Sutra, u nedelju 08.10.2023. Srbi u Marseju će odati pomen kralju Aleksandru I Karađorđeviću, koji je 9. oktobra 1934. godine ubijen zajedno sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova Republike Francuske Luji Bartom. U 9 časova Srbi će se sastati na Trgu Šarl de Gol kod mesta atentata gde će biti održan govor a potom i položeno cveće.
U 10h kod spomenika (kod prefekture), 10 Rue de Rome, biće održan pomen i polaganje venca, dok će sveta liturgija biti služena u 11 časova u hramu koji Srbi koriste, u Rue Henri Bosco, u Vitrolu (Vitrolles)
Sudbonosnog 9. oktobra 1934. godine kralj Aleksandar I Karađorđević je nakon puta preko Cetinja i Dubrovnika, stigao u Marselj, u kome je trebalo da otpočne svoju zvaničnu posetu Francuskoj.
U 16 časova napustio je palubu jugoslovenskog razarača kojim je stigao do Francuske. Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marselju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.
Kralj Aleksandar je u pratnji ovih zvaničnika seo u otvoren automobil iako je bilo predviđeno da se vozi blindiranim vozilom. Zbog konjice koja je išla ispred, povorka se kretala veoma sporo, a kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu. Oko 16:20 časova začuli su se pucnji koji su zauvek promenili istoriju Jugoslavije. Vlado Georgijev Černozemski upisao se u anale kao čovek koji je u Marseju ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića i ranio francuskog ministra unutrašnjih poslova Žan Luj Bartu koji je kasnije preminuo od rana.
U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, prema zvaničnim izveštajima, ne izgovorivši ni jednu reč.
Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde mu je pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar I Karađorđević od Jugoslavije izdahnuo je ne dolazeći svesti.
Černozemski je bio član Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO) koja je imala za cilj stvaranje nezavisne države Makedonije. Umesto toga, organizacija je kasnije postala instrument bugarske politike na Balkanu. Zaverenici koji su stajali iza Černozemskog imali su za cilj rušenje Jugoslavije koju su smatrali tamnicom naroda koji žive pod srpskom dominacijom.
Foto: Vikipedija – spomenik u Marseju posvećen kralju Aleksandu Karađorđević i ministru Luju Barton.
