Dva puta godišnje, kolektivno, sprska zajednica u Francuskoj odaje poštu palim srpskim junacima, koji su, boreći se za slobodu svoga naroda, svoje kosti ostavili daleko van svoje zemlje, bez mogućnosti da ih njihovi najbliži ikada posete ni ti da im na njihovom grobu zapale sveću. Mali broj tih junaka u Velikom ratu je mogao da bude sahranjen pod punim imenom i prezimenom i da ostavi mogućnost nekom svom pokoljenju da ga možda jednog dana pronađe. Drugi na grobovima imaju samo ime ili prezime preuzeto iz zdravstvenog kartona, a neko nema ništa. Mnoga imena su i pogrešno zapisana. Ipak važno je i za svaku pohvalu da srpski narod u rasejanju sve pamti, da ima dušu, saosećanje, želju, potrebu i dužnost da svojim precima oda počast, seti ih se i neki drugi dan a ne samo na dane komemoracije, upali im sveće, zahvali se za njihova nezaboravna i besmrtna dela, za slobodu koju su nam dali.
I ovoga novembra, po Danu primirja, srpska zajednica se uz parastos poklonila senima palih 747 ratnika koji su sa fronta prevoženi u francuske bolnice od Tulona do Pariza. Prvi vojnik je sahranjen 1914. godine, poslednji po završetku rata. Na istom groblju je sahranjen i kasnije ubijeni Esad-paša Toptani, koji je omogućio prelazak srpske vojske preko Albanije.
Foto: Savez Srba Francuske
„Velika nam je čast što smo i na ovaj dan kao i svake godine obeležili pomen u čast naših junaka koji su položili svoje živote za našu slobodu”, istakao je potpredsednik Saveza Srba u Francuskoj David Jakovljević, koji je bio i koordinator ovoj centralnog događaja. Prisutne je pozdravio predsednik Saveza Đuro Ćetković. Inače Savez Srba Francuske godinama organizuje ovu komemoraciju.
Predstavnici srpskih organizacija su govorili na ovoj manifestaciji, kao i gosti – među njima pukovnik specijalnih jedinica Francuske armije i prijatelj Srbije Žak Ogar, zatim čuvar vatre Trijumfalne kapije pukovnik Filip Renije. Prisustvovala je delegacija Senegala, koja je bila saveznik Srbije u Velikom ratu. Trebala je da bude prisutna i delegacija Maroka, ali je za ovu godinu stiglo izvinjenje da su sprečeni uz obećanje daće od naredne godine biti uz srpski narod. Po prvi put na ovo vojničko groblje je stigao i venac grada Pariza u ime gradonačelnice An Idalgo.
Svim gostima se posebno zahvalio potpredsednik Saveza Jakovljević. Pukovniku Ogaru, zbog borbe za srpski narod. Poznato je da je upravo zbog sprskog naroda završio svoju vojnu karijeru. Tokom NATO bombardovanja se na Kosovu i Metohiji suprotstavio svojim kolegama iz drugih država i časno i bez trunke kolebanja branio srpski narod. Otvoreno je pričao o tome šta se dešavalo na KiM i svoj stav je izneo u knjizi „Evropa je umrla u Prištini”, u kojoj je između ostalo opisao i zločine, koji su počinjeni nad srpskim narodom. Čuvar vatre Trijumfalne kapije Filip Renije (koji je takođe bio deo mirovne misije na Kosovu i Metohiji) je poslednjih godina na komemoracijama sa Srbima. On je svoje dugogodišnje prijateljstvo i poštovanje prema srpskom narodu u više navrata dokazao a ostao je upamćeni njegov gest kada je ovoga leta posetio Jasenovac i odao počast svim palim žrtvama. „On je otišao i to uradio. A nije morao. I mnogo mu hvala na tome”, naglasio je Jakovljević u ime sprske zajednice u Francuskoj. Zahvalnost je otišla i vojnom atašeu Senegala, uz posebne reči da se sprska zajednica raduje što je sa njima i što su u to vreme predstavnici njegovog naroda pomogli našem narodu.
David Jakovljević i Filip Renije / pukovnik Žak Ogar
Foto: Savez Srba Francuske
Pored predstavnika Na ovoj komemoraciji prisustvovala je i ambasadorka Srbije u Francuskoj Ana Hrustanović sa saradnicima, kao i delegacija Crne Gore, koji su, kao i predstavnici mnogih srpskih udruženja u Francuskoj i pojedinci položili vence.
Učenici Srpske dopunske škole kao i mladi KUD Biser i Mladost učestvovali su u programu. „Savez Srba Francuske nastavlja sa svojim radom na očuvanju interesa našeg naroda u Francuskoj kao i na očuvanju naše kulture, jezika i tradicije. Hvala vam svima što smo se i po ovako lošem vremenu okupili u velikom broju!”, dodao je, u ime Saveza, Jakovljević, koji se posebnim rečima zahvalio mladima koji su bili tu: „Hvala vam što ste tu. Pada kiša, nije toplo ali niko ne puca na nas i nismo u blatu, ni ti u opasnosti. Možemo za njih i da kisnemo i zato vam još jednom hvala”.
Ova komemoracija ostaće upamćena i po počecima otvaranja srpske zajednice prema svetu i zahvalnosti za svu vrstu pomoći pružene tokom Velikog rata. Srbija i srpski narod to ne zaboravljaju kao što se ne zaboravlja ni hrabrost svojih vojnika, čiji podvig je besmrtan.
Milutin Maksimović, Vidan Radosavljević, Lazar Lazarević, Milorad Mitić, Desimir Aleksić, Atanasije Tasić, Todor Stevanović, Dragoljub Petrović, Dragi Dobrosavljević, Janković Milutin… samo su neka od imena večnih junaka koji počivaju na srpskom vojnom groblju u Tiljeu…
Svako ko želi da vidi i doživeli tragediju jednog malog naroda treba da poseti ovo sveto mesto i mnoga druga po Evropi, da oda poštu palim vojnicima i borcima jedne male zemlje, koji nikoga nisu molili za pomoć već su puškama i svojim telima branili i odbranili svoju zemlju pred daleko moćnim neprijateljem.
