Samo Hristova nada podiže one koji posrću i vaspostavlja nas na uski put spasenja
Roždestvo Hristovo u telu je, najljubljeniji, zaista praznik velike radosti. Svakog Božića, kada Vitlejem prima Onoga koji sa Ocem večno caruje, primajući Hrista u naša srca, otkrivamo iznova, Ovaploćenu Ljubav. Kroz celovitost i jedinstvo svakog i svega u Njemu, u svakom od nas otkriva se pravi čovek. To je izvor naše bezgranične radosti i prazničnog slavlja. Zajedno sa anđelima proslavljamo Boga u hvalospevima uzvikujući od sveg srca: Slava na visini Bogu, usrdno moleći se za mir na zemlji i dobru volju među ljudima.
I gle, sada vidimo Božansko Dete, koje u naše živote ne dolazi kao provalnik, niti onaj koji će da caruje i gospodari nad nama, već kao milostivi Bog, kao brat i prijatelj naš, kao naš stalni saputnik, kao Onaj koji polaže Svoj život za nas. On u svet koji je stvorio, dolazi kao Knez mira, kao jedan od nas, kao Onaj koji nas uvodi u Svoje večno Carstvo Mira. To je Carstvo koje će vladati nad svima i nad svim, omogućava nam da, ovde i sada, budemo produžetak Njegove ljubavi i ravnatelji mira u svetu, zapečaćenim Njegovom Božanskom ljubavlju i lepotom. Zaista, Blago narodu kojemu je Bog Gospod, plemenu, koje je on izabrao sebi za nasleđe (Ps. 33:12).
Hladnoća i zimska tama, koji često uspevaju da postanu gospodari naših života i našeg društva, sada zrače ispod blistavog i toplog sjaja svetleće Vitlejemske zvezde. Hladnoća i sumrak zime nestaju pred ovim nebeskim ognjištem, stvarajući novi i topli dom za Njega, koji se večeras ovaplotio od Duha Svetog i Marije Djeve i postao čovek. Zato je Božićna zvezda uvek znak i simbol koji nas kroz životne prepreke i nedaće, izvodi na pravi put. Na taj način uspostavljamo istinski sistem vrednosti, regenerišemo se i demistifikujemo sve postojeće poluistine i neistine. Na taj način otkrivamo Božanske i večne težnje i dimenzije u sebi, i sagledavamo pravi smisao našeg ljudskog postojanja.
Pred kraj stare i početak nove godine, Božić nam pruža novu priliku da čujemo Hristove reči: Evo, sve činim novo! (Otkr. 21:5). Upravo u toj novini nam se daje mogućnost da okrenemo novi list u našim životima i da sebe i druge počnemo gledati iz nove perspektive, lišeni gorčine i ljutnje. Jedini način da promenimo svet oko sebe je da sagledamo Božanske dimenzije i težnje u sebi i drugima. Tek tada ćemo moći da shvatimo pravu radost i punoću života. Jer Hristos se rodi i nada se pojavi, nadmašivši sva naša očekivanja i donoseći obnovu porodicama i zajednicama. Samo Njegova nada podiže one koji posrću i vaspostavlja nas na uski put spasenja.
Po rečima prisnopamjatnog protoprezvitera Aleksandra Šmemana, „Crkva, ako hoće da bude Crkva, mora biti otkrovenje one Božanske ljubavi koju je Bog izlio u naša srca. Bez te ljubavi u Crkvi ništa nije važeće, jer ništa nije moguće. Sadržaj Hristove Evharistije je ljubav, i samo kroz ljubav možemo postati njeni zajedničari” (Iz knjige „Za život sveta”). Stoga dozvolimo Hristu Emanuilu da osvoji naša srca, kako bismo pružili jasnu sliku najneuhvatljivijih ljudskih emocija: mira, praštanja i poniznosti – samih atributa Ovaploćene Ljubavi.
