Minule nedelje parohijani u Kelnu ispratili su u penziju svog omiljenog sveštenika protojereja-stavrofora Neđe Janjića, koji je posle 44 godine vrlo vredne službe otišao u starosnu penziju. On je, pored paroha u Kelnu bio i arhijerejski namesnik. Osoba je, koja je dala veliki doprinos na očuvanju i negovanju vere. Protekle godine otac Neđa je odlikovan jednim od najviših crkveno-društvenih priznanjem koje po blagoslovu episkopa sremskog Vasilija, Fondacija „Vožd Đorđe Stratimirović” i Centar za razvoj Šajkaške dodeljuje najistaknutijim crkvenim, ali i javnim radnicima za izuzetne doprinose u očuvanju i negovanju vere, srpske kulture i tradicije. Za njega je tada rečeno da je radio ne samo na negovanju srpske kulture i duhovnosti, nacionalnog identiteta, već i na organizaciji srpske zajednice u dijaspori na zdravim temeljima svetosavlja i savesnom obavljanju svešteničke dužnosti, kroz više od četiri decenije.
Osoba koja je na početku svoje svešteničke karijere bila u zatvoru u Zenici, se nije dala sprečiti u daljoj misiji, već je „jačao u ljubavi i veri i činio sve za očuvanje, razvoj i procvat svog, srpskog pravoslavnog naroda”.
„Život oca Neđe svedoči da nije važno protiv kolike sile se boriš već kakvu svetinju braniš, a njegova duša je bila njegova najveća svetinja. Čojstvo, junaštvo, fizička i duhovna lepota, autoritet, tananost duše, poverenje u Boga su vrline koje su krasile vožda Stratimirovića, ali iste krase i našeg protu”, istakao je protojerej Mladen Janjić o Neđi Janjiću.
Na ispraćaju u penziju protekle nedelje on se svojom besedom obratio vernicima i parohijanima, zahvalio na saradnji i dodatno se zahvalio mnogobrojnim sveštenicima koji su došli da ga isprate zajedno sa mitropolitom Joanikijem i vladikom Grigorijem.
Foto: CO Keln
Mnogobrojni sveštenici iz Nemačke i otadžbine došli su na ispraćaj u penziju ocu Neđi
Prenosimo njegovu besedu:
Znajući da ništa ne biva bez volje živog i večnog Boga, iz dubine moga bića osećam da se i danas izvršava i ostvaruje velika tajna Božijeg promisla, koji me je uvek u životu vodio i pratio. Zato sa ovog svetog mesta u ovom svečanom trenutku, u dubokoj molitvenosti, u strahu i trepetu poklanjam se i zahvaljujem Bogu živome, Trojici jedinosuštnoj i nerazdjeljivoj za preveliku milost ukazanu mojoj smernosti u proteklih 44 godine svešteničke službe.
U dubokoj odanosti zahvaljujem i blagodarim visokopreosvećenom mitropolitu Crnogorsko-primorskom Joanikiju, episkopu Diseldorfskom i nemačkom Grigoriju što su izvoleli udostojiti nas sve zajedno kao crkvu Božiju a i mene kao ličnost njihovim dolaskom, služenjem svete liturgije i njihovim toplim molitvama prizivajući blagoslov Božiji i blagodat Svetog Duha na sve nas.
Srdačno zahvaljujem braći sveštenicima koji veličaju svojim svečanim sadejstvom i prisustvom ovaj važni događaj moga života. Ne mogu a da se ovoga časa ne setim sa sinovskom ljubavlju moje drage majke Radojke i oca Veljka i da im se još jednom od srca zahvalim što su svojim trudom zasadili plemenitu lozu u duši mojoj na koju se nakalemila blagodat Božija koja me je rukovodila u životu.
Neka je hvala i svim mojim učiteljima i profesorima koji su se trudili i zalagali da od mene stvore korisnog člana društva i dobrog delatelja na njivi gospodnjoj. U ovom za mene veličanstvenom času ja se zahvalno sećam svete uspomene blaženopočivšeg mitropolita Dabrobosanskog Vladislava (Mitrovića) koji me je rukopoložio u sveštenički čin i koji je za sve vreme mog i moje porodice stradanja bio revnosni učitelj i saosećajan roditelj.
