Poljoprivredna škola u Valjevu prva je srednja Poljoprivredna škola koja je osnovana u Srbiji. Sto godina od osnivanja ova škola s pravom nosi epitet uspešne obrazovne ustanove. Poljoprivrednu školu danas prepoznaju kao rasadnik odličnih kadrova u poljoprivredi , a proizvodi škole na daleko su poznati. Poljoprivredna škola sa Domom učenika ove godine obeležava 100 godina od osnivanja , a direktor škole Milan Gajić kaže da se prvi počeci vezuju za 1898. godinu.
„Te godine na mestu današnje škole osnovan je jedan rasadnik koji je imao ulogu u obrazovanju mladih ljudi tog vremena kroz kratkotrajne kurseve. Obzirom da je tada proizvodnja semenskog sada slabo bila razvijena , rasadnik je imao zadatak da gaji najbolje sorte i u ratarstvu i stočarstvu. Već 1905, godine osniva se Ogledna poljoprivredna stanica koja je imala još širu ulogu , a već 1912 . godine osniva se Okružna poljoprivredna škola ili kako bi sada rekli niža poljoprivredna jer je imala samo dva razreda i tu su dolazili sinovi imućnih seljaka kako bi posle stečeno znanje primenjivali na svojim imanjima. Postojao je samo jedan smer i učilo se sve što je tada bilo aktivno iz poljoprivredne i stočarske proizvodnje“, priča Gajić o počecima škole.
Na žalost početak Prvog svetskog rata prekinuo je rad škole iz koje je praktično izašla samo jedna generacija učenika. Kasnije, 1921. godine ponovo počinje upis u školu , a u nju se upisuju deca iz cele tadašnje Jugoslavije. „To su bila mahom ratna siročad i tu je samo jedna generacija završila školovanje. Kralj Aleksandar i Vlada donose odluku i Uredbama iz te 1921, 1922. godine osnivaju prvu srednju Poljoprivrednu školu u Srbiji baš ovde u Valjevu. Prva školska godina počela je21. oktobra 1923. godine. U tadašnjoj državi Kraljevini Srba , Hrvata i Slovenaca bile su pre valjevske samo dve poljoprivredne škole, jedna u Mariboru, druga u Zagrebu. Srbija je takvu školu dobila u Valjevu. Bilo je nižih škola , ali srednja , srednja je prva ova naša škola“, kaže Gajić.
Škola je od najranijih dana 1927. godine imala svoj internat koji je postojao na prostoru današnjeg Doma , a sam objekat podignut je 1912. godine dok je upravna zgrada sadašnje škole sazidana čak pre zgrade Valjevske gimnazije 1905. godine.
„Taj internat je radio sve do sedamdesetih godina jer su tada razvili autobuski prigradski prevoz koji je nekoliko puta u toku dana saobraćao pa su deca putovala. Dosta kasnije se pokazalo da škole koje imaju Domove imaju dosta olakšan pristup praktičnoj nastavi. Recimo kod teljenja krave veterinari ako su u Domu mogu tome prisustvovati i u večernjim satima , a ako nisu tu ne mogu. Svi izgrađeni objekti su u funkciji nastave. Izgrađena je laboratorija, mlekara , škola je uvek bila jako ugledna. Za vreme Drugog svetskog rata u školi su bili nemački vojnici , a posle rata škola je bila pretvorena u bolnicu. Već od 50-tih godina na ovamo škola počinje ozbiljno da se razvija. Devedesete su bile težak period za školu zbog ekonomske krize , a usmereno obrazovanje nije stavljalo akcenat na praktičnu nastavu. Za nas je ta obuka jako bitno. Ali i to je prebrođeno, u bombardovanju je škola pretrpela oštećenja , ali smo to sanirali”, kaže Gajić.
