Handri Dejvid Toro – inspirisao Gandija, Tolstoja, Šoa, Prusta, Hemingveja i Martin Luter Kinga


Ko je čovek koji je bio inspiracija Gandiju, Tolstoju, Šou, Prustu, Hemingveju i Martinu Luteru Kingu, postavio je pitanje Bojan Uzelac koji vodi FB stranicu Radioaktivni komarac?

„Otišao sam u šumu jer sam želeo da živim svrsishodno, da se susretnem sa samom suštinom života i vidim da li mogu da naučim ono što me ona može naučiti, a ne da kada mi dođe vreme da umrem, otkrijem da nisam ni živeo. Nisam želeo da živim nešto što nije život, živeti je tako važno; niti sam želeo da praktikujem povlačenje, osim ako nije bilo zaista neophodno. Želeo sam da živim duboko i isisam svu koštanu srž života, da živim tako otporno i spartanski, kao da ću poraziti sve što nije bio život, da sateram život u ćošak i svedem ga na njegov najosnovniji nivo…“

U pitanju je Henri Dejvid Toro. Najpoznatiji je po knjizi Valden, eseju Građanska neposlušnost, meditacijama na temu jednostavnog života u prirodnom okruženju, pozivu na nenasilni otpor i građansku neposlušnost kao izraze protivljenja nepravednoj državi. Na Harvardu je od 1833. do 1837. studirao retoriku, klasičnu filozofiju i matematiku, a nakon studija kratko je radio kao profesor. Međutim, ubrzo nakon toga došao je u sukob sa školskom upravom jer nije želeo da fizički kažnjava učenike, pa je napustio posao i sa bratom osniva privatnu školu „Konkord Akademija“, ali 1842. brat mu umire od tetanusa, a škola se zatvara. Godine 1841. upoznaje Ralfa Valda Emersona koji je kao pesnik i filozof osnovao „Američki transcendentalistički unitaristički pokret“ koji je okupljao veliki broj američkih intelektualaca i iz kojeg je proizašao veliki broj inicijativa za važne promene, kao što su abolicionizam, feminizam i pokret za očuvanje prirode. Neko vreme je napustio grad, i živeo u prirodi, kako bi bolje razumeo sebe i svoju ličnost, naime, njegov cilj je bio da dve godine opstane u prirodi sa minimalnim sredstvima i da se što manje oslanja na civilizaciju, i tako je nastalo njegovo najpoznatije delo Valden. Jula 1846. odbio je da plati šest godina poreza lokalnom poreskom službeniku, jer nije želeo da daje novac vlasti koja je zagovarala robovlasnički sistem i pokrenula rat s Meksikom (1846 -1848.).

Za kaznu je poslat u zatvor, u kojem je proveo samo jednu noć, i, na sopstveno negodovanje, bio oslobođen sutradan, kada je neko njemu blizak (verovatno tetka) platio zaostali porez u njegovo ime (uprkos njegovom protivljenju). Ljutit odlazi natrag u svoju kolibu i piše svoj najpoznatiji esej „Građanska neposlušnost“. To delo uticalo je na mladog indijskog advokata Mahatma Gandija, kao i na Martina Lutera Kinga.