Foto: CO Keln
Sećam se i svih onih koje je Bog dopustio da upoznam u zatvoru u Zenici, sa kojima sam delio prostor i koji su učinili da postanem snažnija ličnost i da pobedim u svojoj bitci. Neka se blagoslov Božiji izlije na njih svojom velikom ljubavlju. Opraštam i svima onima koji su doprineli da se tamo nađem. Želim danas i da se setim mojih kolega sveštenika, prote Borivoja Kosorića i prote Tome Markovića sa kojima sam delio parohijski život i koji su doprineli da budem bolji i revnosniji sveštenik. Sa velikom zahvalnošću se sećam i svih mojih parohijana sa Borika, iz Goražda, iz Dortmunda i Altene koji su svojom ljubavlju i pažnjom zaslužili neizbrisiv trag u mom srcu.
Smatram za naročitu milost Božiju moj boravak ovde u Parohiji kelnskoj. Bog je blagoizvoleo da ovde u ovom gradu vrati mojoj porodici ono nasilno oduzeto vreme. Ne samo da vrati vreme već i da umnoži tajne ljubavi. Nije mi bilo pruženo da uživam kao roditelj u prvim koracima života moga sina Mladena ali sam dočekao, gledajući ga svakodnevno licem ka licu, njegovo punoletstvo u svešteničkoj službi. Naša ljubav i uzajamna pažnja koju smo ostvarili je dar od Boga i plod zajedničkog služenja svete liturgije na kojoj je Hristos nevidljivo bio sa nama i hranio nas prečasnim Telom i prečasnom Krvlju Svojom.
Dočekao sam da uživam u prvim koracima Lazara, Rastka, Milice, Nemanje i Anastasije, mojih unuka, dece oca Mladena i moje snajke protinice Marine. Ja odlazim mirnog duha u penziju jer znam da crkvi i srpskom narodu ostavljam najbolje od sebe u mom sinu svešteniku Mladenu.
Mojim najmilijim ćerki Radojki,sinovima Đorđu i Jovanu blagodat od Boga i velika zahvalnost što oca i majku činite ponosnim svim vašim delima i ljubavlju koju nam pokazujete.
Hvala blagočestivom narodu kelnske parohije koji je podržao mene i oca Mladena , kao i naš odnos ne praveći nikakvu razliku među nama. Gledali ste nas kao jedno i zaista Otac i Sin su jedno. U ovoj parohiji sam se sa mnogima duhovno srodio i mnoge očinskom ljubavlju zavoleo. I znajte da neću dopustiti da iz mog srca izađete nego ću i dalje da vas se molitveno sećam.
I na kraju ono najvažnije spoznanje. Neću biti neskroman i neučtiv ako pred svima ovde danas posvedočim ono što duboko osećam a to je da me Bog kroz čitav ovaj moj život voli. To ne da verujem nego znam jer mi je podario najboljeg za mene životnog saputnika moju suprugu protinicu Alku bez čijeg smirenja, podrške, pažnje, istinske ljubavi i požrtvovanosti nikada ne bih izneo sva životna iskušenja koja su pred mene stavljana i ne bih bio ovaj što jesam. U oblikovanju moje ličnosti kao sveštenika ona ima velike zasluge i na tome joj veliko hvala. Podneli smo veliku žrtvu u samom početku ona sigurno i veću. Krst koji smo zajedno podigli i danas zajedno nosimo. Zajedno smo prošli kroz mnogo toga. Delili smo radosti i tuge, zajedno smo se molili i Boga i njegove darove slavili, podržavali jedno drugo u teškim i radosnim trenucima. Zajedno smo rasli u veri sa nadom da će nas Bog pogledati i u večnosti kao i u ovom životu.
Draga braćo i sestre, hvala svima vama na ljubavi. Želim da znate da odlaskom u starosnu penziju ne povlačim se iz vaših života. Vaša vera, ljubav i podrška kojim su me obogatili pruža će mi snagu da vas i dalje nosim u svojim molitvama i sećanju. Hvala vam na svim trenucima koje smo zajedno proživeli. Neka vas Božiji Blagoslov prati zauvek.
Zajedno u ljubavi, u ljubavi do večnosti. Amin.
