Tragedija kod Čukur česme 15. juna 1862.


Čukur česma i tragedija od 15. juna 1862. promenila srpsku istoriju
Foto: Vikipedia

Ubistvo u Beogradu, koje je promenilo srpsku istoriju

Čukur česma koja se nalazi se u Dobračinoj ulici u blizini ugla sa Gospodar Jevremovom ulicom podignuta je 1931. i predstavlja simbol i mesto značajnog događaja iz srpske istorije. Na ovom mestu se od 17. veka nalazila česma duboko u zemlji do koje se silazilo putem nekoliko kamenih stepenika, što potvrđuje i sam naziv „čukur“ koji na turskom jeziku označava rupu, jarak.

Na tom mestu 15. juna 1862. (po starom kalendaru 3. juna) dogodio se incident koji je izazvao sukob većih razmera između Srba i turskih vojnika. Zapravo, tog dana došlo je do manjeg sukoba oko točenja vode između dečaka šegrta Save Petkovića i turskih vojnika koji je završen ubistvom srpskog dečaka. Ovo ubistvo je predstavljalo povod da grupa Srba napadne turske vojnike, što je rezultiralo ubistvima srpskog terdžumana, posrednika kod turske vlasti, Sime Nešića i žandara Đorđa Nišlije.

Foto: Vikepedia

Sporni događaj bio je razlog za nastavak još većih sukoba između Srba i Turaka, da bi turske vlasti ubrzo rešile da bombarduju Beograd  sa Beogradske tvrđave. Ovo je na kraju dovelo do oslobođenja srpskih gradova – Beograda, Smedereva, Kladova, Sokoa, Užica i Šabca, čije je ključeve 1867. primio knez Mihailo Obrenović.

O tom događaju pisao je Miodrag Tomić u knjizi Heroji Dorćola ovako je opisao događaj na Čukur česmi:

–  Početkom 1860. godine izrađeno je „Ustroenie upravitelstva varoši Beograda”, kojim je predviđeno formiranje „edne žandarmerijske kompanije od 120 ljudi i 15 konjanika”. Najveće odeljenje žandarma bilo je raspoređeno u blizini Velikog pijaca (današnjeg Studentskog trga). Na današnji dan, 15. juna 1862. godine, šegrt Sava Petrović je kao i obično sišao do Čukur-česme i stao u red da natoči vodu. Tu su se zatekli turski nizami (vojnici) koji nisu hteli da čekaju, već stadoše da odguruju narod. U tom guranju Sava dokači krčag jednog Turčina i razbije ga. Obesni nizam smesta poseče mladića. Čim je čuo za sukob, major Mihailo Barlovac, upravnik grada, uputio je na lice mesta činovnika gradske policije „terdžumana“ (prevodioca za turski jezik) Simu Nešića i potporučnika Miloša Kadića, sa četiri žandarma. Povređeni šegrt upućen je na previjanje, dok je turski nasilinik uhapšen.

Sima Nešić delo Uroša Kneževića
Foto: Vikipedia

Grupa je na putu morala proći kraj glavne kasarne turske žandarmerije (na uglu današnjih ulica Višnjićeve, Simine i Braće Jugovića). Nizam je počeo da zapomaže, na šta su istrčali naoružani Turci. Terdžuman iziđe pred njih govoreći da ovoga vode samo na saslušanje, ali ovi bez reči zapucaše. Na mestu su poginuli Sima Nešić i četiri žandarma, dok je peti podlegao ranama par dana kasnije. Ovo je bio znak za početak opšteg sukoba u varoši koji je potrajao do duboko u noć. Nekoliko dana kasnije, dok je pogrebna povorka u kojoj je nošeno i telo stradalog Sime Nešića prolazila Beogradom odjeknuli su plotuni turskih topova sa Kalemegdanske tvrđave. Bombardovanje je potrajalo satima. Knez Mihajlo proglasio je opštu mobilizaciju i zatim pokrenuo sva diplomatska sredstva ne bi li preostale turske vojne posade proterao iz Srbije, što se nekoliko godina potom i dogodilo.

Spomenik u znak sećanja na ovaj istorijski događaj podigla je Zadužbina Vanđela Tome. Vanđel Toma je posedovao prodavnicu duvana, kao i dva hotela, a s obzirom ma to da nije imao potomaka, testamentom je odredio određenu sumu novca za dizanje ovog spomenika. Ta suma po tadašnjem dnevnom kursu iznosila je 40 hiljada dinara, a želja ovog trgovca bila je da se spomenik podigne na mestu između Narodnog pozorišta i hotela „Bulevar“, koji se nalazio na uglu ulica Makedonske i Braće Jugovića.

Spomenik je izradio skulptor Simeon Roksandić 1922. godine. Urađen je u obliku spomen česme, na čijoj gornjoj površini leži bronzana figura dečaka s razbijenim krčagom. Česma je postavljena 1931. u Dobračinoj ulici, gde se nalazi i danas kao zaštićeno kulturno dobro.

Na njoj se nalazi i tekst ispisan u mermeru, ali sa pogrešnim datumom, koji glasi: „U spomen događaja od 26. juna 1862. godine na Čukur česmi podiže ovaj spomenik Zadužbina Vanđela Tome 1931. godine“.

Uroš Knežević, Sima Nešić, ulje na platnu