„Moja saradnja sa Teslinom naučnom fondacijom (TNF) započela je pre 13 godina, u tom periodu uradili smo i postavili nebrojeno mnogo Teslinih bista. Pored ukazanog poverenja iz naše saradnje su nastale izuzetne reference i preporuke za mene” – kaže na početku razgovora za Vesti Teslinog naroda, Bojan Mikulić akademski vajar iz Banja Luke, poznati autor Teslinih bista, spomenika, ordena, plaketa, medalja…
Predsednik i osnivač Tesline fondacije Amerike, Nikola Lončar, o vajaru Bojanu Mikuliću kaže: „Bojan je mnogo doprineo radu naše fondacije. Sve što je uradio do sada za nas, sva umetnička dela, radio je volonterski. Pre njega, razni autori su nam tražili astronomske iznose novca, tako da većina projekata nije realizovana. Nakon što se pojavio Bojan, sva su nam se vrata otvorila. Posebno dobar potez, Bojan je učinio 2014. godine kada je, iz Srpskog parka u Klivlendu (Cleveland Cultural Gardens), ukradena bista Nikole Tesle, a Bojan je u rekordnom roku napravio drugu, pa smo nju instalirali kao zamenu”.
Foto: arhiva B. Mikulić
Bojan Mikulić je diplomirao na Banjalučkoj akademiji umetnosti 2009. godine u klasi profesora Slobodana Bijeljca. Veći broj izložbi imao je u Srbiji, BiH i SAD. Brojna su njegova učešća na likovnim kolonijama i kolektivnim izložbama, dela mu se nalaze u Njujorku i Filadelfiji, kao i širom BiH, Crne Gore i Srbije. Akademski vajar Mikulić, rođen je 6. oktobra 1980. godine u Novom Sadu. Poznat je široj javnosti po izradi skulpture Nikole Tesle, koja je pre pet godina postavljena u hotelu Njujorker na Menhetnu. Ali naš svet ga poznaje i po izradi neverovatno lepog spomenika patrijarhu Pavlu, na Palama, kod Sarajeva.
Kada stanete, pred statuu Petera Handkea u Banja Luci, nemačkog Nobelovca, čoveka koji je smogao snage pred licem cele Planete da bude na strani Srbije i Srba, iako suočen sa nerazumevanjem, a ponekad i mržnjom u dobrom delu bivše Jugoslavije i na Zapadu, posetilac ne prestaje da se divi veštini Bojanovih ruku.
Uskoro i u Crnu Goru stižu dve nove Bojanove skulpture – Amfilohija Radovića i Svetog Vasilija Ostroškog koje su trenutno u livnicu u Smederevu.
Pitali smo Bojana šta za njega predstavlja rad na Teslinim bistama.
„Toliko puta sam uradio lik Nikole Tesle u raznim izvedbama da njegov lik već znam napamet. Ipak, uvek je to nov i uzbudljiv izazov jer radim sa velikim poštovanjem. Zahvaljujući Teslinoj naučnoj fondaciji u Republici Srpskoj otvoreno je više Tesla klubova kroz koje sam plasirao nekoliko bista tako da smo i ovde veoma aktivni ”.
U kojim ste galerijama prisutni?
„Mojih radova ima širom sveta – u Turskoj, Americi i Novom Zelandu. U Oklandu, na Novom Zelandu, imam nekoliko radova u jednoj galeriji, tako da je to najdalje dokle su mi radovi „stigli”. Studije slikarstva diplomirao sam na akademiji umetnosti u Banja Luci, ali ono što sam radio i što me je najviše interesovalo je skulptura, tako da sam magistarske studije iz vajarstva upisao i završio u Sarajevu”.
Foto: arhiva: B. Mikulić
Pored spomenika i novi Teslin trg
Na kraju razgovora Nikola Lončar saopštava: „Jedan veličanstven i neobičan spomenik biće postavljen tokom leta 2024. godine, u Republici Srpskoj, u Gradiški. Celi kraj će se promeniti, trg će dobiti ime Nikole Tesle; a u centru će biti postavljen njegov veliki spomenik. Do sada smo instalirali 32 Tesline biste po svetu, a mnoge su date onima koji su uradili nešto značajno za Teslu. Takođe, uručili smo veliki broj medalja, sertifikta i reljefa. Ali bez Bojanove volonterske pomoći, to sve ne bi bilo moguće jer su troškovi ogromni.
Spomenik u Gradiški će biti visok 2,4 metra, a postament oko dva metra. Tu je jarbol koji Tesla drži u ruci, a na vrhu jarbola još jedan metar predviđen je za „gromove ”… Dugo nas je kočila izrada Teslinog transformatora, sada je Bojan našao stručnu ekipu koja to može da izradi. Projekat se radi po mojoj ideji, a dodatna Bojanova veličina je baš u tome što se dobro fokusira i sasluša, šta i kako nosilac ideje želi. On je sve detaljno razradio i dodao svoje umetničko viđenje, pa će se tako „roditi“ jedan divan projekat ”.
Izvor: Vesti Teslinog naroda / Dragan Mišković i Marina Bulatović/
