Inspirisani saradništvom Vuka Karadžića i Getea, koji je dostao doprineo Vukovoj svetskoj slavi, te Geteovim prevodom balade Hasanaginica, učenici starije grupe, koji nastavu pohađaju u Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu na Majni, odlučili su da sa svojom nastavnicom Bojanom Rakonjac realizuju projekat Vuk Karadžić i Gete. Projekat je obuhvatio tri časa zaokružena i krunisana posetom Geteove kuće u Frankfurtu.
Foto: arhiva B. Rakonjac
„Oni su najpre još jednom prošli kroz život i rad Vuka Karadžića. Uz interaktivnu priču, multimedijalne sadržaje i kviz, obnovili su biografiju našega reformatora i istakli najvažnije tačke njegovih postignuća. Zatim je usledio čas posvećen uporednim biografijama velikana. Ovoga puta akcenat je bio na međuvršnjačkom učenju. Stoga su učenici dobili zadatak da naprave prezentacije preko kojih će svojim drugarima predstaviti Vukovo detinjstvo u Tršiću i Geteovo u Frankfurtu, gradu u kojem i oni sada odrastaju. Saznali su da je pesmu o Hasanaginici prepevao dvadesetpetogodišnji Gete 1775. godine – više od jedne decenije pre Karadžićevog rođenja, ali i o simpatijama čuvenog nemačkog pisca prema našoj narodnoj poeziji uopšte”, istakla je nastavnica Bojana Rakonjac.
Kako je dodala, „logično je bilo zatim se posvetiti čitanju i tumačenju Hasanaginice”. „Balada o ženi i čoveku koji su toliko voleli jedno drugo da je razlaz za oboje bio težak, a opet neizbežan, navela ih je da razmišljaju o patrijarhalnom vaspitanju, položaju žene i pitanju: Da li je Hasanaga kriv? Odgovor na ovo pitanje pokušali su naći kroz aktivnost ,,Sudnica u učionici”, gde su podeljeni u dve grupe slobodno iznosili svoje mišljenje i stavove, ali imali i priliku da uđu u tuđe cipele”, ispričala je nastavnica Bojana.
Ceo projekat zaokružen je obilaskom Geteove rodne kući u Frankfurtu. Ukrašena stilskim nameštajem i slikama, ova kuća pruža autentično okruženje u kojem je Gete proveo mladost i napisao ,,Jade mladog Vertera”. Knjige, pokućstvo, nameštaj, slike – svaki predmet nosi priču za sebe i svedoči o načinu kako se nekada živelo i razmišljalo. Posebnom utisku doprinela je i činjenica da su o životu poznatog nemačkog pisca i njegove porodice slušali na srpskom jeziku, a od strane kustosa Slobodana Adenskog, koji je istoriju studirao u Beogradu.
Ovakav način projektne nastave pokazao se kao jako delotvoran i uspešan, jer je kod učenika probudio znatiželju, radoznalost i misao o univerzalnim vrednostima koje ne znaju za vreme i prostor, istakla je Bojana Rakonjac, nastavnica Srpske dopunske škole u Hesenu.
Nastava na srpskom jeziku je održava u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije.
