Vreme je bio dnevni list na srpskom jeziku pokrenut 18. decembra 1921. godine u Beogradu. Osnivač je bio Kosta Luković, a urednik Boško Bogdanović. List je izlazio od decembra 1921. godine do aprila 1941. godine u Beogradu, dnevno. Vreme je imalo i dodatak „Dečje Vreme”, „Ženski svet”, „Vreme-Nedelja”, „Vreme-Četvrtak” i „Vreme od nedelje do nedelje”. Bio je to dvorski i radikalno-režimski list.
Osnivači Vremena su pripadali grupi radikalskih političara. Među glavnim urednicima bili su Ljuba Popović, Mihailo Živančević, Stanislav Krakov. List je bio dvorski i radikalno režimski. Inicijativu za njegovo osnivanje dao je Momčilu Ninčiću lično kralj Aleksandar. Njegova želja je bila da se osnuje list koji bi bio konkurent beogradskom listu Politika, a koji bi podržavao rad režima. Novac za osnivanje i početni rad je uziman iz dispozicionih fondova Ministarstva inostranih poslova, a isplaćivan je preko Eskomptne banke. Da bi Vreme bilo na nivou Politike angažovan je za direktora bivši saradnik tog lista Kosta Luković.
Posle zavođenja Šestojanuarskog režima, prema kojem Momčilo Ninčić ostaje u opoziciji, list prelazi u ruku nove grupe tzv. „dvorskih“ radikala. Bogoljub Jevtić, Milan Srškić, Ninko Perić i Đurđe Jelenić su otkupili vlasništvo od Momčila Ninčića za 6.000.000 dinara, februara 1931. godine. Jedan od prvih koraka novih vlasnika bilo je smenjivanje Koste Lukovića sa položaja direktora lista.
Posle pada vlade Bogoljuba Jevtića juna 1935, list Vreme počinje da podržava formiranje nove stranke Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ) od avgusta 1935. godine. Posle razlaza JRZ sa Glavnim odborom Narodne radikalne stranke, decembra 1935 – januara 1936, predsednik vlade Milan Stojadinović je preuzeo vlasništvo nad listom Vreme februara 1936. godine. Na aukciji održanoj 7. februara, za sumu od 20.000.000 dinara većinski akcionari su postali članovi porodice, kumovi i bliski prijatelji predsednika vlade, iako Stojadinović formalno nije otkupio akcije. Za direktora je postavljen radikal i bivši urednik partijskog organa „Samouprava“ dr Ljuba Popović, glavni urednik je ostao Grgur Kostić. Poseban uticaj je imao brat predsednika vlade i narodni poslanik Dragomir Stojadinović, koji je postavljen za direktora lista decembra 1935, umesto Stanislava Krakova.
Braća Stojadinović su se potrudili da podignu list Vreme na evropski nivo. Podignuta je zgrada u Dečanskoj ulici, u kojoj je smeštena redakcija i štamparija preduzeća Vreme A.D. Bila je to najmodernija štamparija na Balkanu, a oprema je nabavljena iz SAD i Nemačke. Postojalo je 18 telefonskih linija, od kojih je 12 bilo ulazno-izlaznih a 6 samo izlaznih. Saradnici lista su zauzimali prostorije u suterenu, prizemlju i prva četiri sprata. Na prvom spratu bili su smešteni daktilografi, stenografi i drugo pomoćno osoblje. Najvažniji deo redakcije je bio smešten na drugom spratu, gde se nalazila i kancelarija Dragomira Stojadinovića. Novinari su bili raspoređeni po rubrikama i smešteni u osam kancelarija. Urednici su imali sastanke sa direktorom svakog dana u podne. Biblioteka je bila smeštena u najvećoj prostoriji u zgradi, do kancelarije direktora. Posebna pažnja je počela da se posvećuje foto službi, u kojoj su bila stalno zaposlena tri fotoreportera, od kojih je najpoznatiji bio Svetozar Grdijan.
U vlasništvu Milana Stojadinovića list je postao profašistički. Posle pada Stojadinovićeva sa vlasti februara 1939, vlada Dragiše Cvetkovića je uvela komesarijatsku upravu u preduzeće Vreme A.D. 25. jula 1939, kako bi umanjila efekat opozicionog delovanja bivšeg predsednik vlade i stvarnog vlasnika. Prvi komesar je bio advokat Nenad Đorđević, a potom je postavljen novinar Danilo Gregorić koji na tom položaju ostaje do puča 27. marta 1941. godine. U to vreme presudnu ulogu na uređenje lista imao je Ratomir Sotirović, takođe saradnik Politike. List je obustavljen početkom Drugog svetskog rata, 6. aprila 1941. godine.
Izvor: FB Rojalistički klub
