Miloje Popović Kavaja autor stihova „Marš na Drinu“ preminuo u 84. godini u Beogradu


Književnik i publicista Miloje Popović Kavaja, pisac legendarnih stihova koračnice „Marš na Drinu“ preminuo je juče u 84. godini u Beogradu. Autor više od četrdeset knjiga, među kojima dve knjige o Americi, knjige o Kini i Južnoj Koreji, o Beogradu, Televizijske priče o Srbiji i Beogradu… biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.

Ime Miloja Popovića Kavaje se nalazi na spomen ploči spomenika Tesli na Nijagari, za doprinos njegovom podizanju 1976. godine. Nosilac je mnogih priznanja: Orden zasluga za narod, dva Zlatna beočuga Beograda, dve povelje Skupštine Beograda povodom godišnjica oslobođenja, Vukova nagrada, Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije (2016), Povelja opštine Vračar (2017). Za doprinos Alžirskoj revoluciji, gde bio 1959, dobio Orden narodnog heroja Alžira. Od 2005. do 2015. bio predsednik Društva srpsko-tuniskog prijateljstva. Bio je prvi direktor beogradskog Sava centra. Književni pseudonim Kavaja preuzeo je po ocu koji je pre Drugog svetskog rata držao lanac knjižara „Braća Kavaja“.

„U legatu u Udruženju Adligat može se, između ostalog, videti važan deo njegove arhive i ličnih predmeta koje je decenijama dobijao na poklon od značajnih pojedinaca kao što su J.B. Tito, Sadam Husein, Kim Il Sung itd. Poslednjih meseci života radio je na pripremanju opširnih beleški na knjigama koje je decenijama dobija na poklon od uglednih i slavnih ličnosti širom sveta. Zahvaljujući njegovom angažovanju osnovan je Legat gradonačelnika Branka Pešića u Adligatu“, pišu beogradski mediji.

Reči čuvenog„Marša na Drinu“, koji je danas sastavni deo skoro svih državnih i sasvim sigurno svih privatnih manifestacijama su napisane upravo iz pera Miloja Popovića Kalaje.

Kompozitor marša je daleko čuveni Stanislav Binički, osnivač i prvi direktor Beogradske opere i kompozitor prvog srpskog operskog komada „Na uranku“. Inspiracija za kompozicije Biničkom su najčešće bili narodni motivi, folklorna muzika, kao i srpska volja, upornost i snaga.

„Marš na Drinu“ Stanislav Binički je napisao odmah nakon bitke na planini Cer, početkom Prvog svetskog rata, kada je malobrojna srpska vojska odnela neverovatnu pobedu nad austrougarskom silom. U toj bici 1914. godine, poginuo je i komandant Miloje Stojanović Brka koji je predvodio čuveni Gvozdeni puk, a Binički je, oduševljen hrabrošću ovog junaka i njegovoj položenoj žrtvi, posvetio baš njemu predivnu kompoziciju. Marš na Drinu bila je pesma srpskih ratnika, koja je i posle Prvog svetskog rata dobila posebno mesto i među vojnicima i među narodom.

Nakon Drugog svetskog rata, marš je zvanično zabranjen i proglašen dekadentnim i nacionalističkim. Ljudi, koji su ga izvodili bili ućutkivani, a oni koje bi čula vlast i policija kako izvode melodiju, završavali bi na robiji.

Ipak sve se promenilo kada je slavni Nobelovac Ivo Andrić, poneo sa sobom predratnu ploču sa melodijom Marša u Švedsku, gde mu je u Stokholmu uz zvuke zabranjenog marša uručena nagrada.  Švedska javnost bila je oduševljena ovom sentimentalnom kompozicijom, pa su je Švedski muzičari u tom periodu, obrađivali i u svom izvođenju. Iste godine kada je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu Marš je ponovo ugledao svetlost dana.

Reči je 1964. napisao upravo novinar i publicista Miloje Popović Kavaja. Te godine se obeležavala 50. godišnjica Cerske bitke. Kao predsednik KUD Ivo Lola Ribar želio je da upravo taj hor izvede slavnu kompoziciju. Ustanovili su prave reči pesme ne postoje. U neki prilikama izvodili su se rodoljubivi stihovi Đure Jakšića. Kavaja je inspirisan snagom srpske vojske napisao je 14 strofa od kojih su četiri mogli da budu refreni. U dogovoru sa ćerkama tada pokojnog Stanislava Biničkog izabrane su tri strofe i refren. One su bile presrećne što se očeva kompozicija ponovo izvodi. Produkcija gramofonskih ploča RTV Beograd izdala i prvu ploču sa stihovima i sa orkestrom čuvenog Vlastimira Pavlovića Carevca. Ploča je doživela visok tiraž i tako je počeo novi život kompozicije. Kavaja je opisao bitku, ratnike, krv i znoj oslobodilaca srpskog naroda.  „Marš na Drinu“ obradili su muzičari širom sveta u rok, džez, pank i kantri stilu. Branku Ćopiću je „Marš na Drinu“ bila omiljena kompozicija: „Ja ne znam da li ima neka pesma koja me može uzbuditi kao ona melodija „Marša na Drinu”, jer sve mi se čini da čujem topot srpske konjice koja napreduje prema Drini, da čujem onaj zvuk kad se vade sablje”.