Značajno kasnije 2003.godine škola je pokrenula inicijativu i već 2008. godine završen je Dom učenika u kom danas boravi 104 učenika. Gajić posebno ističe uspehe učenika na Domijadi gde su ostvarena prva mesta. Sama škola danas funkcioniše u tri segmenta : teoretska nastava u opremljenim kabinetima, Dom učenika sa uslugom smeštaja , hrane i različitih oblika sekcijskog rada i treći deo je školska ekonomija koja podrazumeva poljoprivredno zemljište, objekte i opremu. „Imamo i veterinarsku ambulantu gde naši tehničari imaju praktičnu nastavu , pekaru, mlekaru, mesaru, radionicu za preradu voća i povrća i destilaciju alkohola. Tu je školski park i botanička bašta lekovitog bilja koji je oformljen u saradnji sa Institutom Josif Pančić . Obrađujemo 60 hektara zemljišta , država je vlasnik zemljišta , a mi smo uknjiženi korisnici. Gajimo većinu ratarskih kultura , tu je i povrtarska kultura . Na stočarstvu imamo krave, svinje, ovce, koke nosilje , konje, a za potrebe obuke učenika imamo i mali zoo vrt gde imamo jelene, lame, berberske ovce, patuljaste koze itd. Sve što proizvodimo u funkciji je obuke učenika. Radimo na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Naša ekonomija se sama finansira počev od goriva, koncentrata, raznih smeša koje su potrebne, opreme za plastenike, tu su i lekovi i sve što je potrebno jednom rečju ekonomatu. . Jedan deo proizvoda koristimo za ishranu učenika , a jedan deo prodajemo kako bismo finansirali sve navedeno”, navodi Gajić i s ponosom ističe da su sadnice iz rasadnika škole nadaleko tražene: „Sve radimo uz nadzor ministarstva poljoprivrede i uz sertifikate koji su potrebni. Zato kada ljudi vide da je to kvalitetno uvek se vraćaju”.
Škola trenutno ima malo manje od 500 učenika i 107 zaposlenih bez kojih, po rečima direktora škola ne bi bila to što jeste danas. Sve manje ljudi na žalost želi da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom pa se ta činjenica odražava i na broj zainteresovanih za učenje o poljoprivredi. „Poljoprivreda traži dosta ulaganja, opreme koja je skupa i mnogo rada . To je jako složeno baviti se poljoprivredom. Nekoliko godina već opada broj učenika širom Srbije i to je primetno i kod nas , ali na svu sreću ne u velikim razmerama. Imamo dosta učenika koji školu doživljavaju kao zdravu i motivišući sredinu, imamo dobre nastavne planove i naši učenici nastavljaju školovanje , nedavno je naš učenik doktorirao na farmaciji . Anketirali smo roditelje i učenike zašto su se opredelili baš za ovu školu i različiti su bili odgovori, reći ću da je nekima bitno i to kakve rezultate u radu škola postiže. Evo koliko pre dva dana iz našeg ekonomata krava je pobedila na izložbi Kolubara. U njenom gajenju naši učenici učestvuju tako da je to priznanje i za njih da su dobro odradili posao. Ljudi vide naše voćnjake, vide mehanizaciju pa im je bitno da deca dođu i obuče se i oko mehanizacije. Iz godine u godinu različite stvari interesuju decu pa nekad imamo više veterinara , nekad stočara, nekad prehrambeni smer izazove veće interesovanje”, objašnjava Gajić.
U planu škole u narednom periodu je i formiranje radionice za biotehnologiju gde će se proizvoditi sadni materijal iz strukture tkiva biljke pri čemu se u potpunosti dobijaju biljke koje imaju genetske osobine matične biljke. Namera škole je da u narednim godinama privede i nameni objekat nekadašnjeg hotela Narcis. U sklopu proslave i obeležavanja jubileja Poljoprivredna škola ove nedelje organizovala je niz dešavanja , a za danas je predviđena i Svečana akademija u Centru za kulturu.
Izvor: www.vamedia.info
