Proslava Svetoga Save u Dablinu

Na gornjoj polovini ovog našeg okruglog sveta, okruženo vodama Atlantskog okeana i Irskog mora, u susedstvu Velike Britanije, nalazi se jedno ostrvo, po veličini treće u Evropi, a dvadeseto u svetu. Na tom ostrvu, u donjem delu, koji sebe naziva Republika Irska, svoje mesto za život je pronašla mala zajednica Srba koji su iz različitih razloga napustili svoja ognjišta. Neki su pobegli od ratova, a neki od posledica tih ratova, u potrazi za domom i poslom koga nije bilo lako naći. 

U centralnom delu Republike Irske, na maloj udaljenosti od samog centra Dablina, sija i zrači ljubavlju, lepotom i svetim sjajem Hram Svetog Georgija, koji je uobličen u isti zahvaljujući predanom i nesebičnom zalaganju oca Mladena Gardovića i brojnih parohijana iz različitih delova Irske. U toj crkvi se svake subote dešava jedna neverovatna promena. Svaki glas postaje radosniji, svaki pogled usmereniji, svaki zvuk veseliji, a svetlost koja kao da uvek sija iz crkve postaje jača, svetlija i blistavija. Svake subote od 11 sati otvaraju se vrata škole srpskog jezika za đake koji žive u Dablinu i za one kojima su časovi dovoljno vredni da odluče da ni Dablin nije daleko, makar trebalo i sat vremena vožnje do tamo.

Ove godine, po drugi put, đaci škole su kako i dolikuje, proslavili Sv. Savu, svoju školsku slavu. U prisustvu brojnih roditelja, prijatelja i poštovaoca našeg jezika i kulture, proslava je započela Svetom liturgijom koju je služio otac Mladen. Usledio je kulturno umetnički program koji su pripremili đaci škole.

Program se sastojao iz dva dela. Prvi deo bio je posvećen Svetom Savi, a drugi deo srpskim velikanima. Učenici su svojim stihovima o Svetom Savi i horskim izvođenjem pesama iskazali svoju ljubav i poštovanje prema prvom srpskom prosvetitelju.

U drugom delu programa, učenici su se pohvalili svojim znanjem rodoljubive poezije. Čuli su se stihovi Dobrice Erića, Ljubivoja Ršumovića i Desanke Maksimović. Sa posebnim ponosom su se učenici pohvalili svojim znanjem o srpskim velikanima, koje ove godine detaljnije obrađuju kroz nastavni program istorije i geografije. Uz konkretne činjenice o njihovom životu i dostignućima, čuli smo i citat koji ih obeležava i po kome su prepoznatljivi. Jasna je poruka svih učenika – velika je privilegija da kažemo da su oni naši preci, a mi njihovi potomci. Držimo se toga.

Program je bio obogaćen muzikom koju su izvodili stariji đaci na gitari i klavijaturi. Učenici su se oprobali u glumačkim poduhvatima. Imali smo prilike da odgledamo dramatizovanu pravoslavnu priču Četiri sveće kao i predstavu Sveti Sava i golubica.

Učiteljica je vrlo ponosna na svoje đake. Ne samo time što su se pripremili i odlično izveli svaki deo programa – od recitacija, preko horskog pevanja, do glume, već i što su aktivno učestvovali u stvaranju programa što savetima, što idejama. Time je pokazano da se na temeljima srpskog obrazovanja i dalje gradi i ide se u pravom smeru.

Na osnovu svega viđenog, zasigurno je jedno – da će sa ovog istog mesta i narednih godina samo snažnije i nadahnutije odjekivati Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi. Jer ima i od koga, istakli su nam predstavnici Škole srpskog jezika i kulture u Dablinu.