Dr Jelena Jelka Popadić, srpska naučnica i lekarka, rođena je u Parizu 1886. gde je u to vreme službovao njen otac. Gimnaziju je završila u Beogradu, a medicinske nauke na Univerzitetu u Nansiju 1911. Nakon završenog fakulteta, bila je izabrana za lekara bolnice Brocca u Parizu. Mogla je tada da tamo i ostane i radi, ali ne. Vratila se u domovinu i stala rame uz rame sa muškarcima lekarima u rezervnoj vojnoj i okružnoj bolnici u Aleksincu. Za vreme rata 1912/13. god. vršila je dužnost sreskog lekara srezova moravskog i aleksinačkog i bila ujedno upravnik Aleksinačke okružne bolnice.
Kada je izbio Prvi svetski rat, lekari muškarci su se povukli sa vojskom iz Aleksinca, ona je ostala sama gde je vršila dužnost upravnika Knjaževačke okružne zatim Aleksinačke bolnice, gde je osnovala i bolničarsku školu. Lečila je pacijente i ranjenike, dok je bugarska vojska u gradu i okolini činila strašan teror. Pacijenti su lečeni u današnjoj upravnoj, u zgradi transfuzije bila je kapela, sa dva sveštenika. Ko nije bio iz Aleksinca u vreme tifusa sahranjivan je poviše kapele, u njivama. Jedan deo sahranjivan je i u Baturovcu van gradskog groblja. Uz dr Jelenu Popadić su bili i njeni roditelji Svetozar i Marija, dok su joj braća Petar, Borivoje i Ljubodrag mobilisani i bili na frontu.
Najmlađi brat Ljubodrag, đak sedmog razreda gimnazije umro je sa17 godina u Tunisu u Bizerti. Porodica za njegovu smrt saznaje tek 1917. Skrhana zbog smrti voljenog brata i velikog i teškog posla u bolnici i ujedno zbog gubitka sestra koja je takođe umrla od tifusa i sama je obolela na plućima. Uspela je da u bolnici dočeka naše hrabre oslobodioce, francusku i srpsku konjicu, a nedugo zatim odlazi na lečenje u sanatorijum u Davos, u Švajcarsku, gde je i umrla u 34 godini života, 1920. godine.
Od Petra kralja dobila je ordenje Svetog Save IV i V stepena, a od Francuske zlatnu medalju za hrabrost. Odlikovana je i Krstom milosrđa.
