Srpski narod dominira na starom kontinentu


Nova knjiga dr Marka Lopušine – Enciklopedija srpske dijaspore o Srbima u Evropi

Enciklopedija srpske dijaspore o Srbima u Evropi, izašla je iz štampe u izdanju Službenog glasnika iz Beograda. Autor dr Marko Lopušina, je na 450 strana smestio aktiviste srpske dijaspore Starog kontinenta i srpske institucije u evropskim državama.

Ovo je druga u seriji Enciklopedija srpske dijaspore, koja ima za cilj da neguje kulturu sećanja na naš narod u rasejanju. Prvi tom Enciklopedije je bio o Srbima u prekomorskim zemljama. Ovaj drugi je o evropskim Srbima, a treći, poslednji tom Enciklopedije srpske dijaspore će biti o srpskom narodu u balkanskim državama. Lopušina već je počeo da piše poslednji tom o srpskom narodu u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj, Albaniji, Kipru i Sloveniji.

U Enciklopediji o evropskim Srbima autor piše da su, kako tvrdi kijevski istoričar E. V. Šiškin, pravi preci Srba živeli na ukrajinskoj zemlji u ranom srednjem veku. Ii to u zemlji Bojkiji, koja se nalazi na zapadu Ukrajine. U petom i šestom veku Stari Sloveni su potisnuti od istočnih osvajača, prvo naselili područje između Odre i Labe, zatim Češku, Moravsku, veliki deo današnje Austrije, Panoniju i Balkansko poluostrvo. Istoričari na tim evropskim prostorima prepoznaju Srbe Bojki, pa Raci, Kavkaske Srbe, Lužičke Srbe i Srbe na Balkanskom poluostrvu.

„Na prostoru današnje Srbije i Balkana naš narod se pominje 822. godine. Kada se točak istorije okrenuo, Srbi su počeli da se vraćaju u prastari zavičaj, na sever Evrope. Istoričari beleže od Kosovskog boja 1389. godine osam velikih seoba Srba. Najviše je upamćena seoba 60.000 Srba u Ugarsku, koju je vodio patrijarh Arsenije Treći Čarnojević u leto 1690. godine. Ova četvrta seoba je trajala četrdesetak dana, a Srbi su naselili Mađarsku, Austriju, Hrvatsku, Rumuniju, Sloveniju i došli do Češke. U Rusiju i Ukrajinu formirali su dva grada-države: Novu Serbiju i Slavjano-Serbiju. Srbi koji su u ovom talasu preplavili Evropu udarili su temelje srpske zajednice, koja je u narednom periodu neprestano rasla“, tvrdi dr Marko Lopušina.

U Austrougarskom carstvu živelo je milion Srba. Tokom Prvog svetskog rata njih 100.000 je dezertiralo i prebeglo u Carsku Rusiju. Među ovim Srbima bilo je pripadnika našeg naroda iz Bosne, Dalmacije i Crne Gore. Tako je carska Rusija opet postala veliko srpsko otečestvo.  U Velikom ratu su Srbi kao ranjenici i izbeglice boravili i potom živeli u Grčkoj, Italiji i Francuskoj.

Drugi svetski rat je opet pokrenuo Srbe u seobe. Prvo su kao pripadnici Jugoslovenske kraljevske vojske zarobljeni i smeštani u logorima širom Nemačke, Austrije, Mađarske, Poljske, Skandinavije i Italije, a potom su kao antikomunisti bežeći od Titove Jugoslavije, iz oslobođenih logora naseljavali i Veliku Britaniju, Francusku, Španiju, zemlje Beneluksa. „Tamo gde su Srbi kao iseljenici pustili korene i tamo gde je SFRJ potpisala ugovor o izvozu radne snage krenuo je sedmi talas naših ljudi. Zemlja Starog kontinenta od šezdesetih godina prošlog veka naseljavaju radnici na privremenom radu, koji su u međuvremenu do 21. veka izrasli u prave evropske iseljenike. Samo u Nemačkoj ih ima pola miliona naših ljudi. Posle radnika u države EU su se iseljavali intelektualci, stručnjaci, sportisti, umetnici i studenti. Na Starom kontinentu ima nas u 35 država oko milion. Svojom pameću i radom iseljeni Srbi su osvojili vrhove evropske privrede, umetnosti, kulture i sporta“,tvrdi dr Lopušina.

dr Marko Lopušina

Podseća nas da su naši radnici na privremenom radu u Nemačkoj izgradili ovu zemlju i uložili rad vredan 60 milijardi evra. Izgrađena je i Skandinavija naporom vrednim 30 milijardi evra. Poslednjih decenija zemlje EU postale su stanica seoba radnika, stručnjaka, studenata. Samo u Rusiji ima 80.000 naših radnika, građevinara, ali i studenata.

„Najveća koncentracija Srba iz svih otadžbinskih zemalja i matice Srbije jeste u Austriji. Ima nas oko 300.000. Beč je sa 189.000 Srba danas glavni grad srpske dijaspore. U njemu su se školovali i radili srpski intelektualci, pa je Beč i centar srpske kulture. Vuk Karadžić Stefanović je tipičan primer Srbina koji je pola veka živeo i radio u Evropi, ali se vratio u Srbiju“, dodao je autor.

Naglašava da  samo Srbi u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji imaju status nacionalne manjine, a da u ostalim evropskim državama imaju status etničke grupe, što otežava njihov politički položaj. Ipak, i pored toga Srbi dominiraju u evropskoj dijaspori, jer imaju oko 100.000 toponima sa srpski imenima, stotinu svojih diplomatskih predstavništava i hramova SPC, oko hiljadu uglednih ličnosti. Među kojima su odrednicama u Enciklopediji obrađeni, na primer, Dejan Ilić iz Nemačke, Mirko Latinović iz Rusije, Zoran Kalabić iz Austrije, Stane Ribič iz Slovačke, Filip i Madlena Cepter iz Monaka.

„Ova knjiga je pokušaj da opišem istoriju života Srba nekad i sad severno od Balkana, gde je naš narod našao svoje novo utočište. Poštujući izreku Vuka Stefanovića Karadžića: „Srbi – svi i svuda, ma gde bili!” – potrudio sam se da zapišem sve najznačajnije srpske institucije i ličnosti na prostoru centra Starog kontinenta, jer oni predstavljaju suštinu bitisanja našeg naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Evrope“, rekao je dr Marko Lopušina.   

Za portal Rasejanje.info Svetlana Matić