Aleksandar Vasiljević iz Pariza, rodom iz Užica nastavio tradiciju plivanja za Bogojavljenski krst u Parizu


Iako je zbog epidemioloških mera u mnogim gradovima širom Evrope na Bogojavljanje izostalo plivanje za časni krst, mnogi entuzijasti u rasejanju su želeli da se ovaj događaj ipak obeleži, pa makar i vrlo skromno. Jedan od njih je i Aleksandar Vasiljević (42), rodom iz Užica, koji od 2016. živi u Parizu. Za njega je bilo važno da se ovaj veliki hrišćanki praznik i ove 2022. godine obeleži onako kako se vekovima slavio kod Srba – plivanjem za časni krst. I pored strogih epidemioloških mera u Francuskoj Aleksandar je uz dogovor i blagoslov sveštenika srpske crkve Sveta Petke u Parizu Željka Simovića organizovao plivanje za časni krst. Skromno, sa malim brojem ljudi, ali uz veliko olakšanje i želju da se ova manifestacija koja pre dve godine okupila preko 1000 ljudi, ponovi u tom ili u još većem broju, čim pandemiološki uslovi dozvole. I ovoga puta u izboru jezera i samoj organizaciji je učestovao Bojan Pavlović, na čemu mu je Aleksandar prilično zahvalan. A Bojan je pre tri godine pomogao da se nađe jezero u blizini naše crkve Svete Petke u delu grada Bondi i tako je, kako kaže Aleksandar uz blagoslov sveštenika sve i počelo…

Časni krst Aleksandar je naručio u Srbiji. Osveštao ga je otac Željko, a za njega su ove godine plivali pored Aleksandra i Darko Matović i Veljko Kostić. Veliku zahvalnost pored Bojana Pavlovića i oca Željka Simovića duguje i Vladi, Nebojši, Saši Stojičević, Nenadu i Darku.
Aleksandar ističe da je ovoga puta i njegova 15-oto godišnja ćerka Marija izrazila želju da pliva i da će nada da će naredne godine i ona početi da neguje ovu tradiciju. Kaže da je sa svojih 30 godina počeo prvi put da pliva i da od tada stalno to radi. Osećaj, dodaje ne može da se opiše, sreća, radost, zadovoljstvo, pripadnost jednom narodu i veri… sve je izmešano i da je znao da će tako dobro da se oseća da bi još ranije počeo.

Prvi put je plivao u Đetini u Užicu, a potom i na Zlatiboru na Vodicama… Puno mu je srce što su prvi put organizovali da se pliva u Parizu pre tri godine i naglašava da će se boriti, da plivanje za časni krst na Bogojavljanje, preraste u tradiciju u Parizu. Bar dok je on tamo. A biće još, Bože zdravlja, prilično dugo.

Srbi koji su prisustvovali ovom lepom događaju su se zahvalili Aleksandru što neguje ovaj običaj
Foto: arhiva A. Vasiljević

Aleksandar je prilično vezan za crkvu. U crkvenom je odboru i uvek je na raspolaganju ne samo sveštenicima već i svome narodu. Aktivan je u crkvenom životu, seče badanje, nabavlja sve što je za hram potrebno i rado odlazi na liturgije. Voleo bi, kaže, da kada plivanje za časni krst zaživi, i da se, kao u  Srbiji, od svih dobijenih novčanih nagrada pomogne nekim ili nekoj porodici, kojima je pomoć neophodna. Kaže da sve novčane nagrade koje je dobio da je davao dalje, kao i druge nagrade, uglavnom su to bile vredne ikone, a da je zadržavao krstiće i male ikone, koje su rado i danas uz njega. Ovogodišnji časni krst, iako je Aleksandar stigao prvi do njega, predao ga je Veljku Kostiću.

Srce mu je na mestu i ističe da je za sve koji su taj dan došli na jezero nadomak Pariza dan je bio sjajan. Plivanje za Časni krst tradicionalno se održava povodom praznika Bogojavljenja, koji se obeležava 19. januara. Tim činom vernici koji se nadmeću „pokazuju svoj viteški podvig i podsećaju na sabornost, jedinstvo u veri i širenje mira i ljubavi koje je i Isus slao kada je otpočeo sa širenjem hrišćanskog učenja“.