Dan srpskoj jedinstva je za porodicu Vlajić iz Inzbruka „sjajni spoj prošlosti i sadašnjosti s pogledom ka budućnosti“


Mladi Mr Vladimir Vlajić iz Inzbruka u Austriji po svojim aktivnostima veoma je poznat i ljudima u Srbiji i u srpskom rasejanju. O njegovoj velikoj borbi sa svojim humanitarnim udruženjem SPOJI (Srpska pravoslavna omladina Inzbruk) da čuvena heroina Diana Budisavljević (koja je iz nacističkog ustaškog logora spasila preko 15000 pretežno srpske dece), dobije spomen ploču na rodnoj kući, da se jednom vrtiću da ime po njoj, da se u senatu grada Inzbruka promeni odluka o tekstu koji je trebao da stoji na spomen ploči, da se javnost upozna da njenim dobrim delima… smo u više navrata pisali, kao i o mnogim lepim i uspešnim humanitarnim akcijama SPOJI.  

mr Vladimir Vlajić na dodeli diplome u Inzbruku
Foto: arhiva V. Vlajić

Veliku pažnju našeg naroda mr Vladimir Vlajić je privukao ovoga proleća, kada je diplomu magistra socioloških i ekonomskih nauka na Univerzitetu u Inzbruku primio u srpskoj narodnoj nošnji. Ljubav prema svome narodu i svojim precima Vladimir gaji od kada zna se sebe. Poneto iz kuće sigurno će se preneti i na svoje potomstvo, koje je sa radošću počelo da pristiže.
Vladimir se sa lepom pričom o Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave oglasio na društvenim mrežama, koju uz njegovu dozvolu prenosimo u celosti:

Od prošle godine se 15. septembra u našem narodu obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Praznik je simbolično ustanovljen da se proslavlja na dan kada se obeležava Proboj solunskog fronta.

Danas smo u matici, otadžbini i širom emigracije po prvi put proslavili ovaj praznik.

Po mom mišljenju kasnimo u tome, jer smo možda mogli mnogo ranije da počnemo da ga slavimo, u čast naših predaka, koji svoje živote položiše da bismo mi živeli u slobodi i slozi pod jednom trobojkom, no (nikad) nije (pre)kasno.

Ovaj praznik danas slavimo s posebnim sećanjem na našeg čukundedu i navrdedu đenerala Milana Ž. Milovanovića, koji je prilikom proboja Solunskog fronta bio na mestu načelnika Štaba II armije. Bio je kasnije ministar vojske i mornarice u kraljevskoj vladi, profesor Vojne akademije… Njegov otac Metodije (svetovno Života), bio je iguman manastira Vitovnica…

Sećamo se i našeg pradede i čukundede Gavrila Jovića, koji je svoj život položio na Mačkovom kamenu…

Sećamo se njih i svih naših slavnih predaka, divjunaka, uz večno hvala…

Danas je naš otac i deda Ljubivoje, koji je većinu svog života proveo u Austriji, u čast svih njih, u znak zahvalnosti za osvojenu slobodu i poštovanje prema našoj trobojci, istakao dve srpske zastave u našem rodnom selu Velikom Laolu.

Ljubivoje Vlajić ispred svoje kuće u Velikom Laolu sa ponosom je istakao srpske zastave na Danu srpskoj jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Foto: arhiva V. Vlajić

A upravo danas je njegov unuk, a naš sin i brat, pa i čiča, odlikovan od strane austrijske pokrajine Tirol Tirolskom zlatnom značkom za posebne zasluge u sportu, kao znak poštovanja prema onome što je zajedno sa svojim saborcima iz Svarko Rejdersa na terenu učinio na polju američkog fudbala osvojivši nekoliko evropskih i austrijskih medalja, predstavljajući tako ne samo njegov rodni grad Inzbruk, već i svoje Veliko Laole i svoju maticu Srbiju, čiju je zastavu posle svakog osvojenog šampionata ponosno podigao u visinu i ogrnuo se njom…

Kakve li divne simbolike u ovom prelepom prazniku i danu!

Priznanje Filipu Vlajiću (u sredini) zlata značka za posebne zasluge u sportu od strane austrijske pokrajine Tirol
Foto: arhiva V. Vlajić

Sjajni spoj naše prošlosti i sadašnjosti s pogledom ka budućnosti ka kojoj koračamo s verom u Gospoda vaskrsloga, kao što su pre više od jednog veka naši slavni preci koračali ka istoj s verom u Boga, za Kralja i Otačastvo, za Krst časni i Slobodu zlatnu. Živela Srbija!