U Čačku je preminuo legendarni nemački gastabajter Ljubiša Levajac. „Umro je srpski nacionalni radnik. Srce ga je izadalo u trenutku sreće zbog realizacije njegovog projekta izgradnje Muzeja srpske dijaspore. Živeo je za srpstvo i davao je sve za Srbe u rasejanju”, istakao je dr Marko Lopušina, novinar i publicista, čiji tekst dalje prenosimo:
Na pragu 2024. godine i svoje devete decenije života u Čačku je prminuo Ljubiša Levajac (1933.), poznati nacionalni radnik iz Nemačke i gastarbajter. Posle pola veka rada i aktivnosti na razvoju i očuvanju srpstva u tuđini Levajac se vratio u zavičaj i svoje rodno selo Kulinovci.
„Odrastao u porodici koja je dala srpskog vojvodu i nosioca Albanske spomenice. U Čačku je završio osnovnu i srednju školu. Upisao je studije ekonomije (1952) na Beogradskom univerzitetu (BU). Kao uzoran omladinca učestvovao je na radnima akcijama (ORA Novi Beograd, ORA Bratstvo i jedinstvo). Bio je inicijator osnivanja Sportskog društva Mladost na BU, a potom (1958), sekretar Saveza sportskih organizacija beogradskih studenata i sekretar SSOS Jugoslavije. Kao rukovodilac jugoslovenskih sportskih organizacija učestvovao je na prvoj Univerzijadi u Torinu (1959). Kako je počeo da se interesuje za putovanja u inostranstvo i dolazak stranih turista u Jugoslaviju, počeo je da sarađuje sa nemačkom agencijom „Fahr mit”. Godine 1964. godine otišao je u njihov kamp u Bed Niderbrisig, odlučio je da se zaposli i ostane da radi u Nemačkoj. Radio je po hotelima u noćnoj smeni, da bi mogao da uči nemački”, opisao je životno putovanje Ljubiše Levajca njegov nemački prijatelj i kolega Bogdan Topić.
Već 1965. godine Levajac je bio službenik nemačke državne uprave. Pomagao je našim radnicima (10.000 ljudi) da reše svoj status. Od 1970. godine radio je kao direktor predstavništva Turističke organizacije Jugoturs za Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Do penzije 2003. godine doveo je 100.000 Nemaca kao turiste u Srbiju. U opisu radnog mesta bilo je i prijam i odvođenje naših radnika na godišnji odmor u otadžbinu i organizacija kulturnih manifestacija za nađe gastarbajtere u Nemačkoj.
„Ljubiša je bio pravi nacionalni radnik, koji je svi činio da veza otadžbine i tuđine ne pukne. Organizovao je oko 500 manifestacija, a najveća je bila 1981. proslava Dana mladosti na gradskom stadionu u Frankfurtu, pred 25.000 posetilaca. Prvo je postao član FK Progres u Frankfurtu, a potom KUD Oro, Zatim je bio vodeća ličnost Jugoslovenskog centra 1978. godine, Zajednice udruženja jugoslovenskih građana u Frankfurtu. Sarađivao je sa mnogim klubovima i organizovao filmski festival Mala Pula, omladinske posete otadžbini Jedna mladost-jedna domovina, privredne smotre Mala privreda – velike mogućnosti, koncerte „Mikrofon je vaš” i protest „Kosovo je Srbija”, ispričao nam je njegov prijatelj ing. Milan Šulić.
Lebajac je karijeru gostujućeg radnika u Nemačkoj završio kao vlasnik prevodilačke agencije Duga i vratio se u zavičaj. Doneo je sa sobom oko 5000 dokumenata, slika, fotografija, eksponata, koje je pozajmljivao Muzeju Čačak i Muzeju Jugoslavije. U Čačku je organizovao „Dane dijaspore”. Dobitnik je Ordena Zasluge za narod.
„Nama u porodici je Ljubiša pričao da želi svoju arhivu, kuću i imanje da pokloni državi Srbiji da na njegovom placu napravi svoju zadužbinu i prvi Muzej srpske dijaspore. O tome je razgovarao sa ljudima iz Matice srpske, a trebalo je da razgovara i sa predstavnicima Ministarstva kulture Srbije. Bio je srećan zbog toga što je država Srbija prihvatila njegovu ideju da Srbi iz rasejanju u Čačku dobiju svoj dom i svoj muzej”, saznali smo u porodici Ljubiše Levajca, koji je sahranjen na seoskom groblju, preneo je Marko Lopušina.
Za portal Rasejanje.info, dr Marko Lopušina
