Milutinom Jovanovićem, napustio je tu dužnost. Postavljen je za novinara-dnevničara Odeljenja za štampu MID u Beogradu, da bi bio premešten za dopisnika Odeljenja za štampu pri Poslanstvu u Berlinu. Naredne godine preveden je za dopisnika Centralnog presbiroa Predsedništva Ministarskog saveta. Na tom položaju je ostao do 1931. godine, kada je premešten za dopisnika Centralnog presbirao u Skoplju. Bio je i direktor novinske agencije Avala

Bio je narodni poslanik vladajuće koalicije, izabran 1938. u Smederevu na listi Jugoslovenske radikalne zajednice. Bio je diplomata i učestvovao u više diplomatskih delegacija, bio je ataše za štampu u ambasadi u Berlinu. Govorio je tečno francuski i nemački, a znao je i engleski, italijanski i ruski jezik. Odlikovan je srebrnom medaljom Crvenog krsta Jugoslavije, Jugoslovenskom krunom 3. reda, Ordenom Svetog Save 3. reda, Rumunskom krunom 3. reda, ordenom Feniksa 2. reda, Italijanskom krunom 3. reda, ordenom Belog lava 3. reda i komandantom Legije časti. U periodu od 1941. do 1944. bio je upravnik Arhiva Srbije.

Zbog uredništva i pisanja u listu Obnova, po završetku Drugog svetskog rata, 1946. godine, proglašen je za narodnog neprijatelja, osuđen na petnaest godina zatvora sa prinudnim radom i deset godina gubitka građanskih i političkih prava po izdržanoj kazni. Konfiskovana mu je gotovo celokupna imovina u Beogradu i Smederevu. U Smederevu su mu konfiskovani vinograd na Tarabama i kuća sa vrednim  umetničko-istorijskim zbirkama i bibliotekom. Posle sedam i po godina Stojimirović je izašao iz zatvora u Sremskoj Mitrovici. Od tada pa do smrti pisao je niz feljtona i članaka pod pseudonimima, za beogradske listove i magazine, Duga, HH vek i 300 čuda i prikupljao građu za Jugoslovenski leksikografski zavod. Sa engleskog jezika preveo je romane, Roberta Grevza, Ja, Klaudije i Viljema Ensvorta, Tauer.

Ženio se dva puta i nije imao dece. Umro je 1966. u Beogradu i sahranjen na Novom groblju. U svojoj kući u Smederevu sakupljao je retke knjige, slike, ikone i druge umetničke vrednosti. U ovoj kući je od 1959. do 1972. bio smešten Muzej u Smederevu. Testamentom od 1964. godine zaveštao je Muzeju u Smederevu svoj umetnički legat od 34 predmeta. Rukopisnu zaostavštinu i prepisku dobila je Matica srpska, a nekoliko hiljada knjiga Biblioteka u Smederevu. Njegov portret koji je naslikao Lazar Ličenoski služio je kao dekor na predstavi „Gospoda Glembajevi“ u smederevskom pozorištu.

Njemu u spomen je Muzej u Smederevu priredio izložbu „Ostavština Milana Jovanovića Stojimirovića“ tokom aprila i maja 2011. godine.  Nova „Ostavština Milana Jovanovića Stojimirovića u Etnološkoj zbirci Muzeja u Smederevu“ će biti postavljena u prvoj sali Muzeja u Smederevu do kraja godine. Ulaz je slobodan.