Nema ništa lepše nego prenositi tradiciju svojih predaka sa kolena na koleno kako bi se puno toga sačuvalo od zaborava i kako bi se lepota i duh prošlosti prenela na mlađe generacije.
Bratstvo Samardžića (oko 400 pripadnika) ove godine se okupilo u Ivanjici po deveti put kako bi nastavilo ovu lepu tradiciju. A Samardžića ima svuda i došli su sa svih strana, iz Republike Srpske, Crne gore i Srbije. Predsednik Sabora bratstva bio je Žarko Cetkov Samardžić koji je sa svojim saradnicima u pravom smislu bio domaćin sabora.
Sabor je započet okupljanjem kod crkve Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene, u kojoj je održan pomen svim preminulim i stradalim Samardžićima. Svečana akademija je održana u Domu kulture u Ivanjici uz predivan program ispunjen sećanjima na zajedničke pretke. Pridivno guslarsko i izvorno pojanje kao i bogat folklor dali su upečatljivu sliku ovom saborovanju bratstva. U foajeu doma bile su izložene dve knjige Nade Petrović rođene Samardžić, popis žrtava bratstva Samardžić u Prvom svetskom ratu i Samardžića u Velikom ratu i vojsci Kraljevine SHS / Jugoslavije 1914-1941.
Foto: arhiva V. Gregović
Nakon akademije uz dobar ručak, predivnu muziku i fantastičnu atmosferu družili su se Samardžići i upoznavali. Došlo je mnogo mladih što je jako dobro i važno pošto se ideja druženja i naše nasleđe prenosi na mlađe generacije. Svi smo bili baš kao prava porodica. Pevalo se i igralo ali ciklus pesama sa Kosova i Metohije sve je digao na noge.
Sledeći sabor zakazan je za tri godine. Na redu je Crna Gora i ne sumnjam da će biti opet fantastično. Ja lično želim da se još jedanput zahvalim svim Ivanjčanjima na srdačnom dočeku na predivnoj organizaciji a posebno jedno veliko hvala celokupnom organizacionom odboru Zdravku Samardžiću, Živku, Žarku, Novici i Miši. Dragi moji Samardžići zbogom i ako Bog da vidimo se za tri godine u Crnoj Gori.
Vikend u Ivanjici ostaće mi u dugom sećanju kao i povratak u Crnu Goru gde sam bila na odmoru. Povratak preko planine Mucanj, pa onda preko Jabuke i spustanje na Đurđevića Taru. Šta lepše nego biti u društvu mog brata Slobodana i bratanaca Ivana i Miloša i uživati u lepotama i živopisnim predelima Srbije i Crne Gore, istakla je Vera Gregović, koja je i autor ovog teksta.
Za portal Rasejanje.info Vera Gregović, rođena Samardžić iz Štutgarta
