„Moja majka izgubila je svu decu, koju je rodila u ranijim godinama, i mnoge godine bila je bez dece. Zatim je, kada je već ušla u tridesete, rodila dve kćeri. Ja sam se rodio kada je ona već prešla četrdesetu godinu, i ona je čvrsto verovala da joj je taj dar došao, jer je Bog uslišio njene mnoge tople molitve: da joj podari muško čedo.
…stiže mi jednog dana tužno pismo moje sestre: moja majka, svetiteljica moja nije više među živima! Toga, dana zavetovah se da ću njenu slatku uspomenu ovekovečiti na najbolji način za koji bude sposoban ovako mali smrtnik kao što sam bio ja. Dvadeset i sedam godina kasnije, Srpska Akademija Nauka objavila je: da će prihod od zaklade, posvećene uspomeni Olimpijade Pupinove, biti svake godine utrošen na to’ da se lep broj siromašne školske dece u Staroj Srbiji i Makedoniji pomogne u školovanju” – Mihajlo Pupin
Dana 4. juna 1914. godine Mihailo Pupin je osnovao fond pod nazivom Fond Pijade Aleksić-Pupin. Ovim Fondom je želeo da izrazi „blagodarnost materi koja ga je pod teretom teških žrtava uputila iz seoske škole u višu varošku školu, mada sama u svom detinjstvu nije videla ni seosku školu, niti je ikad imala prilike da izuči veštinu pisanja i knjige. Ja sam uveren da danas ima veliki broj takvih srpskih matera u novooslobođenim krajevima, pa zato rado otkidam od mojih usta da njima malo olakšam teret školovanja njihovih sinova”.
Novčana sredstva ovog fonda korišćena su tako što je od prihoda Fonda svake godine ustanovljeno po dvanaest nagrada od po 100 dinara i dvanaest nagrada od po 50 dinara za učenike u Skoplju, Štipu, Bitolju, Ohridu, Prilepu, Prištini, Prizrenu, Tetovu, Novom Pazaru, Peći i Debru. Nagrade su se dodeljivale za temate iz književnosti i istorije i za guslarska takmičenja, tj. za takmičare koji uz gusle pevaju ma koju pesmu iz zbirke Vuka Stefanovića Karadžića.
Foto: Rasejanje.info
Izložba posevećena Pupinu bila je u Istorijskom muzeju u Beogradu
Na jednom od panoa se nalazio i citat njegove majke Olimpijade
