O Pupinu za mlade u Švajcarskoj govorila Aleksandra Ninković Tašić


Deo učesnika onlajn književne radionice posvećene Pupinu
Foto: rasejanje.info

Književno onlajn veče posvećeno Mihajlu Pupinu održali su na Dan poezije članovi Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj. Bila je to njihova treća po redu onlajn radionica, na kojoj je gostovala Aleksandra Ninković Tašić, predsednica Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin.

Preko dva sata odličan poznavalac lika i dela Mihajla Pupina Aleksandra Ninković Tašić govorila je zainteresovanim učesnicima književne večeri o slavnom srpskom naučniku, koji je za svoje delo „Sa pašnjaka do naučenjaka” dobilo Pulicerovu nagradu. Aleksandra Ninković Tašić i nije uspela ni pola toga da navede šta je Pupin uradio i koje je sve zasluge stekao, što i ne iznenađuje mnogo s ozbirom da je Aleksandra prikupila preko 30.000 dokumenata arhivske građe o Pupinu.  Organizovala je nekoliko izložbi, koje su bile veoma posećene. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja a nosilac je i titule Viteza srpske kulture. Takođe je autor više knjiga.
Svi prisutni na onlajn radionici, a pored mladih iz Švajcarske bilo je i gostiju iz Srbije, Nemačke i Amerike su pročitali Pupinovu knjigu „Sa pašnjaka do naučenjaka” i dobro su se pripremili za to veče. Ipak za većinu je bilo iznenađenje šta je sve Pupin uradio a da to nije ni spomenuo u svojoj knjizi. Na više polja, ne samo u nauci Pupin je imao velikih zasluga. Mnogima je te večeri bio nepoznat podatak da je upravo zahvaljujući Pupinu Srbija, odnosno tada tek stvarana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dobila sve teritorije koje je Nikola Pašić na Versajskom sporazumu tražio, da je Pupin posedovao i dve zgrade na Menhtetnu, kojima se  dubi trag posle Drugog svetskog rata, da je pomogao preko preko  30.000 porodica nakon Prvog svetskog rata dajući toliko školskih stipendija, spremajući takođe toliko miraza za devojke kojima su očevi nastradali u ratu…

Aleksandra Ninković Tašić govorila je sa puno emocija i ljubavi o Pupinu
Foto: Rasejanje.info

Govorila je Aleksandra o divnom prijateljstvu Pupina i Tesle (čiji je takođe vrsni poznavalac) i o svim njenim pokušajima da javnost u Srbiji ubedi da su bili prijatelji, ali i tome koliko se ona trudila, da je mediji isto toliko odmažu, pisaću drugačije. Na njeno pitanje zašto to rade, urednik najpoznatijeg i najstarijeg lista u Srbiji joj je odgovorio „vole to ljudi da čuju, interesantno im je” . Ona je čak i navela podatak ko je i kada u Politici pre Drugog svetskog rata plasirao tu vest.

Da su bili veliki prijatelji Pupin i Tesla Aleksandra Ninković Tašić navela je da je Pupin bio svedok i to na strani Tesle kada je bilo suđenje sa Markonijem. Takođe je navela da poseduje 600 strana na engleskom jeziku kako je Pupin branio Teslu i njegov polufazni sistem pred Američkim kongresom, kako je Pupin i Tesli i Ajnštajnu omogućio da rade sa njegovim studentima… Takođe je bilo reči i mnogim Pupinovim patentima, o njegovim nagradama i sjajnoj profesorskoj karijeri, njegovoj vezanosti za porodicu, majku, prijatelje iz detinjstva iz njegovog Idvora…

Koliko je bio omiljen kao profesor, Aleksandra je navela podatak da su pred Pupinovu smrt studenti dolazili na njegovo imanje samo da bi bili u društvu sa njima.
Još puno interesantnih podataka o velikom i sjajnom Pupinu iznela je gošća iz Beograda upotpuniviši divno onlajn književno veče, koje ima za cilj da kroz druženje „vrati jezik i književnost u naše živote”, kako je istakla Milica Petrović, koja je bila moderator večeri ispred Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj.

Naredno književno veče planirano je za 16. maj. Tema će biti srpska epska narodna poezija. Uskoro će biti više podataka o toj književnoj večeri, a svi koji žele da se prijave ili da postave po neko pitanje, mogu to uraditi putem mejla literaturkreis@serbischeakademiker.ch.

Prenosimo i utiske Andrije Stojkovića, jednog od učesnika književne večeri:
„Jako me raduje kao akademskog građanina i kao inženjera elektrotehnike da smo čitali autobiografiju Mihajla Pupina „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (Pulicerova nagrada 1924. godine) i da smo imali priliku da čujemo o njemu od eksperta za Pupinov život, Aleksandre Ninković Tašić.

Za mene lično je značajno kako je Pupin povezan sa Švajcarskom. On kao „žutokljunac“ u Americi radi prvo kod Švajcarskih iseljenika na domaćinstvu, gde uči engleski. Njegovo prvo putovanje kući za Idvor u Srbiji vodi ga preko Lucerna, gde se zaljubljuje u švajcarske Alpe. Umesto da odmah krene svojoj majci, koju nije video jedanaest godina, ostaje u centralnoj Švajcarskoj i osvaja vrhove Rigi, Pilatus i Titlis u roku od samo dve nedelje. On označava Švajcarsku kao najviše slobodarsku državu u Evropi i inspirisan je borbom Viljema Tela protiv Habsburške Monarhije. Na drugom putovanju kroz Švajcarsku sa suprugom, na planinskom prevoju Furka pronalazi ideju o dodatnim kalemovima u žičnoj telegrafiji (Pupinov kalem).

Isto tako je zanimljiva činjenica da su u prevodu knjige na srpski, u doba jugoslovenskog komunizma, nekoliko pasusa, na primer gde Pupin priča o Svetom Savi, (verovatno svesno) izostavljeni.

Na kraju, nadam se da možemo zajedno sa Aleksandrom Ninković Tašić da se popnemo na iste vrhove kao Pupin kada dođe u posetu Švajcarskoj”.